EKSKLUZIVNE fotografije: Ovako je bilo na proslavi rođendana ćerki Jelene Karleuše i Duška Tošića

21/09/2017 | 11:57

Naša proslavljena estradna umetnica organizovala je veliku proslavu rođendana svoje dve mezimice Atine i Nike, što je bio povod da u ekskluzivnom intervjuu otkrije detalje o svom odnosu sa ćerkama i suprugom i na nekoliko trenutaka auru zvezde zameni onom majčinskom

Retko koja prilika može da razneži i uveseli čoveka kao dečji rođendani. U takvoj atmosferi i najveće zvezde prinuđene su da dozvole da ih potpuno razoruža dečja graja i otklone svaku odmerenost koju, kao javne ličnosti, često navikle da pokazuju. Iz nekog razloga, ta velika transformacija iz muzičke zvezde u nežnu ženu posebno je zadivljujuća kada je posmatrate na Jeleni Karleuši (39), osobi koja ne dozvoljava tako često, gotovo nikada, da je vidite u tom izdanju. Atina i Nika rođene su istog dana, 7. septembra, ali uz jednu godinu razmaka, pa je jedna napunila devet, a druga osam godina, što je bio povod za veliku proslavu u beogradskoj igraonici “Jungle”.

U upečatljivoj zlatnoj kombinaciji, Jelena je izgledala filmski, ali na njoj još više sija jedinstvena energija kada je u prisustvu svojih ćerki. Potpuno druga vrsta energije u odnosu na onu koju nosi na sceni. Jelena se pokazala kao sjajna domaćica i uprkos brojnom osoblju koje se brinulo o udobnosti zvanica, ona se razletela od stola do stola i nasmejano ćaskala sa gostima, proveravajući da li se dobro zabavljaju. Međutim, najprijatnije se osećala u društvu najmlađih, pa je tokom kratkog intermeca dečjeg zabavljača i sama izvodila tačke pred okupljenim klincima jer, kako je kasnije u šali izjavila, nije odolela da malo “izblamira“ svoje ćerke. Čitavu zabavu, a posebno onaj “zvaničan“ deo s duvanjem svećica, ispratio je i tata Duško preko modernih tehnologija, a na njemu se takođe videlo koliko je srećan i ponosan, mada mu je bilo žao što u tom momentu nije mogao da bude prisutan zbog obaveza. Njegovo odsustvo Jelena je nadomestila energijom za oboje i učinila je ovaj događaj nezaboravnim spektaklom za decu.

Slavljenicama je uz ogromne torte upriličen performans i vatromet

Koliko je tanka linija između zvezde i obične žene? U kojoj ulozi danas više uživate?

– Iskreno, podjednako, jer u tom balansu koji ja posedujem leži tajna mog uspeha. Biti stabilan i uravnotežen kao ličnost na svim poljima, da ne budeš u sukobu sa samim sobom, ali to dolazi i s godinama.

I pored ogromne energije i vremena koje svaka velika karijera zahteva, porodica vam je uvek bila na prvom mestu. Koliko vam oni nadoknađuju za sav stres koji pretrpite u profesionalnom životu?

– Veoma je teško biti i majka i supruga vrhunskog sportiste i muzička zvezda. Kada kažem “zvezda”, mislim na posao koji nije samo puko pevanje, već i neko ko trpi veliki pritisak slave i medija. Pod tim pritiskom obično pucaju i brakovi i porodice. Međutim, kada je volja jaka, vidite da se sve može. Nisam sebična, dosta se žrtvujem za sve, ali to je jedini način. Kada uveče mrtva od umora padnem u krevet, ipak znam da moj trud nije uzalud.

Kada pogledate Atinu i Niku, na šta ste najviše ponosni?

– Svako ko ih poznaje mogao bi lako da odgovori na vaše pitanje. Vaspitanje, pod broj jedan. Divno su vaspitane, kulturne, blage, nisu razmažene niti sebične. To su dva divna nežna i ranjiva bića, koje Duško i ja čuvamo i od naših karijera i slave, od loših ljudi i namera, od teškog vremena. Ponosna sam što su beskrajno srećna, vrlo duhovita deca, s kojima odrasli pričaju sa oduševljenjem. One su još devojčice, ali inteligentne su do te mere da u razgovoru s njima vrlo često zaboravite koliko imaju godina.

