Domaća serija “Žigosani u reketu” počela je da se prikazuje od ponedeljka, u 22 časa, na „Prvoj“ u priči o dvojici nekada nerazdvojnih prijatelja i saigrača slavnog košarkaškog kluba koji je danas na rubu propasti, a koji će njih dvojicu spojiti u pokušaju da ga podignu iz pepela. U pomenutoj seriji pored mnogobrojne glumačke ekipe igra i Miona Marković.
Mlada glumica je već skrenula na sebe pažnju u serijama “Koreni” i “Jutro će promeniti sve”, a uskoro ćemo je gledati i u ulozi Jelene Karađorđević u seriji “Kralj Petar Prvi”.
Prošla godina je bila definitivno vaša. Koja uloga vam je do sada bila najkomplikovanija za kreiranje?
- Najteže mi je bilo da dočaram Kristinu iz “Jutra” jer je ona lik na ivici da bude karikatura. Sve što ona izgovori, i kako se oblači i u koje situacije zapada, sve to već govori o njoj kao o naivnoj i prostodušnoj devojci, željnoj provoda u velikom Beogradu i željnoj Ljubine ljubavi. Trebalo je naći meru i zajedno sa Vladimirom Tagićem i Goranom Stankovićem, mislim da je Kristina to što jeste, naivna ali pre svega draga ljudima i ako je neko uspeo da se pronađe u njoj ili da pronađe nekoga u njoj, uspeli smo.
U seriji “Žigosani u reketu” tumačite novinarku Ana Mariju, koja radi u redakciji tabloida čiji je glavni i odgovorni urednik njen otac (Svetozar Cvetković). Tokom snimanja imali ste priliku da se upoznate sa radom i životom novinara. Da li posle ove uloge opravdavate neke postupke tabloidnih novinara?
- Ana Marijin lik se mnogo menja od prve do poslednje epizode. Neću ništa otkrivati, ali postoje raznorazne stvari zbog kojih neki ljudi na nešto pristaju. Nekad je viši cilj taj koji nas tera da radimo niske stvari. Za glumca najvažnija je empatija, ako nema empatije, on svoj lik ne može da pravda. Moje je da razumem i ubicu i tabloidnog novinara, moram da pronađem razlog za to što čini. Ne verujem da se neko rodio i poželeo da piše glupe i vulgarne tekstove, a možda i grešim.
Šta ste konkretno naučili od Svetozara Cvetkovića?
- Od Cveleta sam učila mnogo, a drago mi je što sam u jednom trenutku tremu zamenila igrom i mislim da je to ono najlepše u glumi.
Prvi put su gledaoci imali priliku da vas vide u TV filmu “Slepi putnik na brodu ludaka” Gorana Markovića, gde ste tumačili trudnicu. Po čemu ćete pamtiti ovo snimanje?
- Pamtiću po tome što mi je prvi profesionalni kadar u životu bio onaj gde sam obešena. Jelena Đokić, koja je zajedno sa Zinaidom Dedakin bila u toj sceni, poželela mi je da u sledećem kadru budem živa, i tako je i bilo.
Za likove u serijama “Jutro će promeniti sve” i “Koreni” dobili ste pohvale. Koliko to mladom glumcu, koji još nije završio Akademiju, daje vetar u leđa ili je to možda i mač sa dve oštrice?
- Lepo je čuti pohvale, to znači da nije bilo uzalud. Nisam ja još ni uzela diplomu i ima još ispita koji me čekaju i podsećaju da je sve ovo vrlo trenutno. Ja sam i dalje student glume kome se dosta posrećilo.
“Koreni” su rađeni po romanu vašeg dede Dobrice Ćosića. Kada ste prvi put pročitali ovo delo? Da li vam je ikada deda nešto pričao baš o delu?
- Pročitala sam “Korene” kad je ta knjiga bila za lektiru u gimnaziji. Nismo nikad pričali o tome.
Serija “Jutro će promeniti sve” je oduševila gledaoce. Koliko se pronalazite u ovoj priči o tridesetogodišnjacima s obzirom na to da to nije vaša generacija?
- Tačno je da nije moja genaracija, ali mi stalno blejimo zajedno, i oni su mladi. Do jedne tačke naša shvatanja su vrlo slična, a od druge potpuno različita. Mi smo malo brži. Mnogo brži, čak i prebrzi.
