Fudbaler Viljareala Antonio Rukavina i njegova supruga Dragana otvorili su nam vrata svog prostranog stana na Vračaru i tom prilikom s nama podelili koliko im nedostaje Beograd kada su u Španiji i kakvi su im planovi za budućnost
U mirnom delu Vračara, nadomak Vukovog spomenika, naš uspešni fudbaler Antonio Rukavina (33) i njegova supruga Dragana (33) kupili su pre nešto više od dve godine prostrani stan koji su uredili po svojoj meri. Luksuzna nekretnina pravo je utočište za prvotimca španskog Viljareala i njegovu porodicu te tu uvek vole da provode svoje vreme. Posete Beogradu posebno prijaju njihovim mališanima, osmogodišnjem sinu Andreju i dvoipogodišnjoj ćerki Lini jer tada ne uživaju samo u pažnji roditelja već i čitave familije. Srećna četvoročlana porodica upravo je pred Novu godinu ponovo došla u Srbiju gde su se lepo odmorili i pripremili za obaveze u 2018. koje su ih sačekale u Španiji.
– Nažalost, mi nemamo slobodne dane oko Nove godine, već za katolički Božić, tako da sam ovog puta bio u rodnom gradu samo od 22. do 27. decembra, kada sam morao da se vratim, dok su supruga i deca ostali nešto duže u Beogradu. Bio je to kratak, ali veoma lep odmor. Ispunio sam veliku želju svojoj supruzi i otišli smo na koncert Vlade Georgieva, a potom sam se vratio u Španiju jer sam imao treninge i poslednjeg dana stare i prvog dana 2018. godine. Novu godinu dočekao sam sam kod kuće gledajući srpske kanale i pričajući preko “Skajpa” sa Draganom i decom koji su uživali u našem stanu u Beogradu – objašnjava Antonio dok njegova životna saputnica dodaje:
– Budući da je naš sin sada na raspustu, odlučila sam da ostanem sa decom u Beogradu jer oni vole kada smo ovde. Iako i meni prija kada mogu da provodim vreme s prijateljima i članovima porodice, to uživanje nije potpuno jer suprug nije sa mnom. Drago mi je što je ove godine bio tu bar u vreme kada smo kitili jelku i ukrašavali dom kako bi i on osetio bar delić novogodišnje atmosfere.
Poznati sportista i njegova supruga tvrde da, bez obzira na to što ne provode mnogo vremena u svom stanu u Beogradu, upravo to mesto smatraju domom i svojom oazom mira.
– Mislim da svaki čovek teži tome da se skući i da sebi i svojoj porodici priušti krov nad glavom. Mi smo upravo to uradili kupovinom nekretnine na Vračaru koju smo uredili u skladu s našim potrebama. Ovaj stan smatramo svojim domom i uvek nam je lepo kada se vratimo kući, iako tu provodimo svega nekoliko dana zimi i nešto manje od mesec dana tokom leta – iskren je jedan od najboljih desnih bekova Evrope, a njegova supruga se u potpunosti slaže s njim:
– S obzirom na to da smo zbog Tonijevog posla često menjali mesto prebivališta i selili se u različite zemlje i gradove, kupovina našeg stana bila je veliki korak jer konačno imamo mesto koje možemo da nazovemo domom. Nažalost, za sada ne uživamo u njemu u meri u kojoj bismo želeli, ali i to će se promeniti kroz koju godinu kada moj suprug prestane da igra fudbal.
Mada je svestan činjenice da će uskoro prestati aktivno da se bavi sportom i polako se sprema za dane koji predstoje, naš proslavljeni reprezentativac ima velike ambicije u ovoj godini jer će zaigrati na Svetskom prvenstvu u Rusiji, a prethodno će morati da donese i odluku u kom klubu će nastaviti karijeru jer mu u maju ističe ugovor s Viljarealom.
