Milica Đurđić: Razgovor o ženskom zdravlju je prioritet

„Lepota žene se ne ogleda u njenom licu ili izgledu, prava lepota je ono što reflektuje njena duša. Lepota je pažnja koju posvećuje svemu što radi. Lepota žene raste sa svakom godinom koja prođe,” govorila je slavna Odri Hepbern, jedna od najlepših žena svih vremena. O lepoti žene bilo je reči i na konferenciji koja je održana u hotelu Metropol a aktuelne, zanimljive i edukativne teme grupisane su u četiri celine: Reproduktivno zdravlje, Snaga žene, Pobeda žene, Gde je granica u estetskoj medicini.

Boško Karanović

U prvoj panel-diskusiji, koja se bavila reproduktivnim zdravljem, učestvovali su: Darija Kisić – ministarka za brigu o porodici i demografiji, Milica Đurđić – radiolog u klinici „BioCell“, profesor Aleksandar Ljubić, ginekolog u „BioCellu“, psiholog Andrea Stojanović, kao i endokrinolog Snežana Polovina iz Kliničkog centra Srbije. Eminentni sagovornici potrudili su se da, svako iz ugla svoje struke, pruže odgovore na niz pitanja a sve u cilju trajnog očuvanja zdravlja.
– Da bismo objektivno odgovorili na ovo kompleksno pitanje, bilo bi dobro da ukažemo koje sve aspekte reproduktivno zdravlje obuhvata, pa ga možemo preformulisati u pitanja koliko zapravo žena koje su u reproduktivnom periodu danas u našoj zemlji može sebi, ne samo u pogledu telesnog zdravlja, već u psihološkom i u socio-ekonomskom pogledu, da obezbedi bezbedan i zadovoljavajući polni život, da obezbedi zdravo potomstvo, da ima slobodu izbora momenta u kojem će se ostvariti kao majka, mogućnost da odluči koliko će dece imati. Na kraju, i koliko njih ima podršku u vidu adekvatne zdravstvene zaštite – napomenula je dr Đurđić u uvodnoj reči, odgovarajući na pitanje kakvo je danas reproduktivno zdravlje žena u Srbiji.
– Ako pogledamo neke važne pokazatelje stanja reproduktivnog zdravlja, kao što je maternalni mortalitet koji se odnosi na umiranje žena od komplikacija koje su u vezi sa trudnoćom i porođajem, a jedan je od najvažnijih pokazatelja kvaliteta zdravstvene zaštite, možemo reći da je nakon 2000. godine ovaj parametar u opadanju, i da smo od 2016. godine sa oko 10 smrti na 100.000 novorođene dece u rangu razvijenih zemalja – iznela je statističke podatke vredne hvale i istovremeno ukazala i na neke zabrinjavajuće činjenice.

– U Srbiji se svake godine uradi 17 000 abortusa. Nezvanične procene kažu da je taj broj višestruko veći, s obzirom na to da veliki broj privatnih klinika ne prijavljuje ovu intervenciju, a neke čak negiraju i da je rade. U razvijenim evropskim zemljama kontraceptivne pilule koristi 50 posto žena, u Srbiji svega osam, što vodi ka zaključku da je kod nas dominantan vid kontracepcije, nažalost, prekid trudnoće.

Boško Karanović

Doktorka Milica Đurđić podvukla je da postoji čitav niz razloga koji kvare opštu sliku, ali i da je država prepoznala problem te da preduzima adekvatne mere.
– Sumiranim delovanjem ličnog zdravstvenog aspekta i kolektivnog socio-ekonomskog aspekta na reprodukciju, dolazi do smanjenja ukupne stope fertiliteta u našoj populaciji na 1,52 dece koje u toku svog reproduktivnog perioda rodi jedna žena, što je svakako demografski parametar kojim ne možemo biti zadovoljni, jer nas vodi depopulaciji i zahteva razvoj i primenu odgovarajuće strategije. Vlada Republike Srbije je ovo prepoznala i kao jedan od prioritetnih ciljeva za tekuću godinu izdvojila preokretanje trenda u natalitetu. Po nekim procenama, oko 400.000 parova u Srbiji je u nekom procesu asistirane reprodukcije.

