U iskrenom razgovoru otac dvoje dece priznaje da svojim naslednicima želi da bude dobar primer, kako će sledeća godina biti odlična zbog stranih produkcija koje su u planu i na koji način je, pored velikog uspeha, ostao s obe noge na zemlji
Marko Arsić
Uspešni televizijski i filmski producent Nikola Burovac (43) s velikim zanosom i ponosom priča o seriji „Igra sudbine“, koja je zabeležila rekorde gledanosti. Suprug pevačice Milene Vučić, s kojom ima dvoje dece, ćerku i sina, osnivač je i suvlasnik produkcije „Film Plus Pictures“ s kojom beleži velike uspehe, tako da je za sledeću godinu u planu ekspanzija na strano tržište. O svemu tome razgovaramo s talentovanim i uspešnim Beograđaninom kome je porodica na prvom mestu.
Kako ste ispratili 2024. godinu, da li ste zadovoljni postignutim?
- Zadovoljan sam što su svi moji najbliži bili na okupu, kako porodica tako i saradnici. Svi su bili zdravi, što je najbitnije, i zadovoljni. To mi je jedini pokazatelj da je godina bila dobra i zahvalan sam na tome. Ovo je bila godina iskustva i pre svega ličnog preispitivanja – o međuljudskim odnosima, kao i gde je granica tolerancije. Poznat sam kao neko ko je izuzetno tolerantan, ali verujem da sam našao i meru u tome. Ubuduće ću biti tolerantan do granice do koje mi to prija.
„Igra sudbine“ je i dalje fenomen, kako se osećate povodom toga i da li ste, kada ste počinjali ovaj projekat, mogli da pretpostavite da će postići ovoliki uspeh?
- Moram, pre svega, da zahvalim TV Prva i vlasniku Srđanu Milovanoviću koji je imao viziju da ovaj projekat mora da živi. On nam je dao šansu i bezrezervno poverenje da vodimo priču i da kreiramo ovu seriju. Beskrajno mu hvala na tome.
To je samo jedan od pokazatelja zašto je toliko uspešna i zašto je ljudi vole. Prva TV je naša matična kuća i mi s puno ljubavi i entuzijazma radimo na „Igri sudbine“. Iz ove perspektive vidim da je naša serija prevazišla sva očekivanja i nadmašila svakog pojedinca (svakog od nas), i živi svoj život. Mi je moramo negovati, pružati dobar sadržaj publici. Svakog dana smo u samom vrhu gledanosti i tako 365 dana u godini. Ako me pitate koji je plan i šta će biti sa „Igrom sudbine“, odgovor je da želim još 3000 epizoda, a budite sigurni da ćemo to i ostvariti.
Imali ste i dva filma ove godine, „Poslednji strelac“ i „Prva klasa – pun gas“, da li ste zadovoljni uspehom ovih projekata?
- Zadovoljan sam pre svega kvalitetom filmova i što sam imao priliku profesionalno da pokažem da i to možemo raditi uspešno. Film je posebna kategorija i milion faktora utiče na rezultat, a dug je proces da bi došao do odgovora da li je to dobro. U svetu televizije odmah vidiš rezultat i znaš da li nešto radi ili ne.
Da li je bilo naporno raditi na više zahtevnih projekata u isto vreme i kako ste postigli sve?
- Kad imaš dobru ekipu, sve je moguće uz dobru organizaciju. Mada sam sklon improvizaciji nekad i imam potrebu kreativno da se izrazim i uradim nešto drugačije. To u početku zadaje glavobolje našem timu, ali kad uradimo sve uspešno, onda je radost veća. Mora se pratiti puls, trenutak. To je tajna. Zaista moraš živeti ovaj poziv da bi postigao uspeh.
Dešava li se da vas grize savest kad ne provedete dovoljno vremena sa decom i suprugom i da li nekad sebi obećate da ćete se bolje organizovati u budućnosti? Ili ste svesni da je to za njihovo dobro i na neki način predstavlja ulaganje u njihovu budućnost?
Marko Arsić
- Citiraću mog sina koji stalno govori: „Tata, molim te ostavi telefon i igraj se sa mnom“. To me mnogo zaboli. Razmišljam ponekad o tome koliko toga ću propustiti i da li je sve ovo vredno. To su životna pitanja na koja niko ne može dati tačan odgovor.
Zaista se mnogo igram s njima i grlim ih i ljubim do besvesti i pokazujem im ljubav. Verujem da jesam dobar otac, ali svestan sam da moram više da im se posvetim.
Sledeća godina biće vam u znaku međunarodnih produkcija, možete li malo više da nam otkrijete o tome?
- Biće to posebna, mogu reći, briljantna godina. Imamo ugovore sa stranim produkcijama, sada ne mogu da otkrivam imena. Planiramo filmove na engleskom jeziku i već od februara krećemo u pripreme. Imamo potrebu da rastemo i napravimo uspeh van Evrope. Naravno, broj jedan je „Igra sudbine“ i tako će uvek biti.
Da li ste u bilo kom trenutku vrtoglavog uspeha vaše produkcijske kuće „poleteli"? Kako ostajete s obe noge na zemlji?
- Kad uhvatim sebe, mada je to retko, da pomislim koliko sam bitan, onda sebi dam odgovor kako se bez svakoga može i da se mora mnogo voditi računa o svemu. Pravi vođa zapravo služi drugima, zato je to što jeste. Volim svoje ljude i uvek im stojim na raspolaganju.
U kojoj meri vam porodica predstavlja utočište i beg od haotičnog rasporeda i svakodnevnog stresa? Možete li sebi katkad da priuštite da isključite mobilni i posvetite se samo njima?
Srećan sam kad uhvatim dane, mada je to uglavnom kad su praznici, da isključim telefon na par sati i budem sa decom ili čitam neku knjigu. Moram priznati da su to magični trenuci slobode koja je svima potrebna. Na kraju priče: šta i imamo osim naše porodice koja je uvek tu? Svestan sam trenutka, prolaznosti vremena, pa se trudim da budem uvek dobar čovek jer znam da je to ono što jedino ostaje iza nas. Kakav si bio i kako si živeo. I želim da budem dobar primer svojoj deci.
Komentari (0)