Marija Kilibarda: Senja je postala ceo moj kosmos

Čitajući ove stihove bilo nam je jasno da je ovo savršen šlagvort za prvi veliki intervju sa jednom od naših najvoljenijih javnih ličnosti od kada je postala mama. Počeli smo opaskom da Marija, očigledno, misli da nisu prošla vremena kada je trebalo sve ovo isticati.

- Nadam se da će proći i da će to početi da se podrazumeva, ali izgleda da se grdno varam. Zato često bacam svetlo na ono za šta mislim da treba da usadimo u naše ženske sisteme, a to su transgeneracijske stvari kojih treba da se oslobodimo. Nasledile smo ih od naših majki, one od naših baka, bake od prabaka i tako ko zna koliko generacija unazad. Na ovom podneblju i moderna žena treba da se podseća kako je bilo, kako smo došle dovde i šta su nam viškovi kojih treba da se oslobodimo i samim tim rasteretimo naša bića, Ne moramo da preuzimamo sve odgovornosti ovog sveta i da stalno imamo prevelika očekivanja. Sve te podsetnike sam pronašla u dirljivoj, majčinskoj pesmi crnogorske pesnikinje Dragane Pribilović.

Jeste li verovali u bajke?

- Naravno da sam verovala, naravno da sam obožavala da maštam, naravno da mi je trebalo “pet miliona” godina da shvatim da su to bajke, u pravom smislu reči.

“Moja će ćerka biti šta poželi, udata neudata, majka i nerotkinja, i ja ću nositi njenu sliku u novčaniku. Oslobodiće i mene svojom slobodom i nikad  neće biti tuđa radost, nego moja.” Ljudi su komentarisali vaše životne statuse “udata – neudata”, “ima dete – nema dete”, ali mislim više iz dokonosti. Da li vam je to smetalo?

- Smetalo mi je dok nisam “porasla”. Ne znam kada se to tačno desilo, ali mi se čini da je bilo pre šest-sedam godina. Imam utisak da sam u tom periodu sazrela, konačno skinula društvene okove, posle toga prodisala i počela da se osvrćem samo na ono što je bitno meni i ljudima kojima verujem i koji su mi važni. Uopšte me više nije zanimalo da li ispunjavam društveni standard, da li se uklapam u pravila ili norme. 

Mnogi vole da komentarišu upravo ono što ne treba da ih zanima, od „zašto šetaš kuče, a ne dete ili unuče“ do „a, što si se tako brzo vratila na posao“ ili „zašto praviš toliku pauzu zbog bebe, svi će te zaboraviti“. Svako sebi daje za pravo da deli savete koje niko ne traži.

- To je zato što nam je uvek lakše da se bavimo drugim ljudima nego sobom. Obraćajući pažnju na tuđe probleme, statuse, reakcije i uopšte život, potpuno zapostavljamo sopstveno dvorište. Tek kad treba zasukati rukave i počistiti ga, shvatimo da je to najteže.

S druge strane, ne sećam se da je toliko ljudi bilo srećno i razneženo zbog lepih vesti u životu neke poznate osobe, kao što su bili kad su pročitali vest da ste u drugom stanju. Pretpostavljam da ste to i osetili.

- Zasuzile su mi oči, jer me pitanje vraća u vreme kada sam, bez preterivanja, svakog dana dobijala stotine pisama i poruka od žena i muškaraca, mladih i starih, od potpuno nepoznatih ljudi, onih koje znam površno, kao i onih koje nisam videla po dvadeset godina. Svi oni su, iz ne znam kog razloga, ali svakako divnog, imali potrebu da sa mnom podele osećaj sreće koji su imali kad su saznali da čekam ćerkicu. To je bilo toliko snažno, a trajalo je nedeljama. Draganina pesma kaže „moja ćerka će biti moja sreća, a ne tuđa“, a ja sam osećala sreću sa svih strana.

Poslednjih dana januara ste imali prvo snimanje od kad ste postala mama. Koliko dugo niste bili pred kamerama?

