Budući da je popularna pevačica rođendan proslavila krajem juna, zanimalo nas je zašto se album zove „Rođendan“, pa smo upravo time počeli priču. Ispričala nam je:
- Ćutanju se polako učim, a za to imam čak i homeopatske kapi (smeh). Veoma sam iskrena i uvek sam govorila sve što mislim. Realna sam i spremna da se suočim sa svim što mi život donosi. Neću, valjda, da stavim roze naočare, pa kad ih skinem da ne znam šta ću.
Problem je što ljudi ne vole istinu, a ako baš moraju da je čuju, onda hoće da bude u celofanu i s mašnicom. Zato je moja iskrenost neminovno stvarala probleme, što mi je oduzimalo energiju. Polako sam počela da ponešto propuštam, računajući da ne moram da reagujem baš na sve. Valjda deluju te homeopatske kapi – uz smeh nam priča Marina, koja je rekla da nove generacije ne umeju ni da se vesele.
– To mi je jako tužno. Pre par dana sam se s prijateljicama prisećala kako smo se zabavljale u našim dvadesetim godinama. I tada su postojali pametni telefoni, ali niko u njih nije gledao tokom izlazaka, sve dok ne dođe vreme da pozovemo taksi.
Postojao je samo „Fejsbuk“, ali nismo njime bile preokupirane. Uživalo se u muzici, a ova deca to ne čine. Oni su tako programirani – njihova pažnja traje neverovatno kratko. Danas si „izbacio“ pesmu, a sutra te pitaju – kada će nova. Oni nemaju svest da nešto treba da traje, jer im se sve svodi na skrolovanje i površno gledanje klipova, koji se brzo smenjuju – kaže majka četvorogodišnje Vere, pa smo je pitali plaši li se da će se tako ponašati i njena naslednica.
– Veoma se bojim. Zaista se trudim da njeno detinjstvo bude ispunjeno, kao što je bilo moje. Nastojim da što više vremena provede u Valjevu, gde sam ja rođena i odrasla, da bude sa decom, da ima zdravo odrastanje... Ako je roditeljima celog dana pogled usmeren ka telefonu, za koju godinu će biti i deci. Vera me već sada pita: „Kako ti možeš, a ja ne mogu“.
Mnogo vremena provodimo u kuhinji, pa ona kad ode kod babe, kaže – znam ja to da mesim. Oni nas ne slušaju, već ponavljaju to što mi radimo. Zato nastojim da stalno radim nešto dobro, da njoj bar neke slike ostanu u sećanju. Strepim od polaska u školu, jer su deca koja odrastaju na društvenim mrežama vrlo agresivna.
Ata Images/Antonio Ahel
Ne želim da Veru spremam za svet ovakav kakav jeste, već da je učim pravim vrednostima. Jedini način da dobrota i lepo vaspitanje ne izumru jeste da ih negujemo. Međutim, ljudi dođu kući u pet-šest popodne, umorni od borbe za egzistenciju i deci gurnu telefon u ruke jer nemaju snage da im se posvete. Velika je odgovornost društva, zemlje, u krajnjoj liniji, sveta – kaže lepa Valjevka, za koju mnogi ne znaju da je završila DIF, pa čak i da je pre skoro dvadeset godina radila u školi. Zato je pitamo koliko danas živi po „sportskim pravilima“.
– Ili kuvam ili sam u teretani (smeh). Ustajem oko pola šest, u teretani sam u šest – pola sedam, uveče vozim bicikl. Moj organizam je navikao na takav ritam, pa kad se on promeni, bude mi teško. Kad ustanem u devet, boli me glava, dok sačekam da se Vera probudi i dam joj doručak već je skoro jedanaest, pa imam utisak da mi je prošlo pola dana, a za to vreme sam svašta mogla da uradim. Inače, kad je o kuvanju reč, nisam baš majstor za slatkiše, ali svi obožavaju ona tri-četiri koja dobro pravim, a među njima su tri leće i kolač od malina.
U eri pravih i lažnih vegana, nemam problem da kažem da volim meso. Pokušavam da kuvam na zdrav način i, koliko je moguće, da takve budu i namirnice. Otkad znam za sebe u selu pored Valjeva imamo baštu, u kojoj moji roditelji gaje povrće. Meni bi bilo čudno da nemamo našu papriku ili paradajz. Na Bežanijskoj kosi imam „svog mesara“, tako da znam da je i meso u redu – kaže Marina, koja je pre godinu dana „podigla prašinu“ s ovih nekoliko rečenica: „Ne gledajte ove karakondžule u medijima koje svakodnevno pokušavaju da nametnu da je „lažni izgled” najvažniji i da je to jedino što imate! Ne slušajte, ne gledajte, učite, tražite od roditelja, knjige, putovanja, a ne silikone i botokse”, pa smo je pitali za komentar kako je danas u tom smislu.
– Danas imaš slobodu govora, ali svako može da ti uništi tu slobodu. Normalni ljudi su shvatili o čemu pričam, ali karakondžule su se, naravno, uznemirile. Svima je dozvoljeno da dođu na televiziju, svi po društvenim mrežama govore sve i svašta, pa se onda s vremenom neke stvari posmatraju kao normalne, a nisu.
Boško Karanović
Nisam mislila da žene ne treba da se neguju i sređuju, već da nemaju ogromna usta i jagodice. Slično je i sa starenjem, koje je poslednjih godina postalo neprihvatljivo. Nemam ništa ni protiv botoksa, ni da se želi mladolikost, ni da sebe ulepšaš, ali sve to treba raditi s merom. Ako nije tako, postaješ karakondžula, a one su sve preplavile.
Kad sam rekla – hajde da se pojavimo bez šminke, svi su ćutali. Posle sam snimila spot bez trunke šminke, a komentari su bili – nije istina, sigurno je našminkana. Iskrenost ne može da prođe, jer je laž napadna. Tek kad se Pamela Anderson bez šminke pojavila na Nedelji mode u Parizu, priča je dobila drugi prizvuk, pa su počeli da me zovu za komentare jer sam ja to uradila godinu dana ranije – kaže pevačica, koja na pitanje da li je oduvek bila „buntovnica“, odgovara:
– Sad sam mirna kakva sam bila (smeh). Od osnovne, preko srednje škole do fakulteta, borila sam se za pravdu i za slabije. Imala sam prijateljicu s kojom sam se zajedno borila protiv svih koji su se loše ophodili prema nemoćnima i nezaštićenima. Nije svaka devojčica, kasnije devojka i žena, u stanju da se odbrani. Zbog te borbe za druge neki su za mene govorili: „U, ona je teška”.
Komentari (0)