Otac Anastasije Ražnatović preminuo je kada je mlada pevačica imala tek godinu i po dana
Ata Images/Antonio Ahel
Uprkos činjenici da je davne 2000. godine preminuo, otac Anastasije Ražnatović i dalje je vrlo aktuelna tema svih domaćih, pa i stranih medija.
Stari snimci, slike i izjave Željka Ražnatovića kruže društvenim mrežama, ima ih često u intervjuima Tasine majke Cece, ima ga i u filmovima, a odnedavno i ubiografijama drugih domaćih javnih ličnosti.
Nema sumnje da je otac Anastasije Ražnatović svojim zalaganjem ostavio jak pečat.
Svako ko ga je poznavao ispričaće poneku interesantnu ili manje interesantnu anegdotu, a o kakvoj je osobi bilo reč najbolje svodoče Ceca i njena sestra Lidija.
Instagram
Pevačica je nebrojeno puta isticala da ju je komandant srpskih „tigrova” naučio bontonu, na kraju krajeva svemu što danas zna i primenjuje u karijeri.
Željko Ražnatović ili u ovom slučaju bolje reći otac Anastasije Ražnatović bio je čovek koji je porodicu držao na okupu.
O tome Veljko, budući da je bio jako mali, ponešto i zna, Anastasija ama baš ništa.
ATA Images
Imala je svega godinu i po dana kada jepreminuo, stoga joj nije preostalo ništa drugo do da tatu sanja i u snu stvara iluzije na osnovu priča o njemu.
U jednoj televizijskoj emisiji ispričala je da joj često dolazi u san:
– Često ga sanjam i u tim snovima uvek se pojavi na jedan dan, potom ode, nestane. Nije bilo ništa specijalno što sam mu ja govorila. Jednostavno, nisam se odvajala od njega, stalno sam ga grlila, pričala: „Možeš li da ostaneš još malo?“
Istakla je Anastasija ranije da je to sve posledica toga što je tokom detinjstva njoj i bratu falila očinska figura.
Ata Images
– Ne znam kako je to imati oca, pa da uporedim kako je to odrastati bez njega. Ali teško nam je bilo kada smo bili klinci. Pogotovo Veljku. Nikada nije imao očinsku figuru u tim nekim muškim stvarima, da može da se osloni na oca. Ali bilo je dosta teško i mami. Nikada nije imala leđa, zato su svi kamenjem išli na nju. Lako je ženu koja je samohrana majka napadati - zaključila je.
Ja sam sanjala svoga tatu koji je umro, a koji mi jako nedostaje.Bio je iza nekakvog debelog prozirnog stakla i u snu mi je taj prostor izgledao tako čisto,skoro sterilno.Divila sam se toj čistoći,nisam mogla da vjerujem da tako nešto čisto i uredno može postojati.To je više osijećaj bio...Inače u stvarnom životu nije bio uredan,po gotovo na kraju života jer je bio alkoholičar i jako zapušten ,pa me je to tako još više iznenadilo.To nije bio raj ,samo ekstremno čist prostor,nešto što se ne može i nema sa čime usporediti na ovom svijetu.Samo sam u snu stavila ruku na staklo sa vanjske ,svoje,strane,a on je isto stavio ruku na moju ,sa unutrašnje svoje strane.U taj čisti njegov prostor ,u kojem je bio sam,ja nisam mogla ući,zbog tog stakla debelog,samo sam ga mogla vidjeti i nismo ništa pričali jer se ne bi čuli.Bila sam tako sretna što sam ga vidjela,čak mi je se i nasmijao,izgledao je kao kada je bio živ, bio je i on čist kao taj čisti prostor ,sve me je fasciniralo,tako nešto čisto.On je u taj prostor došao da bi vidio mene,jer je taj prostor ili prostorija bila velika ali potpuno prazna,bez namještaja.A od kud je u taj prostor došao ,neznam,nisam sanjala to ,ali mi je san dao naslutiti kao da dalje živi negdje,u nekom drugom stranom,puno modernijem i naprednijem svijetu od našeg.
Komentari (1)