Miona Marković dva bitna datuma dočekala je u Arfirci daleko od gradse vreme, užurbanosti i semafora.
Miona Marković, kraj 2020. godine ispratila je na lud i nezaboravan način. Novu 2021. i svoj 25. rođendan dočekala je na Zanzibaru, oplemenjena predivnom kulturom i raskošnom prirodom.
Daleko od gradske vreve i luksuza, poznata glumica na „Instagramu” podelila je putem slika i video-priloga predivne trenutke koje provodi u Africi. Svoj 25. rođendan dočakala je kao prava Tanzanijka, a iskustvo koje je doživela prenela je u nekoliko redova koji vas vode pravo na afrički pesak...
- Da mi je neko pričao da ću svoj 25. rođendan dočekati u Africi ne bih mu baš verovala! Isto tako, iako u teoriji znam da je na južnoj hemisferi leto kada je kod nas zima ne bih nikome verovala da ću 2. januara bežati od Sunca u hlad, i to ja koja rođendan smatram zadovoljavajućim samo ako je tog dana grunulo bar malo Sunca iz zimskih oblaka. Ako je oblačno, plačem. Ali 21 oduvek je bio moj mili broj koji ne prestaje da me iznenađuje... I sada ne znam da li mnogo da očekujem od ove godine ili da prvi put ništa ne očekujem jer po svemu sudeći, 2021. ne može biti loša.
Uoči same proslave Nove godine, Miona je svim svojim vernim fanovima poklonila predivan video, a u njemu je prikazala svu lepotu prirode u kojoj uživa želeći im istrajnost i hrabrost u godini koja je pred nama.
- Za Novu godinu poklanjam vam ovaj snimak. Svim mojim ljudima želim pre svega istrajnosti i hrabrosti. Ovaj snimak mi je nekako upravo zato i simboličan i volela bih da ga pogledate celog, što znam da je danas teško i zamarajuće u moru sadržaja, pogotovo današnjeg dana kada svi sumiraju prošlu godinu. Pre svega bih rekla da sam i ja naučila nešto iz ovog snimka. Počinje sve bezazleno i u šali - gledamo čoveka kako se penje na palmu kokosa kako bi nam pokazao kako se kokos zapravo uzima- svi ležerno komentarišemo sva moguća opšta mesta ove situacije - bila je fascinirana glumica koja je potom objasnila da ovo nije nikakva „cirkuzanska„ stvar već umetnost...
- Međutim on, pored svih svojih akrobatskih sposobnosti i performanskog uživanja u samome sebi, počinje da peva. Molitvu. Mi ne znamo o čemu on peva, ne razumemo reči pesme, ali svi osećamo isto. Odjednom mir. Prikupio je svu pažnju. Odjednom ovo nije više cirkuzantska stvar već umetnost. Čovek peva drvetu, čovek peva prirodi, čovek je zahvalan drvetu, čovek je zahvalan plodovima koji ga hrane. Čovek peva i slobodan je... Vrlo brzo on nastavlja sa cirkuzantskim forama i egzibicijama (koje su zaista neverovatne bez imalo omalovažavanja ali bez umetnosti) i počinje da peva rekla bih “Zanzibarski dobrodošli hit” i svi se pridružuju i biva veselo i lepo. E tako nekako. Želim nam u Novoj godini da nas se stvari tiču, da smo češće dirnuti. Jer, ima li čega lepšeg?
Kako se Miona provodi u Adrici pogledajte putem slika koje simbolišu slobodu...
Komentari (0)