Dragan Petrović: Idem u penziju, ali ne idem

Dragan Petrović iz „Solis nekrentina” u ovoj agenciji radi od 1994. godine i za to vreme je prošao sve pozicije - od agenta do rukovodioca. Zato ga na početku razgovora pitamo da li se umorio i da li u penziju odlazi s olakšanjem, kao što većina radnika željno iščekuje taj događaj.

- Ne, nisam se umorio. U penziju odlazim zato što ovog meseca punim šezdeset i pet godina, ali se ne osećam kao penzioner. Nastaviću da radim u agenciji jer ne želim da se odreknem karijere koju sam gradio decenijama, a i penzija neće biti zavidna. Ključno je to što u firmi u kojoj radim ne postoji klasičan odnos poslodavac–radnik; na najviši pijedestal postavljene su ljudskost, poštovanje i sloboda odlučivanja. Da, postoje pravila koja uokviruju svrsishodnost opstanka agencije i pojedinca u njoj, ali niko mi ne postavlja pitanja koja bi zadirala u moju slobodu. Agenti su usmereni na ostvarivanje ličnih uspeha tako što samostalno utvrđuju svoje ciljeve i životne prioritete. Dakle, u penziju idem, ali i ne idem – kaže nam Dragan.

Kako je izgledao vaš životni put?

- Rođen sam u Požezi 1959, a u Novi Sad sam došao sticajem okolnosti, jer sam prethodno u Subotici studirao građevinu koju sam apsolvirao, ali nikada nisam diplomirao. U krizi devedesetih godina morao sam da radim da bih preživeo. I tako sam stigao do posla agenta za nekretnine. U agenciji „Solis” radio sam od 1994. do 2000, a potom u još tri agencije. U jednoj od njih bio sam i suvlasnik. U „Solis” se vraćam 2009. godine i evo me tu i dalje. Verovatno zato što u mojoj matičnoj agenciji rukovodstvo neprestano uvodi inovacije. Na primer, početkom ove godine napustili smo oglašavanje na svim srpskim portalima za nekretnine i našu ponudu danas možete pronaći samo na sajtu www.solis-nekretnine.com. Ovde neprestano učim, bez obzira na bogato iskustvo koje posedujem. U međuvremenu, postao sam suprug, otac i deda.

Privatna Arhiva

Da li biste nešto promenili kada biste ponovo krenuli na svoj životni put?

- Nisam siguran šta bih odgovorio. Možda bih se potrudio da, kako god znam i umem, završim fakultet i radim u struci kao građevinski inženjer. Mada, u tom slučaju verovatno ne bih imao ovako dinamičan posao. Kao agent za nekretnine upoznao sam mnogo ljudi, ostvario brojne kontakte i prijateljstva, a to se nastavlja i dalje. U poslu agenta, bar kako se to radi u ovoj agenciji, kreativnost je na prvom mestu jer naš učinak ne može da se izmeri ničim osim postignutim rezultatom. Zato je zarada agenta neizvesna.

Kako to da ste čitav radni vek ostali u branši gde je zarada neizvesna?

- Ponavljam, kada čovek prigrli slobodu, kada se „navuče” na prednosti koje nudi ova profesija, onda on više nije spreman da žrtvuje samostalnost u odlučivanju zbog sigurne zarade. A recite mi, molim vas, gde danas postoji sigurna plata? U ovom poslu zarada nije ograničena. Može da se zaradi u skladu s ličnom sposobnošću, ali potrebna je ozbiljna hrabrost da se izdrži neizvesnost. Na kraju uvek dolazi nagrada za hrabrost i istrajnost. Nasuprot tome, ljudi koji streme sigurnosti moraju biti svesni žrtvovanja slobode. Mislim da je sigurnost zarade obrnuto proporcionalna količini slobode. I još nešto, ja nisam jedini niti prvi agent koji je dočekao penziju radeći na procenat. Pre mene u ovoj agenciji penziju su dočekale četiri koleginice.

Znači, ostajete u poslu do daljeg?

- Tako je. Ne mogu sebe da zamislim kako sedim kod kuće i ništa ne radim. U agenciji sam u stalnoj akciji. Krećem se, mnogo hodam. Prelazim dnevno desetak kilometara, što zbog posla, što zbog zdravlja. I dalje upoznajem nove ljude. Ja sam društveno biće. Osećam se dobro. Profesionalne obaveze prilagodio sam sopstvenom metabolizmu. Ne volim da ustajem rano. Noćna sam ptica. Sumnjam da bih se zadržao na poslu koji je protivan mojoj prirodi, da sam morao da ustajem u zoru. Volim da čitam, da pogledam film sa suprugom, da se družim sa ljudima. Direktor „Solisa” kaže da agent daje najbolje rezultate kada je zdrav, zadovoljan i vedar. To je tačno. Ovde sam sačuvao vitalnost, volju i elan da radim i dalje.

Privatna Arhiva

Na kraju, imate li poruku za mlade koji tragaju za životnim zanimanjem?

- Imam. Ako ti je najvažnija sloboda, onda je posao agenta stvoren za tebe. Pored toga, možeš da zaradiš koliko god si sposoban. Da bi postigao nezavisnost i zadovoljstvo u svakom pogledu, potrebne su neprestana borba, sposobnost prevazilaženja poraza i istrajnost do pobede. Tvoj lični rast i razvoj nikada ne prestaju. Isplati se jer te polet drži zauvek.

Intervju: Milena Pavlović