- Promo kampanju za novu programsku šemu „Una televizije“ snimili smo na samom početku moje trudnoće, a onda je usledila pauza. Čuvala sam se virusa, pa sam izbegavala i sva masovna okupljanja. Moja ćerka me je, dok je bila u stomaku, nagradila divnom, lakom trudnoćom, najlepšom koju znam. Nije bilo mučnina, migrena, averzije prema hrani, ni velikih hormonskih reakcija... Bilo je to pravo blagosloveno stanje. Pritajila sam se i povukla, jer sam želela da dam svoj maksimum, da bi ti meseci bili baš takvi. Dosta vremena sam provodila u prirodi, šetala, čitala, odmarala se, nisam se mnogo viđala s ljudima. Posle svega kroz šta smo prošli da bismo je dobili osećala sam odgovornsot da ni jendim svojim postupkom ne pravim provokacije. Biće posla, radim od svoje osamanaeste godine, a imam utisak da će tako biti još mnogo godina. Ispostavilo se da je odluka bila ispravna. 

U januaru snimljene epizode kviza „Jedno pitanje“, za koji kažete da je autentičan, porodičan, pristojan, edukativan i u isti mah zabavan, prikazivaće se od početka marta. Kako ste se osećali kad ste se ponovo našli u studiju Una televizijje? 

- Bilo je prilično neobično, mada je trajalo samo par sati. Mada sam znala da je Senja sa tatom, bakama i našom pedijastrijskom sestrom i da to moje kratko odsustvo nije ni osetila, u svakoj pauzi sam zvala moje kod kuće, da čujem šta rade. Nije mi bilo svejedno. Ni ovo ne bih radila, da moja televizija nije sve organizovala tako da snimamo samo vikendom po nekoliko sati. Jednostavno, nisam spremna na duža i svakodnevna odvajanja od nje. Baš sam s kolegama s televizije pričala koliko se brzo menjaju kad su tako mali. Grizla bi me savest kad ne bih čula novi glas u njenom “gukanju”, videla izraz lica koji pravi ili reakciju na neku boju, oblik ili zvuk. Toliko sam je želela da ne dolazi u obzir da propustim bilo šta u njenom odrastanju.

Jedan od trendova, koji nije nov, ali ne posustaje jeste „zahtev“ od žene da mesec dana posle porođaja bude kao mama iz reklame – sa savršenom linijom, diskretno našminkana i, po mougćnosti, da je boja bebine odeće u skladu sa njenom. Međutim, vi kažete: „Ostavila sam po strani sve savršene mame koje stižu sve. Ne stižem ništa drugo.“

- Isto mislim i sada. Senja je ušla u svoj peti mesec i apsolutni je centar mog univerzuma. Kad želim da još nešto uključim u svoj život, potrebna mi je ozbiljna logistika i to samo ako mi ona da sat ili dva sna više. Ukoliko to izostane ni za šta drugo nemam kapacitet. „Teror savršene linije“, koji postoji na društvenim mrežama, ne obuhvata samo one koje su nedavno dobile dete, već i devojke, žene u srednjim ili starijim godinama, majke troje dece, domaćice ili poslovne žene, bukvalno sve. To me uopšte ne dodiruje. Ako neka žena uspeva da bude i doterana, i angažovana na poslu, da ima društveni život i da bude potpuno posvećena detetu – skidam joj kapu, ali koliko traje njen dan. Moj, nažalsot, samo dvadeset četiri sata, a u njih ne može sve to da stane. Možda bi one mogle da objave knjigu saveta za nas koje ne uspevamo.

Da li ste, ipak, ostavili sebi makar kratko vreme tokom dana, za nekadašnja zadovoljstva?

- Nekadašnja zadovoljstva i dalje čekaju da im se vratim. Trenutno za njih nemam mesta u svom danu, ali mi i ne nedostaju. Kad Senja malo poraste, moći ću da s njom idem i na putovanja i da zajedno radimo sve u čemu sam nekada uživala. Sve u svoje vreme. Meni se kosmos spustio u krilo! Ja, jednostavno, nemam potrebu da živim van njega, a ona je taj moj kosmos.

Da li stižete bar da razmišljate o novoj kolekciji Ki nakita?

- Senja je rođena u godini zmaja, pa sam mislila da bi bilo dobro da se poigram upravo tom simbolikom. Ženska snaga mi je uvek inspiracija za stvaranje. Možda napravim i neku međukolekciju posvećenu mamama i ćerkama, ali „pst“, nemojte nikome da kažete.

Od početka vaše trudnoće pa do ovog perioda stalno se moglo čuti – Kilibarda i dalje super izgleda. Da li ste imali neki poseban režim, koji se tako dobro odrazio i na izgled?

