Ana Štajdohar: U braku se ništa ne podrazumeva

16/11/2017 | 22:16

Pevačica koja uživa u vizuelnim eksperimentima objašnjava zašto zazire od svega što bi je činilo jednom od mnogih kopija i otkriva kako je pronašla pravi recept da udovolji sebi, ali i suprugu Nikoli Demonji i time mu pokaže poštovanje 

Pevačica Ana Štajdohar (37) odlična je za fotografisanje modnih editorijala. Ima figuru na kojoj se ni po čemu ne vidi da je dva puta postala mama, pa joj sve dobro stoji, a budući da uživa u vizuelnim eksperimentima, stilisti uživaju sarađujući s njom. Kada se dogovaraju o odeći u kojoj će se fotografisati, jedina sugestija pevačice koja svake nedelje nastupa u emisiji kod Ivana Ivanovića jeste da ne bude nešto obično. Slikanja za modne strane, supruga saksofoniste Nikole Demonje doživljava kao priliku da se „skocka“ na najrazličitije načine. Tada, baš kao i za nastupe, može da obuče sve ono što ne nosi u privatnom životu dok obavlja svakodnevne poslove.

– Izbegavam konformizam u životu. Ne prija mi osećaj pripadanja “stadu”, u kom je i sigurnije i toplije, ali je dosadno. Po prirodi sam individualac, ali našla sam meru koja mi odgovara. Nisam ekscentrična osoba, noge su mi na zemlji onoliko koliko se mora, ali zazirem od svega što bi me činilo jednom od mnogobrojnih kopija. Činjenica je da žene previše liče jedna na drugu upravo zato što slepo prate trendove.

Dešava li se da vam se odeća u kojoj ste se fotografisali toliko dopadne da je kupite?

– Razbiću jedan mit: žene koje se pojavljuju na televiziji, u najvećem broju slučajeva, za potrebe snimanja i slikanja uzimaju robu na revers. Uglavnom su to toliko upečatljivi komadi odeće da ne biste mogli da ih obučete više od dva puta. Dakle, drage čitateljke, nemamo mi ogromne garderobere pune odeće koju smo obukle za jednu priliku i nikad više. Iako sarađujem s brojnim domaćim dizajnerima, stalno sam u potrazi za novim talentovanim i kreativnim ljudima. Često ih otkrivam preko Instagrama ili oni nađu mene. Privuče me nešto što izlazi iz okvira, a onda mi bude veliko zadovoljstvo kad im pomognem da se za njih sazna. Neki komadi mi tokom snimanja toliko prirastu za srce da ih kupim. Priznaću da, mada se trudim da ne preterujem, iz mog garderobera ispadaju stvari. Desi mi se da, kad zavučem ruku u njegovu unutrašnjost, naiđem na nešto što sam potpuno zaboravila, pa se obradujem. Zapravo, nemam pojma čega tu sve ima. Obuća je moja pasija. Davno sam otkrila Danijelu Biškup i njenu obuću, kojoj sam godinama verna. Nekad kažem da moramo da kupimo veći stan, jer ne znam gde više da smestim cipele, sandale, čizme. Pomenuću i gospođu koja je diplomirana slikarka, a bavi se pretakanjem svojih dela u tkanine. Sigurna sam da će njene kreacije tek dobiti pažnju koju zaslužuju. Nedavno sam otkrila i jednu izuzetno talentovanu devojku iz Niša. Oduševio me je njen neobičan nakit, napravljen od prave kože… To su ljudi koji stvaraju prava mala umetnička dela. Vremenom se saradnja s njima pretvorila u prijateljstvo.

Da li odeću u kojoj se pojavljujete u emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ sami birate ili vam je donosi stilista?

– Sva ta pojavljivanja sama osmišljavam. Razmislim šta mi se nosi i kako želim da izgledam, pa to pronađem i uklopim po sopstvenom nahođenju. Mislim da sam sama sebi najbolji stilista, iako cenim mnoge koji se profesionalno bave tim poslom. Jednostavno, sebe najbolje poznajem.

Dešava li se da suprug Nikola kaže – ovo je suviše izazovno, zar ćeš stvarno to obući?

– Da mi predlog ili savet, ukoliko pomisli da nešto nije primereno, ali to se retko kad desi. Zna da je moda oblast u koju nema ni potrebe, ni razloga da se meša. Volim da izgledam ženstveno i seksi, ali ni slučajno vulgarno. Ne dopada mi se što se ženama nameće trend po kome treba da izgledaju kao da su iz porno-industrije. Ne mogu da razumem ni što se u poslednje vreme insistira na suludoj ženskoj figuri, koja podrazumeva ogromnu zadnjicu i grudi, uz vađenje rebara da bi se dobio neprirodno uzan struk. To je svojevrstan teror nad ženskom populacijom kakav se nikada nije vršio nad muškarcima.

Jeste li nekada odustali od kupovine samo zato što znate da se to ne bi svidelo Nikoli?

– Znam šta mu se ne bi svidelo, tako da ne mora ni da mi govori. Nas dvoje smo se gradili tokom naše desetogodišnje veze. Sigurno smo u mnogim stvarima uticali jedno na drugo, svesno i nesvesno. Nikada ne bih stavljala naš privatni život iza poslovnog, iako mi je karijera veoma važna, niti bih uradila bilo šta što bi njega, možda, povredilo. Jednom sam dobila ponudu da se slikam za naslovnicu prestižnog muškog magazina. Odbila sam jer se njemu ta ideja nije dopala, a meni je naša sreća važnija od bilo koje naslovne strane. Da se razumemo, nisam patrijarhalno vaspitana, roditelji su me naučili da cenim sebe i imam svoje ja. Taj gest bio je moja odluka, proistekla iz želje da Nikoli pokažem da mi nije teško da pravim kompromise zarad naše ljubavi. To je stvar poštovanja partnera.

