Obrazovanje Tee Tairović prekinuto iz jednog razloga
F.S./ATAImages
Tea Tairović pred kraj godine sumirala je svoje velike uspehe koji su obeležili ovu godinu. Dotakla se i nekih nedovršenih poglavlja, koje je obećala da će završiti, a među njima je svakako i obrazovanje Tee Tairović.
Tea je naime otkrila, da uprkos tome što potiče iz porodice intelektualaca sebe nije razočarala, što nije završila fakultet.
- Pa nisam razočarala sebe, ne - govori u intervjuu za Scandal, dodajući da će Psihologiju sigurno završiti.
- Završiću ga sigurno. Završiću ga sigurno kad budem imala vremena da se posvetim fakultetu. Zato što, mogla sam da ga završim i do sada, ali mi važno da mi ostane to znanje kad već studiram i ne može i jedno i drugo. Ne može i ovaj posao i fakultet zato što oba traže da mu se date, da mu posvetite celog sebe. Sa druge strane, opet ne mislim da čovek manje ili više vredi ako završi ovu ili onu školu.
Obrazovanje Tee Tairović na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sigurno će se nastaviti, jer gaji ogromnu ljubav prema psihologiji.
Antonio Anhel / Ata images
- Da, da. U teoriji, da. Svi mi kada upisujemo fakultet konkretno, eto ja sam upisala psihologiju. Ja sam zamišljala scene sa filmova, kauč i neki blok i kao pričate o detinjstvu i tako dalje. Međutim, kad odete na fakultet shvatite da je to daleko širi pojam i prve dve godine se uči gomila drugih stvari koje nisu vezane za kauč i za pitanja. Druga stvar, kada završite četiri godine, vi i dalje niste terapeut. Dakle, treba vam doškolovavanje da biste bili terapeut. Tako da kažem da mi je bio srušen sneško već na prvim predavanjima jer sam shvatila da to nije baš tako filmski.
Tea je otkrila da je nafakultetuu mnogome savladala tehnike koje su joj olakšale borbu sa anksioznošću, sa kojom se svojevremeno suočavala.
- Pa sigurno. Sigurno. Mislim, ovaj, definitivno mi je fakultet pomogao. Ja sam mnogo knjiga o tome pročitala, o samopomoći i fakultet mi je recimo pomogao da ih bolje razumem i da ih primenim na sebe. Recimo eto svi ljudi koji su anksiozni moraju da nauče da njihov mozak nije uvek u pravu. Dakle nekad lažete sebe i nekad to što zamislite i preuveličavate ne mora značiti da je istina. Ili ako imate recimo anksiozni napad, neke fizičke manifestacije, vrtoglavicu, lupanje srca, znojenje dlanova, vi morate da pustite i da se prepustite tome. Ne, nećete umreti, nećete pasti u nesvest, ništa se neće desiti apsolutno, doći će do vrhunca i onda će krenuti da pada. Mogla bih o tome da pričam satima, to je baš tema za mene.
Ipka, ljubav prema muzici je prevagnula, a Tea je odlučila da sreću okuša u takmičenju Zvezde Granda.
- Jednostavno, kada sam počela da se bavim muzikom, na toj prvoj mojoj svrci poželela sam da se ne završi na tome i da idem dalje. Znala sam u tom momentu da je takmičenje jedini put odnosno ne jedini put ali definitivno najbrži – da me šira javnost upozna.
Pre tog takmičenja imala si prijemni za muzičku školu? Nisi ni otišla ustvari?
- Imala sam pet godina kada sam otišla da se prijavim. Otišla sam na prijemni.Tatame je odveo. Odveo me je prerano, moram da kažem. Trebalo je da me odvede sa sedam godina. Ja sam otišla sa pet i imala sam neku jaknu na tufne i loknice. Dugu kosu sam imala u loknicama i kada sam ušla u prostoriju, te žene koje su bile u komisiji su se nasmejale. Pretpostavljam da sam bila jako simpatična u tim tufnama i loknama.
A ja sam mislila da mi se smeju. Eto šta je ego, od malena sam ga imala. Mislila sam da mi se smeju zato što nemam pojma i zato što sam mlađa od svih. Svi su imali sedam godina a ja imam pet. I onda sam rekla da neću ništa da pevam, rasplakala sam se i otrčala kod tate i rekla: Da me nikad više ne dovodiš ovde. I sad mi je žao.
Komentari (0)