Ambijent igraonice poznata Beograđanka je pretvorila u bajku za svoje naslednice

Koliko je nekada težak zadatak da ih zaštitite od surovosti posla kojim se bavite? U kojim situacijama ste to uviđali?

– Moja deca apsolutno su zaštićena. Premale su one da bih dozvolila nekakvo čeličenje i suočavanje sa surovim svetom koji ih okružuje. Imaju majku koja nije lav, već Kerber kad je reč o čuvanju njihovog spokojnog detinjstva. One ne znaju ni ko su naše javne ličnosti niti imaju dodir s tim pričama, ne gledaju domaće kanale, slušaju dečju muziku i sada počinju da čitaju knjige. Idu u privatnu školu jer nisam želela da prođu kroz sve ono kroz šta sam ja prošla, a njihov put bio bi još teži. Zašto da ih ne zaštitimo kada možemo? S druge strane, njih dve u ocu i majci imaju odlične učitelje za godine koje slede, kada već pričamo o nekoj životnoj borbi. Budite sugurni da moja deca neće izrasti u slabiće i neradnike.

Govorili ste da su Atina i Nika devojčice različitog temperamenta. Da li se, s njihovim odrastanjem, ta razlika još više uočava? U čemu vas je nasledila jedna, a u čemu druga ćerka?

– Rođene su na isti dan, s godinu dana razlike, a opet su sasvim različite. Zajednička im je natprosečna inteligencija i to je sve. I fizički se razlikuju. Ipak, sasvim se lepo uklapaju i čine jedan neverovatno smešan dvojac koji radi u tandemu da šarmira sve oko sebe. Atina ima sklonosti ka muzici, plesu, crta neverovatno dobro, umetnički je tip, dok je Niki vrlo muzikalna, ali je privlači nauka, ozbiljne teme, životne… Obožava geografiju, biologiju, iako to još nema kao predmet u školi, pokazuje veliko interesovanje kada je reč o bolestima, ratu, prirodnim nepogodama. Jednom me je ispitivala i o predsednicima Srbije i Amerike. Bio je to razgovor za anale.

Postajete li godinama stroža ili popustljivija majka?

– Uvek imam dve strane, i meku i strogu. Oduvek sam bila takva.

Koliku vam podršku Duško pruža u njihovom odgajanju, ali i svemu drugom što radite? Koji je recept da dugogodišnja ljubav i dalje bude ispunjena tolikom strašću koju ne krijete ni u javnosti?

– Duško je divan otac, ja takvog nisam imala i zato znam da cenim i prepoznam koliko je on poseban. Ljubav koju on ima prema Atini i Niki naprosto je neverovatna, a način na koji je pokazuje, meni kao ženi i majci ispunjava srce posle svih ovih godina. Ponosna sam na njega! Ponosna! Duško je divan čovek, divan otac i veliki borac. A naš brak traje ovolike godine zato što krije jednu veliku tajnu. Mi se istinski volimo. Eto, to je tajna našeg braka. Posvađali smo se milion puta, ja sam teška žena, a ni on nije lak, ali na kraju shvatimo da se sudbinski volimo.

Proleće ove godine bilo je stresan period za vas zbog zdravstvenih problema s kojima ste se suočili. Možete li reći da je to sada iza vas, kako se osećate?

– Moje zdravlje nije problem jer znam da ću se izboriti sa svim. Nemam potrebu da o toj temi pričam jer mi je nebitna. Meni je važno samo zdravlje mojih najbližih.

U javnosti ste bili čvrst protivnik vakcinisanja dece, a čak ste naveli da ste bili direktan svedok njihove štetnosti. Na šta ste tačno mislili?