- I pre i tokom trudnoće mi je jelovnik odredila nutricionistkinja Nađa iz Novog Sada. Jesam vodila računa o ishrani, ali ne zbog kilograma, već da bih bebi pružila sve što joj treba. Izbegavala sam šećere, jer sam mnogo čitala o trudničkom dijabetesu, a nisam htela ni minimalan rizik da joj ga prenesem. Trudnice obično pričaju kako im se jelo slano, slatko, kiselo, ali nikada nisam čula da se nekoj posebno jeo pasulj. (smeh) Ja sam ga pojela veoma mnogo, što čorbastog, što prebranca. Nije mi cilj bio da zadržim liniju, već da obe budemo zdrave. Ugojila sam se sedamnaest – osamnaest kilograma, ali je deset otišlo odmah posle porođaja. 

Danas ste na Instagramu napisali da ste se isfenirali da biste bili lepi Senji, jer danas puni četiri meseca. Dok sam to čitala setila sam se vaše Gliss kampanje “Program samopouzdanja”. Šta danas, u pozitivnom ili negativnim smislu, može da utiče na vaše samopouzdanje?

- Uverena sam da nam bazu sa samopouzdanje usađuju roditelji, a da ga mi dalje bildujemo time što stičemo znanja, obrazujemo se, širimo vidike i radimo na razvijanju svog duhovnog, intelektualnog i fizičkog bića. Samopoštovanje i samopouzdanje traže negovanje i održavanje. Nekada mi u tom smislu znače male stvari, kao što je lep odraz u ogledalu ili priznanje za dobro urađen posao. Nekada sve potvrde pronađem u sebi, a iskreno – ponekad prijaju i kada dolaze sa strane. Kritika će uvek biti, posebno kada radiš javni posao i izložen si velikoim broju očiju. Da nemam pristojan nivo samopouzdanja verovatno bih nakon svakog javnog istupanja bila ranjena negativnim komentarima. S druge strane, da nemam dovoljno samosvesti možda bih isto tako, nakon javnog istupanja i pozitivnih kritika, znala da poletim. Glissov program je fantastično osmišljen. Radujem se što ćemo i ove godine da polaznicima organizujemo radionice na kojima će sticati razne veštine, koje će kasnije direktno uticati na rast njihovog samopouzdanja.

Promo

Kad bi trebalo da u samo tri rečenice opišete prethodna četiri meseca, šta biste napisali?

- Ne bih mogla da u tri rečenice opišem sve emocije, ali ću izdvojiti tri jaka utiska i uvida. Nisam znala da srce može da ovoliko poraste. Nisam znala da mogu da super funkcionišem dvadeset dva sata, sa samo dva sata sna. Nisam znala da istovremeno mogu da osetim najveću snagu i najveću nemoć.  Nedavno smo na poklon dobili šolju na kojoj piše: „Dani su predugi, ali su godine prekratke“. To je toliko tačno. Nekad ne znam kako smo pregurali dan, a u drugom momentu pomislim: „Bože, kako se brzo menja i raste, naka uspori“.

Iako ste Senju dugo očekivali, kao tetka ste stekli veliko iskustvo sa bebama. Šta je, ipak, sada drugačije nego što ste zamišljali dok niste imali svoje dete?

- Kad se tetka umori vrati dete mami i tati (smeh). Sve je drugačije. Senja je samo prividno jedinica, jer Banetova sestra ima dva sina, moja Jovana isto, Olja sina i ćerku, a pre par dana je dobila još jednu devojčicu. Znači, ima sedmoro braće i sestara. 

Pre ste se šalili da ste toliko brižni prema prijteljima, da samo što ih uveče ne ušuškavate pred spavanje. Da li se žale, jer sada za njih nemate mnogo vremena?

- Samo oni najrazmaženiji. Neću otkriti da Điki prednjači (smeh)

Ako se ne varam, ovih dana je pet godina od početka veze sa Banetom. Spremate li obeležavanje prvog jubileja?

- Početkom marta slavimo pet godina veze, ali još uvek nismo oboje bili u isto vreme van kuće i odvojeni od Senje, čak ni na kratko. Ne želimo, a iskreno nismo ni spremni, tako da mislim da ćemo godišnjicu obeležiti s njom, u našem domu. Biće prilika i za večere i za slavlja. Nama je i onako svaki dan žurka u kući.