Bolest Dejana Pantelića skinula je osmeh sa lica voditelju i njegovim najbližima, ali je iz mukotrpne borbe izašao kao pobednik. Svojevremeno Dejan se osvrnuo na najteže dane koje je prošao i otkrio šta mu je dalo snagu da se izbori i da se ne preda.
Voditelju Dejanu Panteliću2012. godine dijagnostifikovana je podmukla bolest, kancer na krajnicima, i od tog trenutka čitav život mu se promenio. Jedno od omiljenih TV lica svih generacija, suočilo se sa teškom i neizvesnom bitkom za zdravlje, a svojevremno je otkrio šta mu je prolazilo kroz glavu dok je preživljavao neprijatne životne izazove. Bolest Dejana Pantelića narušila je stabilnost u porodici voditelja, te je on tražio snagu u svojim mislila, planirajući budućnost koji nije želeo da izgubi.
- U tim trenucima čovek samo razmišlja o svojoj porodici, o svojoj maloj deci koje nisam izveo na put. Razmišljao sam o mom Vukašinu, i upravo dok ovo govorim gledam njegovu i Laninu fotografiju koja se nalazi na mom radnom stolu. Prosto nisam naučio Vukašina da igra fudbal i košarku, Lanu nisam odveo pred oltar kod njenog budućeg supruga, iako je mala, to mi je bilo u podsvesti kao neka obaveza. S druge strane, nisam smeo sebi da dozvolim da se predam jer prosto ne smem da budem sebičan da svojoj supruzi ostavim toliki teret i da se ona brine i žrtvuje za porodicu, a to radi i ovako i onako. To su bile neke stvari koje su mi bile u glavi dok sam prolazio kroz te neprijatne životne izazove - iskreno je ranije govorio Dejan Pantelić za "Story" .
Bolest Dejana Pantelića bila je podmukla
U tim mračnim danima, supruga Miona Dejanu je bila najveća podrška i pomogla mu je oko svega što ga je zadesilo, dok je, takođe, bila požrtvovana majka njihovoj deci.
- Zapravo, srce kao što je Miona. Nas dvoje smo toliko bliski, da neke stvari rešavamo bukvalno pogledom. Sazrevamo i rastemo zajedno sa našim klincima. Koliko god da mi je teško ponekad, srećnim me čini što ona i ja decu vaspitavamo onako kako su to radili naši roditelji. Važno nam je da budu stvarno dobri ljudi, da pomažu drugarima, da nisu agresivni, da se sa osmehom nose sa svime u životu, i to nije stereotip, zaista tako mislimo. Svojoj deci smo najbolji prijatelji, ali s autoritetom. Pomaže nam i to što smo Miona i ja mladi duhom, kao da smo juče izašli iz školskih klupa, znamo sve fore i fazone - pričao je za “Gloriju” voditelj.
Iako je porodica Pantelić prošla kroz velike muke, sada ne dozvoljava bilo kakvu negativnu energiju u svojim životima, te se neretko Dejan i Miona zajedno sa decom Vukašinom i Lanom osame u vikendici nadomak Beograda.
- Vukašin i Lana su veliki i mogu da ostanu sami na dva-tri sata, čak i u večernjim časovima. Umeju sami da se spreme za spavanje i sad nam je mnogo lakše nego ranije. Pošto nadomak Beograda imamo lepu oazu, mali plac koji zovem “kućerak na lakat”, kao iz Balaševićeve pesme, tamo najradije provodimo vreme s prijateljima. Volimo da tu pobegnemo od zidina i negativne energije. Ne samo da tu lošu odagnamo od sebe, već se napunimo onom pozitivnom - isticao je tada Pantelić.
Takođe, on je dodao da svakim danom sve više razvija zajednicu sa svojom suprugom, za koju je neizmerno vezan i sa kojom želi čitam život da provede.
- Iza nas je sedamnaest zajedničkih godina, a mi se volimo više nego na početku veze. I dalje otkrivamo jedno drugo, što je divno. Ne mogu da shvatim ljude koji kažu - dosadio mi je ili dosadila mi je, ne osećam strast, emocije su izbledele... Kod nas je sve to još intenzivnije. Moj pokojni otac jednom je rekao: “Kad bih se ponovo ženio, opet bih odabrao istu ženu.” Tada mi je to bilo smešno, a sada razmišljam isto kao moj tata Despot. Potpuno sam iskren kad to kažem. Ne mogu ni da zamislim da nismo zajedno, da Miona ili ja decu viđamo dva puta nedeljno... Uopšte mi nije jasno zašto se ljudi udaju i žene ako nisu spremni da tu zajednicu čuvaju i razvijaju - zaključio je voditelj.
Komentari (0)