Ilija Šetka: Moja neobična muzička priča

Frontmen novog rok sastava “Moreuz” Ilija Šetka otkrio nam je kako je sve počelo još u njegovom detinjstvu kada se “zarazio” rokenrolom, a kasnije je počeo da se bavi i autorskim radom, čiji je epilog prvi album sve popularnije grupe koja polako osvaja regionalno tržište

Ljubitelji kvalitetne rok muzike koja je obeležila osamdesete godine prošlog veka sigurno su već čuli za sastav “Moreuz” koji se za kratko vreme izdvojio na tržištu i postao omiljeni bend ljubitelja kvalitetnih nota. Čitavu muzičku priču pokrenuo je Ilija Šetka, frontmen sastava koji i piše tekstove pesama. Prvi album, istog imena kao grupa, objavljen je pre nekoliko meseci i doneo je na naše tržište melodije koje odavno nedostaju. Reč je, pre svega, o pesmama koje osim dobrih kompozicija imaju i kvalitetne tekstove koji se lako pamte. Mada, na prvu, čitava priča podseća na kraj prošlog veka, zvuk je nešto moderniji, ali s retro momentima kako u aranžmanima, tako i u produkciji. Ono što daje prizvuk starih dobrih vremena beogradske rok scene više je u samim pesmama, koje imaju snagu, smislene tekstove i zarazne rifove.

Na albumu se odmah izvojila numera "Kako to da...“, ali uz nju se poslednjih dana često pevuše i prelepe balade "Lepa si“, kao i pesma dugog naziva 2Taj dan kad sam te video gore gde plešeš sama i samo svoja“. Tu je originalna obrada tradicionalne "Ima dana“, najpoznatije u izvođenju Zvonka Bogdana, kao i kompleksna devetominutna pesma "U živom pesku“. Svoje sviračko umeće članovi “Moreuza” najbolje pokazuju u pop-rok hitovima "Sve što imaš daj mi“ i "Ugriz đavola“ za koje su već snimili i spotove. Pesma "Irina“ je dragulj ovog albuma, iskren i snažan iskaz u slavu ljubavi, praćen žestokim bubnjem, sjajnim gitarskim ritmom i solom koji u kulminaciji svira preko vokala.

Bio je to dovoljan razlog da razgovaramo sa frontmenom Ilijom Šetkom koji ne samo što nam je otkrio planove sastava “Moreuz” već smo se zainteresovali i za njegovo muzičko putovanje kako bismo saznali ko je čovek koji stoji iza ove, za današnje vreme, nesvakidašnje priče. Za početak, ispričao nam je kako je zavoleo rok muziku.

– Rano sam se zarazio rokenrolom. Sve je počelo kada sam imao deset godina i kada mi je ujak kupio za rođendan kasetu Dejvida Bouija. Bio je to album "Let's Dance" – počinje priču Ilija i nastavlja:

– Muzika je obeležila moje odrastanje i u kasnim tinejdžerskim godinama oformio sam prvi bend "Lutak Flint". Ozbiljnijim autorskim radom počeo sam da se bavim pre desetak godina.

Talentovani muzičar ne krije da rokenrol obuzima svaki atom njegovog bića te da se pevanjem i pisanjem tekstova bavi isključivo za svoju dušu, što je odličan recept za sve one koji ne žele da prave kompromise u svojim vizijama.

– Ima i drugih lepih i bitnih stvari u životu, ali muzika je svakako ta koja najviše dira moju dušu. Nebitno da li je slušam na koncertu, u kafani, klubu ili na radiju u autu, ona prati i čini život lepšim. Muzikom se bavim iz zadovoljstva i želje za stvaranjem. Nema ništa lepše nego provoditi vreme u studiju dok se snimaju pesme ili na bini dok se izvode publici – iskren je Šetka.

Osim po pesmama, spotovi su još jedna stvar kojom “Moreuz” privlači pažnju publike. Do sada su snimili već pet spotova, što je neobično za rok grupu na našem tržištu, a neretko je scenarije za te ekranizacije pisao upravo naš sagovornik. Krase ih originalnost, dobra produkcija, kao i pomalo umetnički, filmski pristup vizuelnom izrazu. Tako je, recimo, najnoviji spot za pesmu "Ugriz đavola“ zapravo urnebesna priča o dvojici pčelara koje progoni griža savesti zbog pravljenja veštačkog meda otelotvorena u džinovskoj pčeli. Duhovita je i činjenica da je gitarista Dejan Janjić imao ulogu pčele, što sve zajedno podseća na humor iz starih domaćih filmova.

Pristup muzici koji su ponudili članovi sastava “Moreuz” veoma je temeljan i nesvakidašnji za današnje uslove, ali baš zbog toga imaju veliki potencijal da traju dugo što je i njihov plan.

– ”Moreuz” ima želju da traje, da snimi još mnogo albuma, pesama i spotova. Radujemo se svakom budućem nastupu i razmeni energije sa publikom – zaključuje Šetka.