Danijela Tešić: Ponosna sam na sve što smo postigli u 2024.

Osnivačica Fondacije „Humana srca“ rezimira sve akcije koje su sprovedene tokom godine na izmaku i poručuje da će nastaviti da pomaže zdravstvenim i obrazovnim institucijama, porodicama u potrazi za boljim životom, ali da će uložiti dodatni napor i sredstva da talentovanoj deci obezbedi bolje uslove za napredak i razvoj.

Danijela Tešić, humanitarka i osnivačica Fondacije „Humana srca“, na kraju veoma dinamične 2024. ističe da njena dobrotvorna organizacija svake godine vrlo ambiciozno i širokog srca planira i realizuje velike projekte.

- Godina iza nas bila je vrlo izazovna i uspeli smo da sprovedemo akcije koje su sigurno obeležile ovu godinu, ne samo u Fondaciji već su imali i nacionalni odjek i značaj. Vrlo sam ponosna na sve ljude koji svakodnevno ulažu napore i trud u rad Fondacije, kao i na sve direktne i indirektne donatore i prijatelje, koji su taj trud prepoznali i odlučili da budu aktivan deo našeg postojanja. Svakako ćemo ovu godinu pamtiti kroz sećanje na sve one akcije i projekte koje smo uradili, ali i kao podstrek da u narednim godinama možemo uraditi još više – na početku kaže Danijela.

Na koje akcije ste najponosniji? Znamo da vam je fokus ove godine bio na pomoći zdravstvenim i školskim ustanovama...

DANIJELA TEŠIĆ: U skladu s našim osnovnim ciljem, a to je poboljšanje kvaliteta života dece i mladih u ruralnim i slabije razvijenim mestima u Srbiji, ovogodišnji fokus bio je usmeren upravo na podršku institucijama koje se bave navedenom problematikom, pa su tako bolnice i škole bile epicentar našeg delovanja. Sigurno je najveći projekat ove godine bilo renoviranje i opremanje dva sprata dečje klinike u Univerzitetskom kliničkom centru Niš. To je projekat koji je trajao šest meseci i uloženo je više od 20 miliona dinara. Izuzetno smo srećni što je dečja klinika dobila nove prostore za dnevnu bolnicu, infektivno odeljenje, intenzivnu negu za odraslu decu, neurologiju, endokrinologiju i druga odeljenja i što su zahvaljujući naporima svih naših prijatelja, ali i zaposlenih u Fondaciji i samoj dečjoj klinici, uslovi boravka i lečenja dece unapređeni do nivoa najboljih evropskih dečjih bolnica. Zahvaljujući prijateljima i donatorima Fondacije, škole u seoskim sredinama širom Srbije dobile su računare i kompletnu računarsku opremu, čime su dobile mogućnosti da idu u korak sa gradskim školama u učenju i primeni digitalnog znanja.

Privatna arhiva

 

Završavate veliki projekat donacije „Dečjih kutaka“ pedijatrijskim odeljenjima u zdravstvenim institucijama širom Srbije, to su Topola, Savski venac, Kraljevo, Loznica, Inđija. Kakav je taj projekat i kakva vrsta donacija je u pitanju?

D. T. : Razmišljajući o ideji za projekat koji bismo zajedno realizovali s našim velikim prijateljima i saradnicima, izdavačkom kućom “JRJ”, sinula nam je ideja da širom Srbije u zdravstvenim institucijama, na pedijatrijskim odeljenjima, napravimo male dečje biblioteke, sa željom popularizacije čitanja knjiga za decu. Tu ideju smo na kraju razvili do razmera da smo odabrali pet opština i napravili ne samo biblioteke nego prave dečje kutke, koje smo opremili nameštajem, knjigama, igračkama, montesori tablama, lejzi begovima, a tamo gde je bilo potrebe, kao što je to bilo u slučaju Savskog venca, Topole i Inđije, uradili smo i građevinske radove, koji su bili neophodni za normalan rad i funkcionisanje ovih domova zdravlja.

Kao i svake godine, jedan od ciljeva je i obezbeđivanje krova nad glavom socijalno ugroženim građanima, koliko je bilo teško prikupiti novac za te akcije?

D. T. : Kada ulazimo u neki projekat, radi se kompletna analiza potreba i procena budžeta, a izgradnja i renoviranje stambenih objekata uvek su veliki izazovi. Zahvaljujući svojoj transparentnosti i vidljivosti rada, Fondacija je za relativno kratak period stekla poverenje ljudi, na koje u finansijskom smislu može da se osloni i koji su sigurni da svoju filantropsku potrebu mogu da realizuju na način na koji žele.

U ovoj godini uspeli smo da obezbedimo krov nad glavom za šest porodica, a za dve porodice smo obezbedili uređenje spoljašnjosti kuće i dvorišta, čime smo usrećili i obezbedili bolje životne uslove za čak 26 dece.

U proteklom periodu ste posetili i Jablanicu u BiH, koja je pretrpela velike gubitke i oštećenja u elementarnoj nepogodi, mnogo porodica je izgubilo kuće. Fondacija se angažovala i u tom smeru, da li nam možete reći nešto više o tome?