– Nisam protiv vakcinacije, već protiv toga da ne postoji pravo na izbor kao u svim razvijenim zemljama. Daću vam primer. Nećete dati “penicilin“ alergičnom detetu, zar ne? Mora da postoji alternativa jer su posledice vakcinacije u nekim slučajevima kobne! Od autizma pa nadalje. Ako država primorava roditelje na vakcinaciju deteta, zašto ne pruža i adekvatnu pomoć u slučaju moguće katastrofe? Ako je MMR vakcina pod moranje, zašto je plaćamo? Ako nešto plaćam, hoću da imam pravo izbora. Moje dete niti bilo čije dete, beba, ne sme biti bez izbora i šanse. Moja deca nisu primila sve vakcine.

U najtežim trenucima onoga što ste prolazili, a što ste opisali kao medijski linč, da li je napuštanje Srbije ikada bila realna opcija?

– Ono što sam ja totalno nepravedno doživela posle Ušća, kada je nekakva nazovikonkurencija iskoristila veze s medijima da 40.000 ljudi koji su došli da uživaju u spektaklu, nazove “praznim koncertom”, mene je samo naljutilo. I osnažilo. Nekog drugog koštalo bi karijere da bude zabranjen u svim medijima, da nema gde da pokaže snimak ili kaže istinu. Baš su se bili urotili i taj period bio je paklen. Postoji ona izreka da ne možeš pobediti onog ko ne odustaje. A to sam ja. Nikada ne bih dozvolila lošijima od sebe da likuju nad mojim padom. Moja volja i moja želja ono su što me čini “Jelenom Karleušom”. Zato sam ja stegla zube i krenula u borbu. I evo, vidite kako opet pričamo o uspehu! Smatram da ti koji su meni činili zlo treba da napuste Srbiju jer je vuku unazad i čine joj loše. Beograđanka sam koja se protiv takvih svih ovih godina bori! Neka ova moja priča bude inspiracija svima.

Da li se danas prijatnije osećate u Istanbulu ili Beogradu?

– Podjednako uživam i u jednom i u drugom gradu. Volim Istanbul, moj suprug je u tom megapolisu pravi superstar, a uz njega i ja dobijam veliku pažnju medija i naroda. Oni nekako više znaju da cene nečiji uspeh i talenat.

Dva velika hita koja ste predstavili krajem juna najavili su novi album koji spremate. Koliko vas je njihov uspeh ohrabrio da projekat ide u dobrom smeru i kada možemo da očekujemo ostale plodove tih višegodišnjih priprema?

– Možda je neverovatno reći, ali posle 22 godine u ovom poslu doživljavam novi vrhunac kada je reč o uspesima. Teško je biti nov, teško je “preživeti” smenu generacija publike, zadržati staru a dobiti novu. Trenutno letim na novom talasu, koji je potopio mnoge moje kolege i njihove karijere. Nije lako držati priključak s novim trendovima, a još teže ih je stvarati. Moj tim i ja u tome smo svakako uspeli i ja sada uživam u uspehu posle niza veoma teških godina.

Goca Tržan sa suprugom Rašom uživala je na odličnoj zabavi
Jelenin otac Dragan na rođendan unuka došao je u pratnji njenog polubrata
Starija ćerka Sonje Vuksanović, Sofija, dovela je Viktoriju na slavlje Nike i Atine

Prošlog meseca napunili ste 39 godina. U čemu osećate da ste se najviše promenili u odnosu na Jelenu koja je tek navršila tridesetu, osim majčinstva koje menja svaku ženu?

– Drage žene, verujte mi, tek s godinama koje vam slede dolazi prava istinska sreća, jer je prate zrelost i umeće življenja. Sve pre toga bilo je kao u onom filmu “Gorile u magli”. Bar kad je reč o meni. Planiram da radim sve dok me nešto ozbiljno ne obori. U prevodu, do zadnjeg udaha. Živeću i radiću punim plućima, uživajući u sitnicama, u krupnicama, u greškama, usponima i padovima, u sreći i nesreći, u bolesti i zdravlju jer to i jeste život! Magija života koji nam je dat da nađemo svoju svrhu i ličnu bajku.

Boris PopadićPetar Đorđević, Boško Karanović

Još iz rubrike