Zvanično su se upoznali na jednoj manifestaciji, gde je ona bila angažovana kao promoterka, a Voja došao da vodi program umesto kolege Dejana Pantelića, koji je bio sprečen.
Voja je za Story govorio o tome kako dvadeset godina voli istu ženu.
- Nije ista, jer sve se kreće, sve se menja. Isto je ime i prezime i fizički oblik, ali se čovek duhovno menja, pa Maja nije ista osoba, kao što ni ja nisam ista osoba kao pre dvadeset jedne godine. Da su te naše promene otišle u suprotnim pravcima, ona više ne bi bila sa mnom, ni ja s njom- rekao je on i osvrnuo se do čijeg mišljenja mu je stalo.
Bitno mi je da me vole onih mojih dvoje kod kuće i krug ljudi do kojih je meni stalo, a njih je od dvadeset do maksimalno pedeset. Postoje ljudi s kojima se razumeš, poštuješ, ali ne možeš da ih pozoveš u dva-tri ujutru. Hajde, zapitajte se, ali da ne lažete sebe, koliko ljudi možete da pozovete u to vreme i da budete sigurni da nećete čuti „jesi li ti normalan“.
Antonio Ahel/ATAImages
„Trebalo bi napraviti aplikaciju kojom brišeš svoj broj iz tuđih telefona“ – stoji u postu na vašem Instagramu. Samo šala ili biste voleli da imate tu aplikaciju?
Nedavno sam s drugarima pričao o tome koliko ko ima kontakata u telefonu. Najmanji pomenuti broj bio je 400, jedan drugar je imao nešto više od hiljadu, a ja 1240. Tokom poslednjih četiri-pet godina čuo sam se maksimalno sa njih sedamdeset.
U „Vojevanju“ mi je jedna žena poslala dobru foru. Kad joj je bivši dečko u poruci napisao „Hristos vaskrse“, pomislila je: „Za njega ne znam, ali ti sigurno jesi vaskrsao, jer te nije bilo dve godine“. Slično je i s ljudima iz telefona, koji ti se jave ili kad im trebaš ili iz dosade. Kad dođe Nova godina, Božić i Uskrs prvo pošalju čestitke najbližima, a onda počnu da proširuju krug po principu „što ne bih i ovome“, pa na kraju dođu i do „četvrte lige“ po važnosti, ne znajući čak ni da li su te osobe žive.
Na „Fejsbuku“ lako brišem one koje sam prihvatio kao prijatelje, a po objavama vidim da su njihovi pogledi na svet drugačiji od mojih. S druge strane, one koji su mi bili dragi ne brišem ni kad umru, jer mi je žao da to uradim.
Zbog toga vidim da i onima kojih nema već sedam-osam godina neki „prijatelji“ čestitaju rođendan. Uobičajeno je i da ljudi šalju čestitke za verske praznike, a ne znaju ni koje si vere, ni da li si ateista ili agnostik. To je ta površnost koju danas živimo. Sve je kao deterdžent za sudove. Sipaš na tanjir, napravi se pena, tanjir čist, a šta je bilo u deterdžentu nemaš pojma.
Komentari (0)