Šest godina pevač Toni Cetinski (48) nije objavio album i tri godine nije nastupao u Beogradu. Sada će se u samo dve nedelje desiti i jedno i drugo. Praktično, bez bilo kakve promotivne kampanje prodate su ulaznice za koncerte koje će 26. i 27. aprila održati u “Sava centru”, a 14. aprila je promovisao album “Kao u snu”. Za svoj dvanaesti album kaže da je rezultat novog zvuka, koji već duže vreme promoviše na koncertima, zajedno sa svojim bendom. Opisuje ga kao “pitomiji”, a činjenica je da sada više do izražaja dolazi njegov glas i ono što peva.
U periodu između dva albuma, u Tonijevom životu desilo se toliko toga. Kad pokuša da opiše sve što se “spakovalo” u tih šest godina, kaže da je bilo – kao u snu, naglašavajući da je, kao i kod svakog čoveka, bilo i lepih i teških trenutaka, ali kako je prirodno da pokušavamo da pamtimo samo one lepe, kao i snove koje smo ostvarili.
Sigurno je da se na vrhu liste događaja za pamćenje nalazi brak sa suprugom Dubravkom, za koju je više puta rekao da je ostvarenje vizije žene koju je imao u pubertetu.
– U tom periodu čovek idealizuje život, pa tako i ljubav. Ipak, i tada mi je iskrenost osobe bila na prvom mestu. Uz to što smo neverovatno slični po karakteru, razmišljanju, ona je moje svetlo u tunelu, oslonac u životu, zbog čega sam joj najviše zahvalan.
Pre susreta s Dubravkom, a posle dva razvoda, Toni je izgubio nadu da će se ponovo zaljubiti. U četrdesetim, kada su tinejdžerska uzbuđenja ostala poprilično daleko, s drugačijim pogledima na svet i životnim prioritetima, ljubav se doživljava na drugi način, ali Toni se uverio da “kad leptirići zaigraju u stomaku, sve nestaje i postaješ nestašan”.
Nedavno je ispričao i da mu nije jasno zašto ljudi imaju ljubavnice, a onda dođu kući i decu uče ljubavi. Dodao je i da ne vidi nijednu ženu osim svoje Dubravke, a na pitanje da li je takve stavove imao i pre deset-petnaest godina, odgovorio je:
– Oduvek sam bio takav. Naravno, za neke stvari koje sam prošao nisam ni sanjao da će mi se dogoditi. Život piše čudne priče, ali pre ili kasnije sve dođe na svoje mesto.
Kad je reč o geografskim mestima, Toni je odlučio da Zagreb u kome je dugo živeo, zameni rodnom Istrom. Duhovit, kao i obično, pre pola godine je na “Instagramu” objavio fotografiju na kojoj se vide samo krave, uz komentar: “Život na selu ili život na silu (u gradu)? Neka bira ko šta hoće, ja sam odabrao”. Danas kaže da je s takvim komšilukom idealno, da uživa u tišini, te da takva životna okolina izbistri ideje i da ćovek postane kreativniji.
– Nov način života nije mi ništa oduzeo. I dalje smo u centru događaja, jer se iz Rovinja relativno brzo stiže u Zagreb ili bilo koji drugi grad. S druge strane, mislim da su ritam i kvalitet života u manjem mestu neuporedivo bolji nego u metropoli.
Upravo u svom Rovinju, Toni je početkom novembra prošle godine imao saobraćajnu nesreću o kojoj se dugo pisalo u celom regionu. Bilo je mnogo reakcija s krajnje ljudskom konotacijom, ali i tekstova za koje se činilo da su ih pisali ljudi koji su jeva čekali da se ustreme na nekog poznatog. Naravno, mnogo je važnije kako u takvim situacijama reaguju oni koje smatrate bliskim:
– Priznajem, bilo je ljudi koji su me u nekom trenutku razočarali stavom i pristupom nekoj situaciji, ali mislim da je to normalno. To je proces pročišćavanja, kada na kraju uz tebe ostanu oni kojima je stvarno stalo do tebe, osobe koje su ti podrška u svemu, uostalom kao i ti njima. Mislim da je to normalno. Svi smo prolazili kroz takve ili slične situacije.
U najvećim iskušenjima pomaže mu i vera, za koju je rekao da je pronašla mesto u njemu koje nije bilo ispunjeno. To se nije desilo preko noći, već je, pre svega, rezultat sazrevanja. Niko od nas nije imun na pogrešne ili ishitrene poteze, sve je to ljudski, ali on smatra da iz toga treba izvući zaključke, nešto naučiti, te u skladu s tim ići dalje.
Na pitanje u kojoj meri vera utiče na njegove poglede i reakcije, Toni odgovara:
– Dovoljno. Kao i svi mi, i ja sam ponekad pogrešno percipirao neke stvari i pojave oko sebe. Kao što sam već rekao, proces sazrevanja kod nekoga je duži, kod nekoga kraći, ali bitno je da na kraju složiš stvari. Da mogu da vratim vreme, nešto bih sigurno promenio, prvenstveno svoj odnos prema pojedinim ljudima.
Kada je pričao o svom odnosu prema veri, Toni je rekao i da se “sve piše negde na nebu”. Posle takvog komentara, ne možete da se ne zainteresujete kako zamišlja svoj dosadašnji “spisak”:
– Moj popis je čudo. Zahvalan sam na svakom slovu u tom popisu. Sve je zapisano u zvezdama, ali tako valjda treba da bude. Nadam se, odnosno siguran sam, da će u budućnosti biti još srećnih trenutaka.
Razgovor s Tonijem nismo mogli da završimo bez podsećanja na to da je u decembru 2013. godine, upravo na naslovnoj strani hrvatskog izdanja “Story", zaprosio Dubravku. Uz dobro poznat osmeh, rekao je:
– Bio je to trenutak inspiracije, neki bi rekli ludila. Sve zajedno je kao lava pokuljalo iz mene i rezultiralo prosidbom. Bio je to trenutak za večnost.
