Izgled Ane Stanić godinama se ne menja iako uskoro puni 49 godina. Pri pogledu na fotografije nastale na moru, prva pomisao je „kakvo telo ima ova žena“, a druga „šta li sve radi da bi bila u takvoj formi“.
Svi Anini odgovori na to pitanje polaze od umerenosti, stanja duha i poznavanja svoje genetike, kao i dugogodišnje zdrave ishrane. Mnogi misle da ne izlazi iz teretane, a ona, uprkos tome što voli sport i uzbuđenja koja on donosi, otkriva da je lenja za svakodnevno bavljenje njime.
- Posle dužih perioda bez vežbanja, kao što je to bilo od decembra do juna, vidim da tonus mišića nije kao kad sam aktivna, ali ništa se dramatično ne desi. Iskreno, i sama se začudim i zahvalim mami i tati (smeh).
Kad bih primetila veliku promenu, onda verovatno ne bih izlazila iz teretane (smeh). Dokle god budem uspevala da ovako izgledam zahvaljujući ishrani i navici da većinu poslova po gradu obavljam peške, biću redovna samo kad je reč o skijanju na vodi, koje ne doživljavam kao sport, već kao veliku ljubav i letnji način života.
Jedno vreme sam išla na pilates, ali poslednje dve godine nisam. Trbušnjake ne radim već deset-petnaest godina zbog povrede kičme. Moja građa je takva da mi se veoma brzo stvaraju mišići, i to ne oni elegantni, već se pravi masa. Zato mislim da, kad bi sezona skijanja trajala duže, uopšte ne bih bila zgodna, već muškobanjasta, mada i to ima svoju lepotu - kaže poznata muzičarka.
Privatna Arhiva
Svi znamo šta ne spada u zdravu ishranu, ali činjenica je da svako ima svoju verziju takvog jelovnika.
- Kod ljudi koje dugo znam, a imaju problem sa gojaznošću, uvek primetim slične navike i ljubav prema određenoj vrsti hrane, koja je po mom mišljenju pogubna. Srećom, ja ne volim hamburgere, želju da pojedem picu dobijem jednom godišnje, ne jedem paste, a obožavam obrok-salate. Pravim ih u najrazličitijim varijantama.
Uvek u frižideru imam „gomilu“ polupripremljenog povrća. Moja priprema hrane se mnogo više bazira na kombinovanju tog povrća i začinjavanju nego na klasičnom kuvanju.
Zato uglavnom za samo petnaest minuta mogu da spremim veoma ukusan ručak ili večeru. Leti jedem mnogo paradajza, krastavaca, pečenih paprika... Baza mog obroka je povrće, meso je prilog, a što se ugljenih hidrata tiče, tu su bareni krompir, kinoa, druge zdrave žitarice, a tek ponekad integralna testenina.
Početak Aninog interesovanja za razne vidove zdrave ishrane desio se u njenim dvadesetim godinama. Počela je od makrobiotike, neko vreme nije kombinovala proteine i ugljene hidrate, imala je fazu kad nije jela crveno meso... Kaže da, kada probaš mnogo toga, izoštriš čula, a kad ti se organizam navikne na takvu ishranu, pa pojedeš neki teži obrok – bude ti loše.
- I sada tokom zime pojedem punjene paprike, koje sam ranije volela, ali primećujem da mi „teško padnu“ za varenje. Da bih izbegla taj osećaj, a znajući da će mi laka ishrana doneti lakoću, odlučujem se za nju. Uživam u kvalitetnim namirnicama i nije mi teško da obiđem par mesta da bih našla baš ono što tražim.
Takođe, posvećujem veliku pažnju začinjavanju jela, pa tako u mojoj kuhinji uvek ima raznih maslinovih ulja, sirćeta, soli, bibera i mnogih začina koje pasionirano kupujem na putovanjima - priča nam pevačica. Međutim, nije baš da Ana ne zna ni za jedan „gastro greh“.
Šta pomisliš kad pročitaš – ako imaš +40 godina, izbaci ovo iz ormara?