Da li Nikola sam sebi bira odeću ili je u njegovom stilu i te kako prisutan vaš ukus?

– Kada sam upoznala Nikolu, bio je vrlo mlad i upravo se vratio iz Amsteradama, gde je odeća važna taman toliko da nešto navučeš na sebe da ne bi bio go. Jednom sam tamo bila i, za tih nekoliko dana, shvatila da na njihovim ulicama možeš da vidiš toliko toga, potpuno različitog, da teško možeš da na sebe skreneš pažnju. U Amsterdamu si “nevidljiv”. Učinilo mi se da ne bi primetili ni da se neko zaista go prošeta pored njih. Garderoba je još manje važna studentima, koji su živeli za muziku i druženje. Kada se vratio u Beograd, nastavio je da se tako oblači. U to vreme bili smo drugari. Gledajući ga, rekla sam mu: “Hej, Demonja, mnogo si dobar frajer, “gre’ota” da nosiš toliko pogrešnu garderobu. Hoćeš li da mi dozvoliš da te odvedem u tržni centar i da ti pokažem u čemu mislim da bi odlično izgledao?” Pristao je. Sada, kada se osvrnem, zaključujem da je već bio poprilično zaljubljen u mene čim je to učinio, jer znam koliko mrzi odlaske u radnje i biranje garderobe. Tada sam mu odabrala neke stvari i izgledao je fantastično. Mislim da sam tih davnih dana uticala na njegov stil, a onda je sam “skapirao” šta mu fino stoji. Danas se umešam samo ponekad, kad mi se učini da ima potrebe, ali uvek to činim vrlo diskretno. Izvučem nešto iz njegovog garderobera kao predlog, a onda mu ostavim da sam izabere.

U čemu vam Nikola najbolje izgleda?

– Volim kad se obuče kao Dilan Dog, koji je moj omiljeni lik iz stripa. Džins, crvena košulja i crni sako – nema greške.

Kad su ljudi više od decenije zajedno, da li su toliko navikli na mane i vrline „onog drugog“ da manje „smaraju“ zbog njih nego na početku veze?

– Pre bih rekla da je lakše na početku veze. Tada vas “voze” hormoni, a vi plovite na talasima nekih svojih idealizacija partnera i uzbuđenja koje donosi lepota nepoznatog, onog što tek treba otkriti i osvojiti u potpunosti. E, kad ta magija prođe, a lepršava osećanja treba da prerastu u ljubav – vaš odnos dolazi na ozbiljan test. Zbog ljubavi moraš da budeš spreman na kompromise. Ne možeš da menjaš svoju “boju”, ali ipak možeš nijanse, da jednu zameniš drugom ukoliko će to vaš odnos učiniti boljim. Nema smisla naći partnera koji ti ne odgovara u suštinskim stvarima, a onda se nadati da ćeš baš ti biti ta koja će mu promeniti prirodu. Mi, žene, sklone smo tome. Ne možeš da očekuješ od nekoga da bude nešto što nije da bi postao projekcija tvojih snova i očekivanja. Nikola i ja prilagodili smo mnogo toga jedno drugom, a kad god negde zapnemo, pa čak i kad se posvađamo, čim bura prođe – sednemo i razgovaramo. Nas dvoje čuvamo naš mali svet. Velika je istina da na vezi mora da se radi. Ništa se tu ne podrazumeva. Nema čovek etiketu na kojoj piše kome pripada, već – hoću da ti imponuje što sam tvoja i da mi imponuje što si moj.

Zbog čega Nikoli najčešće „zvocate“?

– “Zvocam” kad sam nervozna od iscrpljenosti. Ko će kome ako ne svoj svome. Uvek nadrljaju najbliži. Ne volim sebe u tim stanjima, jer tada iz mene progovara umor, a ne racio. Povod su neke gluposti i sitnice, jer kod nas zaista ne postoji nijedna krupna stvar koja bi mogla da dovede do prepirke. Kada sam iole naspavana – sve je u redu.

Verovatno je umor, tačnije ono što ga stvara, dobrim delom zaslužno što imate tako dobru figuru?

– Kad ugrabim malo vremena, odem na treninge. Nadam se da ću uskoro, kad deca još malo porastu, ponovo moći da treniram tri puta nedeljno. Još pre trudnoće smatrala sam da telo može da se vrati u prethodno stanje. Vraćanje u formu ne zahteva mnogo odricanja, već je stvar stava. Ne jedem uveče kasno, u svemu sam umerena i to je to. Nisam držala nikakve dijete, jer ih mrzim. Kad mi je nešto zabranjeno, samo ga više želim. Može sve ako se ne preteruje. To je najbolji recept za održavanje težine. Nema izgovora! Svaka žena može da posle porođaja dođe do željene težine, s tim što moram da naglasim – ne sme da prema sebi bude surova. Telu treba vremena, a bebine potrebe moraju da budu na prvom mestu.

Brankica TreskavicaPetar Đorđević

Još iz rubrike