Tokom pauze u karijeri, vaterpolista Nikola Rađen (32) počeo je da se bavi sportskim marketingom, a da mu taj posao ide od ruke, uverili smo se prošlog petka, kada je nekolicinu beogradskih novinara poveo u Vrnjačku banju. Dok nam je pokazivao gde će boraviti i trenirati deca koja će pohađati Kamp vodenih sportova Number ONE, prisetili smo se njegovih prvih dana u bazenu. Pre nego što je sebe pronašao u sportu koji ga je proslavio, probao je mnoge druge, od fudbala do karatea, a zanimljivo je da se odlično snalazio i na folkloru.
– Imao sam nepunih deset godina kada sam počeo da treniram u VK Vojvodina, a onda je, s vremenom, vaterpolo dobijao sve veći značaj u mom životu. Sve bitno dešavalo mi se u bazenu i oko njega – drugarstva, prijateljstva, dokazivanje, uspesi… Tada sam upoznao kolege Branislava Mitrovića i Duška Pijetlovića, koji je mnogo godina kasnije postao moj kum, a posebno mi je drago što će mi sledeće sezone biti saigrač u moskovskom Dinamu.
Interesantan je i "modni detalj" vezan za Nikolin početak bavljanja vaterpolom.
– Te 1995. godine mnogo toga nisi mogao da kupiš u Srbiji. Postojala je fabrika `Zelengora` i jedan jedini model i dezen kupaćih gaća. Smešno je što je to bio `leopard print`, ali kad ne možeš da biraš, ne ostaje ništa drugo nego da ih kupiš. Sad baš ne bih smeo da obučem nešto slično.
Za manje od mesec dana Nikola počinje pripreme s moskovskim Dinamom, kada će ponovo živeti odvojen od porodice, jer supruga Ana Rađen (34) i ćerke Nina (8) i Tea (7) ne mogu da ga prate zbog poslovnih, odnosno školskih obaveza. S jedne strane, to je i dobra okolnost jer će se koncentrisati isključivo na svoju igru. Prve utakmice čeka sa ogromnim nestrpljenjem, jer kad sportista prođe suspenziju zbog psihoaktivnih supstanci i sve što ona nosi sa sobom, najveća želja mu je da ponovo pokaže šta sve zna i može. Okolnosti mu idu naruku, jer će njegov tim igrati u Ligi šampiona.
U vreme suspenzije, u jednom intervjuu rekao je da ga je društvo odvelo na pogrešnu stranu i da su u njegovom okruženju često bile "pijavice od ljudi". Na pitanje da li je u međuvremenu naučio da se brani od takvih osoba i koliko je, na ljudskom planu, danas drugačiji nego tada, odgovorio je gledajući u budućnost, a ne u prošlost:
– Najvažnije je da je taj period ostao iza mene. Drago mi je što sam pauzu u karijeri iskoristio da bih se spremio za godine koje će uslediti kad prestanem aktivno da igram. Postavio sam sebi prioritete o kojima želim da razmišljam, a sebe sam stavio u funkciju sporta. Ja sam Nikola Rađen – vaterpolista, otac i suprug.
Upravo zato što se mediji često bave "Nikolom Rađenom – supugom", posebno je zanimljivo što je, nedavno, odgovarajući na pitanje kome se divite, rekao da je to njegova supruga.
– Stvarno joj se divim zato što sve stiže da uradi. Ana je za mene pravi heroj. Sve naše obaveze sami obavljamo, o svemu se dogovaramo, najnormalnije fukcionišemo i na taj način vaspitavamo decu. Osim što smo javne ličnosti, ne razlikujemo se od ostalih porodica u Srbiji – tvrdi Nikola čija zajednička javna pojavljivanja sa suprugom izazivaju mnogo više pažnje medija nego kada je reč o drugim parovima.
– Te stvari malo su me već i zamorile. Dobro, dugo nismo izlazili, ali to je normalno, jer sam igrao u inostranstvu, a ona mnogo radi. Naši poslovi podrazumevaju veliko odricanje, ali nas dvoje znamo da to radimo zbog boljeg sutra naše dece. Kao što Ana potpuno razume sve što nosi moj posao, tako ja poštujem njen. Ona ima svoje rituale pred nastupe, ja svoje pred utakmice. Mislim da nema potrebe da stalno ponavljam da jedno drugome pružamo bezrezervnu podršku, jer se to podrazumeva u svakom dobrom partnerskom odnosu.
Razgovor o Ani bio je pravi trenutak da proverimo tačnost priče po kojoj su se upoznali tako što ga je ona polila vodom.
– To je uradila da bi skrenula pažnju na sebe, ali kad sam se okrenuo – u mom vidokrugu nije bilo nikoga, jer je znatno niža od mene. Ugledao sam je tek kad sam spustio pogled. Bio je to naš prvi susret, a posle sedam dana počeli smo da se zabavljamo.
Mada se u medijima poslednjih godina često pisalo da u njegovom i Aninom braku ima problema te da čak razmišljaju o razvodu, Rađen tvrdi da ga takva pisanja više ne pogađaju, ali i da je uz supruginu pomoć uspešno uspeo da sačuva ćerke od eventualnih pitanja i zlonamernih komentara.
– Znaju da smo javne ličnosti, ali nisam baš siguran da to potpuno razumeju. Kad bude vreme, razgovaraćemo s njima o tome. Sad smo srećni što su žive, zdrave, imaju sve petice, bave se odbojkom… Zdrava porodica i sport najbolji su uslovi za odrastanje, ali bez obzira na to da li će ostati u sportu ili poželeti da budu pisci, glumice ili se baviti bilo kojim drugim poslom, jedno je sigurno – Ana i ja pružićemo im sve što bude u našoj moći.
Njih dve provešće neko vreme u kampu u Vrnjačkoj banji, a sigurno je da će uživati u bazenu jer su naučile da plivaju veoma rano. Nina sa četiri, a Tea sa samo tri godine. Toliko su se oslobodile da je ubrzo Nikola morao da ih juri po bazenu, a Ana na suvom. Budući da je tokom razgovora pomenuo kako će subotnje veče provesti pazeći na Ninu i Teu, jer Ana radi, pitali smo ga kako organizuje vreme koje provodi sa svojim devojčicama:
– Igramo odbojku, društvene igre, igrice prilagođene njihovom uzrastu, ako je vreme lepo, šetamo ili vozimo bicikl…
Dok pričate s Nikolom, ne možete da ne obratite pažnju na tetovaže koje ima, a on nam je otkrio kako su nastajale.
– Počeo sam kada sam imao devetnaest godina. Kao što se vidi, sve koje sam kasnije radio vezane su za suprugu i ćerkice. Najkraće rečeno, tetovirao sam ono što mi je bitno i drago, na način na koji mi se sviđa.
Autor: Brankica Treskavica
Foto: Luka Šarac