Nekad mi bude zanimljivo da vidim šta predlažu, mada mislim da je to potpuna besmislica. Klišei se stalno ruše. Nije poenta samo u tome da ti je telo fit već kakvu energiju imaš. Zašto bih se oblačila u „skladu s godinama“ kad bih se u tome osećala kao da nisam ja. Kad odeća nije odraz mog karaktera, duha, raspoloženja, u njoj ću sigurno biti mrzovoljna. Ne postoji nikakav diktat nekog sa strane. Bitan je samo unutrašnji osećaj u čemu se dobro osećaš i šta ti pristaje, a jedino pravilo je ostati autentičan.
- Pre sedam-osam godina, kada mi je otkrivena insulinska rezistencija, morala sam da slatkiše svedem na minimum. Kad bih mogla da ih jedem onoliko koliko želim, verujem da bih morala da povedem računa o svemu drugom.
Uprkos tome, često pojedem nešto slatko. Kad mi neko ponudi „sirov kolač“ pomislim: „Ako ću da jedem slatko, onda će to biti vrhunska reform-torta, kolač od pistaća ili nešto čokoladno“. Uživam u svakom zalogaju, ali se potrudim da posle torte prošetam da bi se nivo šećera iznivelisao. Doduše, umem da pojedem i praseće pečenje, ali mada ga volim, u mom tanjiru je jednom u šest meseci, i to s mnogo salate i bez hleba.
Privatna Arhiva
Kada smo je pitali da li i sin Vuk, koji će u oktobru napuniti trinaest godina, deli njene gastronomske navike, rekla nam je da je, kada sagleda njegovu celokupnu ishranu, zadovoljna.
- Usadila sam mu dosta zdravih navika, ali malo-malo pa izbaci nešto zdravo što je voleo ili počne da jede nešto nezdravo.
Sve je to normalno u njegovim godinama. Ipak, često mu pravim potaže i supice, u kojima je dosta povrća, obožava neke salate... Stalno ga opominjem da pravi balans, a ne da mu se ishrana svede na meso – hleb – sir. Ponosna sam što voli i često kuva sam, izmišlja svoje verzije jela, u kojima kasnije svi zajedno uživamo.
Sigurno je većini ljudi dosadilo što se, mada se uveliko govori da su godine samo broj, one u medijima uporno forsiraju. Međutim, nismo mogli da ih zaobiđemo, jer nas je zanimalo da li je Ana pre dvadesetak godina verovala da će, kad bude imala 48, moći da se slika u kupaćem kostimu i dobija toliko mnogo komplimenata za izgled.
Privatna Arhiva
– Mislim da ni fotografisanje, ni izgled u kupaćem posle četrdesete nisam imala na radaru, ali sam bila pod utiskom priča da ti se posle četrdesete promeni metabolizam, da se ugojiš, da telo više nije kao ranije. Kasnije su na mene uticale tvrdnje da ti se posle trudnoće, a naročito posle carskog reza, promeni stomak. Kad mi se sve to desilo, a nije se mnogo odrazilo na izgled, shvatila sam da nikad ne treba obraćati pažnju na stereotipe, jer je svako od nas priča za sebe.
Upoznala sam svoje telo, pa zato znam kako reaguje na određenu vrstu ishrane. Mislim da je to najvažnije, jer tada možemo da se držimo onoga što nam prija. U dvadesetim godinama sam bila žrtva predubeđenja, a sada – kad imam dilemu da li da nešto uradim ili ne – pomislim da je korisno biti dobar primer i razbijati klišee.
Jedva čekam da na Instagramu ili u medijima vidim ženu koja je starija od mene, a izgleda fantastično. Tada pomislim „eto, može se, imam još fore.“ Ako toliki ljudi tvrde „žena kad više nije mlada ne može da nosi ovo ili da uradi ono“, zašto ja to ne bih opovrgla? Ponekad okačim fotografije poput ovih ne da bih se pohvalila, niti na jeftin način skrenula pažnju, a najmanje iznervirala žene čija linija nije tako dobra, već da bih podsetila svaku ženu da život i ženstvenost ne moraju da zamru s godinama.
Komentari (0)