Veteranka domaćeg glumišta, Branka Veselinović danas sigurno korača ka 102. godini. Negovana, nasmejana puna ljubavi i optimizma obilazi dečja mesta, bolnice, ali i domove penzionera pokušavajući da im ulepša boravak i prenese vedrinu koju nosi u svojim grudima.
U 101. godini ova prediva žena je za Blic.rs rekla da su za nju godine samo broj, a da je dostojanstvo, koje je nasledila od roditelja, nešto što sa ponosom ističe i da zbog toga nikada nije skretala sa puta, već je išla stazom koju je sama utabala.
- Nemojte da pijete, pušite. Budite veseli, trudite se da pomognete drugome, budite dostojanstveni, a starost nemojte da gledate kao starost, već kao radost života koju su vam Bog i priroda dali - ovim rečima je duvajući svećice otkrila svoju dugovečnost Branka Veselinović.
Bilo je situacija kada joj život nije bio naklonjen, kada su je vetrovi tuge šibali, ali se trudila da ustane jača, pokušavajući da sebi i drugima bude bolja.
- Nemojte stalno biti ljuti i očajni. To ne valja. Srećna sam i ponosna što sam i dalje vitalna. Što mogu da izađem iz kuće, prošetam, zaigram na daskama koje život znače. Ne dozvoljavam da nešto bude bolno. Zato često idem po bolnicama, domovima, na dečje manifestacije i družim se s ljudima - kaže Branka.
Budući da je ostvarila veliku ljubav i da smatra da čovek samo jednom voli, o suprugu koji je, kako kaže, otišao a ne preminuo, Branka govori ovako:
- Imala sam veliku ljubav u mom Mlađi. Bili smo zajedno skoro 40 godina. On je i dalje u mom srcu. Nedostaje mi mnogo. ali ja ne glumim optimistu, ja sam optimista - kaže drhtavim glasom Branka, koja jedinu želju u životu nije ispunila.
Rana koja nikad nije zacelila bila je ta što se nikada nije ostvarila kao majka...
- Nažalost, nisam imala sreću da imam decu. Mnogo mi je žao. Eto, u nekom braku ljudi nemaju decu. Tako je bilo u mom. Moj Mlađa i ja smo se mnogo voleli. Ali eto, ostala sam i bez njega - priča emotivno Branka.
