Da ne bude kasno: KAKO DA REAGUJEMO kad nam neko priča o svojim PROBLEMIMA?

Sigurno ste, juče i danas, na mnogim Instagram profilima, nakon tragične vesti o smrti mlade manekenke Marije Ćurčić videli tužne postove o tome kako je jedan mlad život završen na ovaj način.

Mnogo puta je ponovljeno – nemojte svoju tugu, zbunjenost ili depresiju držati u sebi, poverite se porodici, prijateljima...

Baš zato, danas smo rešili da sa vama podelimo post sa Instagram profila namojnacin i šta o ovoj temi ima da kaže Branka Kordić, iskusni klinički psiholog, čija je pažnja više od dve decenije bila usmerena na pomaganje ljudima u suicidnoj krizi.

DA LI SE ODLUKA O SAMOUBISTVU donosi “u trenutku”?

- Postoje impulsivna samoubistva, ali su mnogo češće situacije kad se čovek dugo “klacka”, jer jedan njegov deo hoće da živi, a drugi neće. Ljudi, neretko, kad pomisle da nemaju nikakvu kontrolu nad sopstvenim životom, samoubistvo doživljavaju kao alternativu. Od trenutka kad čovek počinje da razmišlja o samoubistvu do momenta kad pokuša da ga sprovede u delo, on se ponaša kao da skuplja “crne markice”. Smenjuju se pitanja “da li ću ili neću” i konstatacije da mu je život zadao još jedan udarac, što je veoma iscrpljujuće.

KAKO DA REAGUJEMO kad nam neko priča o svojim problemima?

- Većina ljudi, kad čuje strašnu stvar, da bi se od nje odbranili ili je minimalizuju ili banalizuju, pa čoveku koji im se požalio kažu “ma, nije to ništa, preteruješ, šta tek ja imam na vratu”… To su samo prazne fraze, koje nikome ne pomažu. Osobi, koja je u krizi, važno je da oseti da je neko razume. Zato je mnogo korisnije reći: “razumem kako ti je, sigurno ti nije lako, da li si probao ovo ili ono, ‘ajde da vidimo kako mogu da ti pomognem”. Dok smo radili intervencije preko telefona, ljudima koji su nam se javljali govorili smo: “zamisli da se na tvom mestu nalazi tvoj brat, sestra, prijatelj, šta bi mu savetovao”. Kad se čovek malo izmesti iz svog problema, situaciju drugačije posmatra, pa se dešavalo da čujemo niz ideja tipa “ja bih mu rekao da uradi ovo, ono…”. Tada bismo pitali “pa, šta vas sprečava da vi to pokušate?”