Govoreći iz ugla svoje struke, odnosno s pozicije radiologa, uporedila je radiološke snimke od pre deset godina i danas.
– Bolesti koje prate ženu i utiču na njeno reproduktivno zdravlje dugo su prisutne, ono što se razlikuje u odnosu na pre deset godina jeste njihova učestalost, dob pacijentkinje u kojoj se javljaju i stadijum u kojima ih danas otkrivamo. Nažalost, trend malignih, ali i drugih teških hroničnih oboljenja kod nas u poslednjih 10 godina prati globalni trend porasta broja novoobolelih, što se pripisuje pre svega visokoj učestalosti faktora rizika i starenju stanovništva. Faktori zagađenja životne sredine, hrana i moderan način života u kojem nedostaje fizička aktivnost, a sve više je prisutan stres generisan socio-ekonomskim izazovima, doprinose tome da teška oboljenja danas srećemo ne samo češće već i u sve mlađoj populaciji. Na drugoj strani, podizanjem nivoa svesti žena, njihove informisanosti i zdravstvene kulture, prevencija poprima sve veći značaj, pa mnoge bolesti uspevamo da otkrijemo na vreme, u ranijem stadijumu. Ovome doprinosi i porast kvaliteta zdravstvene zaštite kod nas od 2000. godine i dostupnost savremenih radioloških i drugih metoda u
otkrivanju bolesti. Skrining je sjajna zamisao, u mnogim zemljama odlično funkcioniše. Nažalost, ne i kod nas. Recimo, moja majka, koja ima 70 godina, nikada nije dobila poziv da ode na mamografiju, već je dva puta išla na sopstvenu inicijativu. S druge strane, imam primer prijateljice, starije od 50 godina, koja se nedavno preselila u Beč – deseti dan je dobila poziv za pregled – navodi dr Đurđić slučajeve iz prakse koji sugerišu u kom pravcu bi mogle da idu neke promene.
– U svakom slučaju, ženama su na raspolaganju razne dijagnostičke metode, od ultrazvučnih pregleda do magnetne rezonance, i nema opravdanja da se jednom godišnje ne odvoji vreme za ultrazvuk štitne žlezde, dojki, abdomena, karlice, ginekološki pregled s PAPA testom, i posetu zubaru. To je nešto što, bukvalno, spasava glavu.

Mnogo toga je urađeno na edukaciji žena i prevenciji bolesti, ali i dalje ima prostora za unapređenje. O tome doktorka, iza koje stoji iskustvo i rezultati, kaže:
– Ako govorimo o sferi društvenog delovanja, onda treba da krenemo od podrške koje celokupno društvo pruža ženi, pre svega kroz donošenje i dosledno poštovanje zakona koji se tiču rodne ravnopravnosti, prava na zaštitu od seksualnog zlostavljanja, formiranja društvene klime u kojoj žena može da se istovremeno uz poslovne uspehe ostvari i kao roditelj. U sferi zdravstva neophodno je puno ostvarenje prava na adekvatnu zdravstvenu zaštitu kojom se obezbeđuje i čuva reproduktivno zdravlje, a pruža posebna podrška na putu ka formiranju porodice.
AF

Kada je reč o malignitetima ženskih reproduktivnih organa, po svojoj učestalosti i veličini problema na prvom mestu je rak grlića materice, koji u našoj zemlji godišnje odnese 500 života. Zatim sledi karcinom dojke, koji se sve češće javlja kod mladih žena, za razliku od karcinoma jajnika od kojeg uglavnom obolevaju žene koje nisu u reproduktivnom periodu.