Sa čuvenim pevačem Željkom Bebekom (71) sreli smo se u Baru, neposredno pred koncert koji je održao u okviru manifestacije "Ljeto sa zvijezdama“. Budući da tada nije bilo vremena za duge priče, intervju smo radili dva dana kasnije, ali – pod utiskom njegovog nastupa – pre bilo čega drugog upućujemo mu kompliment za neverovatnu energiju. Da je neko došao iz inostranstva i nikad nije imao priliku da o njemu nešto sazna, ni slučajno ne bi pomislio da je na sceni pevač koji će u decembru proslaviti 72. rođendan. Kada smo ga pitali kako uspeva da bude u tako dobroj formi, rekao nam je:
– U ovom trenutku nema velikih promena u mom načinu života u odnosu na mladost ili srednje godine, osim što sam se pre deceniju i po odrekao cigareta. To je bio sjajan potez koji je mnogo doprineo mom zdravlju i kondiciji. Međutim, činjenica je da živim "sportskije" nego mnoge moje kolege. Zimi sam posvećen skijanju, koje je fizički zahtevno, a podrazumeva čist vazduh i visine, a leti sam na brodu, gde plivam, ronim, bavim se ribolovom... Sve to doprinosi dobroj formi, zahvalujući kojoj mogu da izdržim sva putovanja i koncerte.
Na sceni u Baru bio je i Željkov četrnaestogodišnji sin Zvonimir, za kog je jedan njihov prijatelj napisao da je lep na mamu, a neverovatno talentovan na tatu. Iako bi se moglo pomisliti da je iskusni roker odlučio da ovog leta sina “učlani” u svoj bend, Željko uopšte nema takve planove:
– Ovakvi nastupi vrlo su značajni za početak njegove tinejdžerske karijere, jer će steći iskustvo i naklonost publike. Sve su to pripreme za trenutak u kome će – po završetku školovanja na Muzičkoj akademiji u Zagrebu – biti spreman da preuzme vođenje svoje karijere. Na kraju krajeva, to je lepa saradnja oca i sina. Srećan sam što se on tako ozbiljno prihvatio gitare.
Dok su oni nastupali na sceni, Zvonimirova dvanaestogodišnja sestra bila je u bekstejdžu s majkom Ružicom. Ove godine Željko i Ružica proslaviće petnaest godina braka, a od večeri kada su se upoznali tako što mu je ona tražila autogram, prošlo je već dvadeset. Za sve to vreme u novinama je bezbroj puta pisano o razlici u godinama koja nije mala, ali Željkova energija te 34 godine, koliko je stariji od Ružice, čini potpuno nebitnim. Zanimalo nas je da li su, čim su počeli vezu, predosećali da će sve tako dobro funkcionisati ili su razmišljali po sistemu "volimo se, pa nek bude šta bude“.
– Proteklih godina razgovarali smo o tome mnogo puta. Na neki način znali smo da smo “kliknuli” na prvu i da smo počeli nešto što nema kraja, ali nismo bili fanatični, već smo se opustili u smislu – samo nek između nas vlada ljubav i poverenje, pa nek traje koliko traje – kaže Željko koji je svojevremeno rekao da je Ružica, kad su se sreli, bila mlada, prelepa i da je osećao da bi mogla biti odana. Kasnije, svaki put kad je preispitivao to svoje mišljenje, dolazio je do zaključka da je pravilno procenio. Kako kaže, zahvaljujući tome i danas živi u veselju i zadovoljstvu.
A kad muškarac govori o tome da je osetio da će žena biti odana, teško je ne pitati ga da li je ta osobina i njemu svojstvena, tim pre što znamo da rokerski život nije sinonim za vernost.
– Život pop zvezde, zaista, nije po pravilima koja bi se mogla podvesti pod normalan način življenja, ali desi se i ovo što se meni dogodilo, a to je da između muškarca i žene postoji apsolutna odanost. To je ono što te usrećuje. Naravno, ljudi nekad ne dosegnu taj trenutak, čak verujem da nema mnogo takvih kojima se to desilo.
Budući da već godinama Ružica nije samo Željkova supruga, već i PR menadžer, organizator, sekretarica, zajedno su i kad rade i kod kuće. Mnogi parovi ne bi “izdržali” toliko mnogo zajedničkog vremena, ali oni su i u tom pogledu specifični:
– Ni orlovi nisu stalno zajedno, odvajaju se dugo jedno od drugog, ali ostaju verni. U suštini, sve je stvar ličnosti muškarca i žene i ozbiljnosti veze u trenutku nastajanja. Ako je sve baš kako treba, nije bitno da ste stalno jedno kraj drugog, ali mi – zahvaljujući srećnim okolnostima – delimo i dane i noći, brinemo i o deci i o mom poslu. Srećan sam što je Ružica sastavni deo svih momenata vezanih za moju karijeru.
Ponosan je na sve što je postigao, ali u njegovom “pogledu u retrovizor” nema nostalgije.
– Dovoljno sam star da pamtim i najgora vremena. Detinjstvo sam proveo u veoma teškim okolnostima, jer sam rođen 1945. godine. Bilo je logično da kasnije bude bolje. Smatram da su srećni ljudi koje ne gledaju unazad, već žive sadašnjost i pokušavaju da osiguraju bolju budućnost. Ja spadam u njih – kaže pevač koji u bolju budućnost korača iščekujući objavljivanje svog novog albuma između 10. i 15. septembra. Verovatno će se album pojaviti i na vinilu, što bi on doživeo kao posebnu čast.