D. T. : Kada smo postavljali ciljeve u Statutu, ideja nam je bila da ih postavimo tako da se možemo odazvati apelu za pomoć gde god budemo procenili da možemo da odgovorimo, i na svaku nesreću koja zadesi našu zemlju, region, pa i svet. Fondacija je tako do sada imala značajno učešće i slala pomoć za Siriju i Tursku nakon velikih zemljotresa, a sada je to slučaj i s Jablanicom. Velike bujične poplave su u Jablanici odnele 19 života, kompletno je uništeno 49 domova, a 230 domova je oštećeno. Posledice štete su neizmerne i nesagledive sa stanovišta ljudskih života koji su izgubljeni, ali nije izgubljena vera u dobro, empatiju i ljudskost koja je angažovala ceo region u pružanju pomoći i podrške ovom području. Zahtev za pomoć je stigao i do naše Fondacije, a naši predstavnici su posetili Jablanicu i uverili se u razmere tragedije tog područja i porodica koje su ostale bez svojih bližnjih i domova. Fondacija je obezbedila 100.000 evra za dve porodice, koje su dobile krov nad glavom.

Početkom školske godine sproveli ste projekat „Mama nisi sama”, o čemu je reč?

D. T. : Početak svake godine je vrlo izazovan, ne samo za decu nego i za roditelje, a još više za samohrane roditelje, koji svojim finansijama moraju vrlo pažljivo i studiozno da raspolažu. Iz želje da malo olakšamo i pomognemo, došli smo na ideju da svim samohranim roditeljima koji se prijave podelimo vaučere na 10.000 dinara, koje su mogli da iskoriste u lancu poznatih drogerija širom Srbije. Ova akcija imala je velikog odjeka ne samo među samohranim roditeljima nego i u javnosti, što je pokazalo da je ta kategorija ljudi izuzetno opterećena i da je možda potrebno ovakve i slične akcije sprovoditi i dalje.

U toku je lepa akcija dodele novogodišnjih paketića za mnogočlane porodice, ko će dobiti sve paketiće?

D. T. : Kraj godine i decembar kao mesec darivanja tradicionalno su u Fondaciji obeleženi akcijama podele novogodišnjih paketića, kojima se deca najviše raduju. Sve porodice koje broje petoro ili više dece imale su priliku da se prijave na naš konkurs i da od našeg Deda Mraza dobiju slatke poklone i bojanke koje su zaposleni u Fondaciji pripremili i birali za njih. Svakom svojom akcijom trudimo se da budemo podrška i vetar u leđa roditeljima, koji pored svih strahova i briga koje sa sobom nosi vaspitanje i odgajanje dece, opet najviše brinu o finansijkom momentu, a u ovom periodu godine najviše, jer svako od nas želi da svojoj deci može da priušti bar taj paketić.

Privatna arhiva

 

Da li vam, pored svega navedenog, ostaje dovoljno vremena za vas i kako ga najradije provodite?

D. T. : Fondacija je postavljena na noge, ima čvrste temelje i ljude koji u njoj rade, tako da moje angažovanje u njoj ne mora da bude svakodnevno i kontinuirano. Kad imate ljude koji mogu da prate vaše vizije i ideje i u koje imate povorenja, onda dobijate prostor za vreme koje vam je dragoceno i potrebno za sebe i svoje najbliže. Porodica je uvek na prvom mestu, i moja sigurna luka i mesto u kom nalazim mir i inspiraciju za neke nove ideje i projekte. Kada je žena zadovoljna sobom i svim onim što radi i što je postigla, sve oko nje cveta, i deca i kuća i prijatelji, zato se trudim da moja ispunjenost i zadovoljstvo budu preduslov za dobar dan.

Poznato je da ste vrlo empatična osoba, kako se suočavate sa situacijama na terenu i možete li da ostanete imuni?

D. T. : Kada radite ovakav posao i bavite se ljudima na suštinski način, nemoguće je ostati imun na sve ono što vidite i doživite. Ljudske priče i sudbine s kojima se srećemo znaju da nas pomere iz mesta i da nas nateraju da razmišljamo o stvarima, o kojima nikada ne bismo razmišljali da radimo neke druge poslove. Od početka neke akcije trudimo se da ne razmišljamo o poteškoćama, nego o ishodu koji želimo da postignemo. Svesni smo teških životnih priča, ali naš rad je upravo obojen željom da napravimo pozitivnu promenu, ne samo u životima ljudi kojima pomažemo nego i u životima svih nas koji u tome učestvujemo.

Koji su vam ciljevi za narednu godinu?

D. T. : Kao i svake godine, pravimo planove, osmišljavamo projekte i planiramo budžet. Međutim, život je vrlo nepredvidiv i ima odličan smisao za humor, tako da se često desi da naši planovi budu samo mali deo onoga što uradimo. Naše ideje i vizije za narednu godinu okrenute su edukacijama, psihološkom i funkcionalnom osnaživanju i osposobljavanju žena i socijalnih kategorija. Stara izreka kaže: “Dajte čoveku ribu i nahranićete ga za jedan dan, a naučite ga da peca, nahranićete ga za ceo život”. Pomoći jednoj porodici da se osamostali i da krene sa svojim znanjem, sposobnostima da gradi svoj život, najveći je uspeh i satisfakcija koju možemo dobiti u svom poslu, i to je najveći i jedini plan kojem treba da težimo. Takođe, nastavićemo da pomažemo zdravstvenim i obrazovnim institucijama, a nastavićemo da pružamo i nesebičnu podršku porodicama u potrazi za boljim životom. Najponosnija sam na to što ćemo u narednoj godini uložiti dodatni napor i sredstva da talentovanoj deci obezbedimo bolje uslove za napredak i razvoj.