Vesna Dedić: Nikada nisam priznavala ljubav bez erotike

01/11/2017 | 20:35

Novinarka Vesna Dedić otkriva nam da kod nje bez strasti ljubav ne postoji, da se uvek zaljubljivala na prvi pogled i išla isključivo za otkucajima svoga srca što je naučila i svoju ćerku Lenku

Poznata novinarka i spisateljica Vesna Dedić izdala je devetu knjigu “Seti se naše ljubavi”. I mada ne voli da se priseća starih veza, priznaje da u trenucima kada ima potrebu da se vrati u prošlost, uglavnom to čini sa epizodama u kojima je bila najvoljenija. Ovim, kao i drugim svojim romanima majka Lenke Milojević, koju ima iz okončanog braka, pokušala je da probudi ne samo mesta, godine, godišnja doba već i mirise posteljine, mora, suza i jasmina koji nas tokom čitavog života prate i često sami po sebi mogu da nas vrate u prošle dane. Zato se pored romana odlučila da kreira i svoj prvi parfem Seti se, koji će svojom notom uspeti da probudi kako neka duboko zaboravljena sećanja i tanana čula muškarca koji njegov miris oseti.

– Prilikom pravljenja parfema imala sam tridesetak mirisnih kreacija i kada sam napravila uži izbor pozvala sam nekoliko svojih drugara na konsultaciju. Pitanje je bilo vrlo jednostavno, koji od ponuđenih mirisa bi u njima probudio želju da damu sa tim parfemom poljube? Jednoglasno su odabrali epruvetu sa rednim brojem 7, koja je bila i moj favorit. Želela sam da parfem “Seti se“ podseti svakog muškarca da je vreme za ljubljenje.

Postoji li muška osoba u vašem srcu kojoj biste vi poručili Seti se..?

– Mom pokojnogm ocu. Ako može da me čuje, nadam se da se seća te ljubavi i da me voli ovakvu kakva sam postala kroz proteklih sedamnaest godina, koliko se nismo videli.

Nasuprot očinske ljubavi, koliko se često setite svojih prošlih ljubavnih partnera i emocija koje su vas vezivale za njih?

– Vraćanje starim ljubavima je kao odlazak na letovanje u hotel u kojem vam je već jednog leta bilo loše. Razmišljati “možda su ipak popravili lift koji nije radio” je glupo, pored toliko novih hotela. Tako je i sa povratkom starim ljubavima. Možda je lift i popravljen, ali što rizikovati. Osim naravno, ako je reč o boravku za jednu noć, u trenutku kada su svi ostali hoteli popunjeni. Majke vaspitavaju decu, a ljubavnici bi trebalo da se vole, a ne da jedno drugo popravljaju.

Vesna ističe da opstaju samo one veze u kojoj su partneri dovoljno fer da nastalu tišinu, ravnodušnost i gubitak strasti shvate kao novi izazov

Kada ih se setite, da li je to samo po lepim stvarima?

– Ako se i setim, to je samo podsećanje koliko sam bila voljena. Meni, a verujem i većini ljudi samopouzdanje i duševni mir zavise isključivo od toga koliko sam u tom trenutku vredna nečije ljubavi. Kada mi je baš teško, sebe dižem podsećajući se koliko ljubavi sam zaslužila od deteta, prijatelja i od onih koje sam volela.

Vaša knjiga “Seti se naše ljubavi” ne govori i o prisećanju na početničku, zanosnu ljubav i zaljubljenost. Smatrate li da svaka veza obavezno završi kroz ovakvu vrstu preispitivanja?

– Svaka. Opstaje samo ona u kojoj su partneri dovoljno fer i samokritični da nastalu tišinu, ravnodušnost i gubitak strasti shvate kao novi izazov. Divno je ako je ta potreba da se povrati početna strast obostrana. Međutim, ukoliko se samo jedno trudi, onda se tišina koja nastane između dvoje ljudi pretvori u buku, suze i bes.

U čemu ljudi najčešće greše, mislite li da se opuste, prestanu da se trude ili tu postoji nešto treće?

– Najčešća greška je što zaborave kakvi su bili na početku veze. Prestanu da zajedno u večernjim časovima piju vino, da se drže za ruke, da šalju jedno drugom nežne poruke, prestanu da spavaju onom drugom na levom ramenu. Svi pogrešimo kada prekinemo da se borimo za ljubav svakog dana. Ali valjda se u nekom momentu umorimo i najčešće kada prikupimo snagu shvatimo da je kasno, jer neki drugi ili neka druga već šapuće ispod ćebeta onom koji je bio ili bila naša. Ako je neko naš, to ne znači da je pegla sa garancijom. I najveća ljubav može da se ohladi ako joj ne dajemo svakog dana boju, miris i ukus. Naravno, govorim o sitaciji kada su oba partnera zrela, odana i sa visokim nivoom poštovanja. Ako ste naleteli na nekoga kome odanost nije bitna kategorija, onda ne treba tražiti greške već pobeći i od njega i od ideje da će se nešto promeniti.

