Milijana i Slavko Beleslin za Story: Neko ipak to od gore vidi sve – i ne greši!

Milijana i Slavko Beleslin proslavljaju godišnjicu braka. Kada smo u oktobru 2019. pričali sa Slavkom Beleslinom (50), direktorom informativnog programa Una televizije, između redova se moglo pročitati da se u njegovom privatnom životu dešava nešto lepo i važno.

Već u januaru sledeće godine nam je otkrio da je sa Milijanom Radević, direktorkom programa K1 televizije, u vezi skoro godinu dana. S njima smo pričali i kad su postali verenici i dok su bile u toku pripreme za svadbu.

Pročitajte: Nakon godinu dana braka Beleslin slavi - Kuma Kilibarda se prva oglasila (FOTO)

Sledeći ovaj romantični niz, sreli smo se nedelju dana pre njihove prve godišnjice braka. Kad smo ih na samom početku pitali čega se danas prvo sete kad pomisle na svoju svadbu, Milijana je rekla „super žurke, dragih ljudi i ljubavi“, a Slavkovo sećanje izgleda ovako:

– Odmah pomislim na lakoću s kojom se sve odvijalo. Pretpostavljam da je tako kod svih sudbinskih stvari – deluju vam lako i jednostavno koliko god veliki zahvat bio. Pomislim i na neograničenu sreću, celog tog dana  bio sam u nekoj vrsti zanosa, nalik religioznom.

Da li se kod vas bilo šta konkretno promenilo od tog 11. novembra? Doduše, Miljani se odmah promenilo, jer je postala Milijana Beleslin.

Slavko: Mislim da zaista nije, bukvalno smo iste one dve osobe od pre godinu dana. Znam da u svim priručnicima piše da potpis na bračni ugovor menja dinamiku odnosa, ali u našem slučaju do toga nije došlo ni u najmanjoj mogućoj meri. Verujem da je tako zato što smo se još ranije dogovorili da „niko od nas ne mora ništa da promeni da bi onaj drugi bio srećan“. To je lepa rečenica čak i na papiru, ali je najlepše kada je zaista živite.

Milijana: Sem prezimena – ne, i dalje smo luckasti i ne preterano ozbiljni u ovoj igri koja se zove život.

Slavko: Među nama, ona je taj potpis vežbala godinama unapred (smeh). Vidite, vizuelizacije ponekad zaista rade!

 Da li vodite računa o „porukama zvezda i brojeva“ pa ste se venčali 11. 11?

Slavko: Nismo mi tražili znake, nego su oni pronašli nas. Znaci se nalaze u slučajno dobačenoj frazi prolaznika, nasumice pročitanoj rečenici u knjizi, ideji koja vas naježi, nekad u rečima pesme koja krene u pravom trenutku i ponudi ti odgovor na pitanje o kome razmišljaš.

Kada se ti, naizgled nepovezani, događaji sinhronizuju na način koji ima značenje za posmatrača, onda ih treba uzeti zaozbiljno. Na jedan od ovih načina je došla i ideja za datum 11. 11. I, za divno čudo, desilo se ono što galopirajuća ugostiteljsko-svadbena industrija naziva nemogućim. Iako su svi i sve rezervisani i zauzeti i godinu dana unapred, baš tog meseca, baš taj datum čudesno se oslobodio. Obratite pažnju na znakove.

Da li obeležavate važne datume – kad ste se upoznali i počeli vezu ili tempo ne ostavlja mnogo vremena za velika slavlja?

Milijana: Džordan Piterson je u jednom od mnogih izlaganja rekao da život nije "margarita" na Jamajci, to se dešava ređe nego to kako vas žena ili muž dočekuju s posla svakoga dana. Od tih svakodnevnih sitnica zavisi da li žurite da se vratite kući ili ne. To je baza, a obeležavanje važnih datuma je kao “dohrana ljubavi iskricama”. Obožavam ih i nikako se ne propuštaju.

Kume su vam poklonile vaučere za svadbeno putovanje, ali nismo saznali gde ste bili.

Milijana: Zato što još nismo bili (smeh). Stalno prkosimo pravilima.

Slavko: Vaučeri čekaju proleće 2025. Kažem to uz veliku nadu da nemaju rok trajanja.

Slavko, svojevremeno ste rekli: „Nagrada za svaku ispravno donetu odluku je mir”. Osećate li ga?

