Ljubavni život Aleksandra Kolarova obeležile su brojne lepotice. Fudbalski as se 2007. godine zakleo na večnu vernost Vesni sa kojom je kasnije dobio sina Nikolu i ćerku Unu.
Iako se činilo da su srećni, brak je zapao u ozbiljnu krizu kada je u javnost isplivala informacija da je fudbaler u vanbračnoj vezi sa manekenkom Kristinom Mijačević. Oni su se, kako se navodilo, jedno u drugo zaljubili još dok je Kolarov bio neoženjen, tokom tinejdžerskih dana.
Ni njegovo venčanje nije ugasilo emocije pa su nastavili da se viđaju a Kristina je 2015. godina ostala trudna, i navodilo se da je fudbaleru postavila ultimatum, ili ona ili supruga.
Uplašen zbog svega što mu se događa, Kolarov prva dva meseca od Kristininog porođaja nije uopšte komunicirao sa majkom njegovog deteta, ali se nakon dva meseca predomislio i rešio da prizna Petra kao svog sina.
Ata Images/Antonio Ahel
Danas se veruje da su fudbaler i njegova bivša ljubavnica u koliko-toliko dobrim odnosima a spona im je vanbračni sin Aleksandra Kolarova koji iz priloženog pokazuje da bi zaista jednog dana mogao da pođe očevim putem.
Njjegov brak sa Vesnom jeste odoleo ovom izazovu, ali 2019. godine spekulisalo se da je par stavio tačku na svoju ljubavnu priču, ali ovom prilikom zbog druge navodne ljubavnice fudbalera.
Aleksandra Kolarova mediji su spajali sa misterioznom Italijankom, koja je navodno bila okidač da par stavi tačku na svoju ljubav. Fudbaler je ostao dosledan olcui da svoj privatni život ne komentariše, pa ja javnost ostala uskraćena za informaciju da li je Kolarov još uvek u braku.
Američki portal "The Players Tribune" svojevremeno je objavio životnu ispovest Kolarova u kojoj je prvi put govorio o porodici.
- Kako smo brat i ja odrastali, i kako je rat postajao sve veči deo naših života, shvatli smo da je fudbal prilika koju ne smemo da propustimo. Gurali smo jedan drugog, borili se. Bio sam kompetitivan. Možda i previše.
Sećam se jednog dana, bili smo sami kod kuće i svađali se ko je jači od nas dvojice. Onako kako dečaci to inače rade. Došli smo na ideju da se svako zaleti sa jednog kraja sobe i da skočimo u duel - kao kada se ide na udarac kopte glavom - i da vidimo ko će koga da obori.
Ata Images/Antonio Ahel
Kada to sada kažem, ovako naglas... zvuči glupo. Ali bili smo samo tinejdžeri. I to je deo odrastanja. Stali smo na suprotne krajeve sobe, kao u filmovima sa Džon Vejnom. Dvanaest koraka. Zatrčali smo se jedan prema drugogome... i ja sam ga prosto uništio.
Poleteo je kroz vazduh i čim je pao počeo je da viče:"Zovi tatu!" "Dobro si, nije ti ništa, ustani" "Zovi tatu!" Tata je došao i naravno da smo lagali. Rekli smo da je Nikola pao. Nije nam prošlo. Tata ga je odveo u bolnicu i ispostavilo se da je slomio ključnu kost. Takve 'bitke' su me učinile jačim.
-Kada sam video šta je bilo moguće sa Zvezdom 1991, kada sam video da je moja zemlju u očaju... Samo sam želeo više.Ta želja me nikad nije napuštala.
-Nekoliko godina kasnije, 2007. godine, prešao sam u Lacio. Tada sam prvi put mogao da finansijski pomognem svojoj porodici, što mi je značilo sve na svetu. Nisam o transferu mislio kao o velikom uspehu, za mene je to bio tek početak. Borio sam se da od rezerve dobijem važniju ulogu u ekipi. Mnogo sam naučio u Rimu što se poklopilo sa pozivom u reprezentaciju.
Ali sećam se jednog obećanja majci koje sam dao kada sam imao 12 godina. Rekao sam joj da ću jednog dana da igram u Premijer ligi, u Engleskoj. Znao sam, bez obzira na sve, da ću jednog dana to i da ostvarim. Prilika je stigla iz Mančester sitija. Siti je pravio nešto veliko, a Premijer liga je bila vrhunac, top liga u to vreme.. Bila je to pre svega prilika da se postane bolji, prisetio se kapiten reprezentacije Srbije.
Komentari (0)