Danas žene često umeju da kažu da više nema pravih muškaraca, kakvo je vaše mišljenje o tome?

– Ne volim taj izraz pravi muškarac. To mi zvuči kao „o, ovo je prikladan odabir odeće za zimu “. Neke žene traže muškarce prikladne svojim potrebama, ali to nije damski i iziskuje da će se njen partner u izvesnom dobu ponašati isto tako. Osobe koje traže partnera skrojenog po meri njihove mašte neće naći to što po imperativu traže. Pravi je samo onaj sa kojim ti je lepo i kada ništa oko tebe ne valja.

Kako izgleda vaš savršen muškarac, da li je to vitez sa keceljom ili ga ipak zamišljate malo drugačije?

– Uh, ta kecelja mi na muškarcu nikada nije bila erotična, a ja ljubav bez erotike nikada nisam nazivala ljubavlju. Najviše mi odgovara varijanta viteza koji učini da i kad sam najumornija zbog njega sa osmehom stavim kecelju.

Kada je jači pol u pitanju, padate li na udvaranje ili na prvi pogled?

– Nikada nisam bila neka zavodnica i uvek sam verovala u ljubav na prvi pogled. Ne kažem da je to pametno, ali nisam davala šansu i vreme za udvaranje onima koji mi se nisu svideli na prvi pogled.

Da li pri udvaranju posmatrate ili slušate?

– Osećam. Niti čujem, niti vidim.

Savetuje li se vaša ćerka Lenka sa vama o ljubavnim problemima ili ipak to ostavlja za svoje drugarice?

– Mnogo pričamo o ljubavi, još od kada je bila u vrtiću. Vaspitavala sam je trudeći se da izraste u ličnost kojoj je pored slobode ljubav najvažniji osećaj. Verujem da je postala neko ko ume da voli ljude i život po sebi. Ne stidi se svojih osećanja i deli ih kako sa drugaricama tako i sa mnom.

Kada pogledate nju i prisetite se svoje mladosti, mislite li da su se razlozi za ljubav i način kako voleti, zavoleti i ostati pored nekog promenili?

– Uvek je, bez obzira na vek i zemlju u kojoj živi, u svakoj ženi bilo milion različitih razloga i motiva za ljubav. I onih baziranih na emocijama ali i onih kojima je ta veza trebalo da poboljša materijalni status. Bitno je da svako ima slobodu izbora. Ono u šta sam sigurna jeste da će mom detetu jedino merilo u ljubavi biti broj otkucaja njenog srca dok je u blizini svog muškarca, a ne broj otkucaja nula na njegovom bankovnom računu. Naravno, podrazumeva se da ti otkucaji srca ne smeju da ugroze njeno zdravlje.

Novinarka kaže da je njena ćerka emotivno inteligentnija od nje

Jeste li zadovoljni njenim emotivnim izborima?

– O tome ne smem da govorim javno jer mi je zabranila da njen život iznosim novinarima na tacni. Davno mi je saopštila da je ona slučajno ćerka javne ličnosti i da će se u novinama pojaviti tek kada ona svojim poslovnim uspehom zasluži interesovanje medija. Mogu samo da kažem da je emotivno inteligentnija nego što sam ja ikada bila.

Kada ti izbori nisu najidealniji često usledi razvod braka na šta se naše žene ne odlučuju olako i po nekoj navici trpe bračne partnere. Do koje granice smatrate da bi žena trebalo da ide kako bi sačuvala brak?

– Čim dođe do situacije da se nešto trpi znači da mnogo toga ne valja. Ljubav, pa to je jedino što zaista mora da bude apsolutno i bespogovorno lepo.

Jel to znači da kompromis nije dobar?

– Moje mišljenje je da je to samo odlaganje kraja i nesposobnost da se krene dalje.

U poslednje vreme često se govori o prijateljstvu posle razvoda. Verujete li vi u to budući da on uglavnom sa sobom nosi loše emocije?

– Prijateljstvo je moguće možda kada prođe osećaj razočarenja, koji nastaje kao posledica loših dela osobe koju smo voleli. Divno je kada posle razvoda svako da sve od sebe da detetu bude oslonac, a svoj oslonac potraži u sebi ili novom partneru.

Koliko vremena je potrebno da se taj loš odnos partnera zaboravi ili je to prosto nemoguće?

– Zavisi ko je ostavljen. Onaj koji je prvi okrenuo leđa odavno je zaboravio na sve. Najteže to ide kod onih koji su ostavljeni. Zbog toga zagorčavaju život ovom drugom. Ukoliko su su oboje robovi sujete, najviše stradaju deca. Kada ljubav nestane ne treba je simulirati i čekati ko će prvi okrenuti leđa. Uvek treba graditi nove kule, makar bile i od karata, umesto plakati za onom koje više nema.

Suzana JančićIvan Radosavljević za atelje Gabrijel, Vladimir Šporčić

Još iz rubrike