Slavko: To je citat iz jedne divne američke dame, ali je odgovor – da. Verujem da su dve stvari najbitnije za bilo koju vezu – pre svega da ne izgubiš sebe, jer je sloboda ultimativna želja svake duše, a zatim i da ti ta druga osoba puni, a ne prazni, jedra. Takav par može sve!

Boško Karanović

 

 Pričamo o prvoj godišnjici, a vi ste u februaru imali vaš prvi jubilej, pet godina veze. Imate li utisak da je prošlo već toliko?

Milijana: Čudna je postavka s tim brojanjem godina, jer se na kraju sve svodi na osećaj. Koliko puta čujete: “Nisam u skladu sa svojim godinama” ili “Koliko je vremena prošlo, a kao da je bilo juče". Vreme postaje relativna stvar. Kad se pomene broj, iznenadim se, jer se čini tako malo, a moj osećaj je da smo oduvek zajedno.

Slavko: Naravno da ne. Iskoristiću naslov divne knjige „Blistavo i strašno“, jer je, s jedne strane, predivno što je svaki dan bio ispunjen smislom, avanturom i anegdotom, a, s druge, sagledaš taj protok vremena koji je neverovatan i bude ti malo žao. Ipak, više od pola decenije sreće mi dobro zvuči u svakoj podeli karata!

Često parove pitam – da li vam je odmah bilo jasno da je on „onaj pravi“ - „ona prava“ ili je za takav zaključak trebalo malo vremena?

Milijana: I ja sam volela da pitam to parove, što kroz posao, što privatno, a onda sam i sama došla do odgovora. Kako god to nekome zvučalo, sećam se prve kafe, njega kako nešto govori i svog osećaja – da, to je to.

Slavko: Znam da svaka ljubav teži da od početka napravi legendu, ali ja zaista nisam imao ideju da je Milijana ta, jer sam u to vreme odbijao svaku pomisao na bilo kakvo vezivanje. Međutim, ona je puna energije, hrabrosti i ljubavi nastavila da klizi niz moje dane, nedelje i mesece, kao neka idealna sudbinska rukavica za sve ono što ja jesam. I danas mi savršeno stoji.

Boško Karanović

 

Sećate li se ko su bile prve osobe kojima ste otkrili da ste u vezi?

Milijana: Odmah svim svojim najbližima (smeh).

Slavko: Prva je saznala moja buduća kuma, a odmah zatim i porodica. Nije bilo mnogo taktiziranja.

Evo još jednog Slavkovog citata: „Često govorim supruzi – tvoje je samo da budeš srećna.“ Da li, u vremenima kad nije lako biti do kraja srećan, uspevate da napravite zid oko vas ili, kako danas vole da kažu, svoj „bubble“, pa da vam spoljni svet ne kvari to „samo biti srećan“?

Slavko: To jeste ultimativno „uputstvo za upotrebu života“. Ipak, potrebno je malo poludeti u savremenom svetu da bi stalno bio u tom raspoloženju, jer je nemoguće ne reagovati na sve što se dešava. Nažalost, ne uspevamo stalno da održimo taj nivo emocija, ali, s druge strane, procenti nam rastu iz godine u godinu, pa možda na kraju i pobedimo.

Milijana: Nekada su vam životne okolnosti naklonjene, nekada nisu. Sam život nosi razne faze, ali, svidelo se to nekome ili ne, na kraju shvatimo da sve ide iz nas. Mi smo ti koji odlučujemo koliko ćemo osvestiti trenutke kada je sve dobro i kako ćemo se nositi kada baš i nije. Zdravlje mojih najbližih, i to kada ujutru ustanem, znam da su svi tu i da su dobro, meni je dovoljno za zahvalnost i sreću. Sve ostalo su izazovi koji mogu uticati kratkoročno na raspoloženje, ali ne i na sreću.

Mislite li da je dobro što se niste zbližili 2009, kada ste se prvi put upoznali?

Slavko: Ko zna ko su bile te osobe te 2009. Iz ove perspektive teško da bismo spojili i dan. Dakle, blagoslov je i kad se najlepša stvar ne desi u pogrešno vreme, a nauk je da treba biti srećan i strpljiv, i sve će doći. Neko ipak to od gore vidi sve – i ne greši!