– Ova godina biće veoma specifična za mene jer ću, osim obaveza u svom klubu, s reprezentacijom učestvovati na Svetskom prvenstvu, što je najveća čast za svakog fudbalera. Veoma sam uzbuđen zbog toga jer će to biti vrhunac moje karijere. Mislim da je to najveća nagrada za svakog ko se bavi mojim poslom jer predstavljate zemlju na najvažnijem takmičenju. Deo atmosfere Svetskog prvenstva imao sam priliku da osetim 2010. godine u Africi, ali tada sam bio na klupi i nisam imao priliku da zaigram dok ću ovog puta biti na terenu. Nažalost, porodica će malo trpeti zbog toga jer ću ove godine s njima provesti mnogo manje vremena, ali verujem da ćemo sve nadoknaditi kada se budem penzonisao – iskren je Rukavina koji ima potpunu podršku supruge:
– Svi momci iz reprezentacije, pa tako i moj muž, mnogo su se odricali protekle dve godine, koliko su trajale kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, pa se ja iskreno nadam da će se dobro proći u Rusiji. To je ujedno, ako izuzmemo zdravlje najbližih, moja najveća želja za 2018. godinu – objašnjava Dragana, koja dodaje da se nada da će ostati u Španiji:
– Ne bih volela da odemo u neku drugu zemlju jer moj suprug obožava španski fudbal i mnogo mu više odgovara njihov način igre nego, recimo, nemački gde je isto igrao. Živimo na moru, klima je odlična i prija našoj deci koja su opet tamo krenula u vrtić, odnosno školu i konačno su se socijalizovala i pronašla drugare – tvrdi lepa brineta, a sportista se slaže s njom:
– Odluku o eventualnoj promeni kluba doneću u dogovoru sa suprugom. Postoje ponude i iz drugih zemalja, a iako je maj daleko, čini mi se da ćemo ostati gde jesmo jer smo se navikli i lepo nam je. U Španiji nam, između ostalog, odgovara i to što je njihov mentalitet sličan našem te odlično funkcionišemo.
Osim što je zbog posla svog supruga Dragana morala da se odrekne mnogih stvari u životu, deo tereta njegove slave podneli su i njihovi mališani, naročito stariji Andrej koji je često bio primoran da menja društvo.
– Andrej je promenio pet školica do sada što nije bilo nimalo lako za njega jer je stalno odlazio u novu sredinu i morao da stiče nove drugare. Mnogo puta mi se desilo da ga odvezem u školu, a onda deset minuta plačem u autu pre nego što krenem kući jer vidim da mu je teško. Lini je nešto lakše jer smo je upisali u vrtić koji je u okviru Andrejeve škole, tako da je uvek svesna da je brat blizu nje. Kod nje je problematično bilo jedino to što nije znala jezik, ali deca brzo uče, tako da već sada govori španski – priča Dragana koja tvrdi da, bez obzira na to što ne radi, ima mnogo obaveza tokom dana:
– Moj tipičan dan u Španiji izgleda tako što ujutru pripremam decu za školu, potom ih vozim tamo, a onda slede nabavka, spremanje ručka pa odlazak po decu. Pošto je Andrej počeo da trenira fudbal, popodne ga vozim na treninge i vraćam kući. Budući da njihova škola, ni mesto gde naš sin trenira nisu u istom gradu gde živimo, dnevno prelazim i po sto dvadeset kilometara pa uveče legnem umorna kao da sam ceo dan radila – iskrena je supruga našeg fudbalera koji tvrdi da mu je drago što je sin krenuo njegovim stopama:
– Andrej obožava fudbal i meni je drago što je tako. Još je mali da bismo pričali o njegovom talentu i čeka ga dug put ukoliko se odluči da se bavi sportom, a ja bih kao otac, bio najsrećniji kada bi on prevazišao moj uspeh. Takođe, nikada ne bih pritiskao sina da trenira ukoliko to nije njegova želja jer smatram da svako treba da se bavi onim što voli.
Kada je reč o izboru zanimanja, Antonio tvrdi da već polako razmišlja o tome čime će se baviti po okončanju karijere, ali da još nije odlučio kojim će putem krenuti.
– Uskoro ću napuniti trideset četiri godine i svestan sam da neću još dugo moći aktivno da igram pa sve više razmišljam o budućem zanimanju. Većina mojih kolega postaju treneri ili menadžeri, što mene ne privlači mnogo, tako da ću verovatno sebi dati pauzu od nekih godinu dana pre nego što odlučim čime ću se baviti. Takođe, nadam se da će tada karijera moje supruge krenuti uzlaznom putanjom, tako da ćemo malo zameniti uloge – tvrdi u šali Rukavina, a njegova supruga nam je za kraj otkrila i svoje ambicije:
– Pre nekoliko godina počela sam da se bavim dizajnom odeće, što je moja velika ljubav, međutim, bilo je vrlo teško iz Španije voditi posao u Srbiji, tako da sam odlučila da napravim pauzu. Volela bih da to bude moje buduće zanimanje, ali videćemo kako će se stvari odvijati.
