Rođendan Suzane Mančić prilika je za lepo slavlje. Kada je slavila šezdeseti rođendan, Suzana Mančić je rekla: „Nemam šezdeset godina, već osamnaest plus četrdeset dve iskustva“. Sledeći tu logiku, a znajući da će 22. novembra napuniti 67. godina, pitali smo je da li će to biti „18 i 49 iskustva“.
Smejući se onako kako samo ona ume, odgovorila je da ne može da bude ista kao Dorijan Grej, da je i ona morala da malo ostari, pa je zato sada 20 i 47 iskustva.
Posle podsećanja da je svojevremeno otkrila da se protoka vremena više plašila dok je bila mlada, ispričala nam je:
- Mladi ljudi drugačije zamišljaju zrelost. U osamnaestoj ili dvadesetoj mislila sam da ću biti stara kad napunim četrdeset. Međutim, za svakog iole normalnog čoveka je doba u kome je najbolje, jer drugog nema. „Carpe diem!“ Zaista ne dozvoljavam da mi dan prođe bez smisla. Pretpostavljam da na način mog života utiče i to što još nisam postala baka. Verovatno će se u tom trenutku mnoge stvari promeniti mada - šta tu ima da se filozofira. Život stalno ide dalje, dobija nove radosti, nove ljubavi…
Moguće je da „lepršavom životnom stilu“ doprinosi i to što nemate klasičan bračni život. Kad krenete u Grčku, kao da idete da se vidite sa dečkom, a ne suprugom.
- To je odlična kombinacija. Imam vremena za svoje navike, decu, interesovanja, posao, prijatelje, a kad odem u Atinu, potpuno sam usmerena na njega. Tamo funkcionišem po njegovom sistemu: „Mančić, koncentriši se samo na mene“ (smeh).
Petar Đorđević
Verovatno je lepoj ženi teže da prihvati činjenicu da godine ostavljaju trag nego onoj koja je vizuelno prosečna.
- Mislim da to nema veze s lepotom, već sa snagom karaktera. Hvala bogu što starimo. Prošli smo kroz strašan period kada je mnogo mladih ljudi otišlo. Privilegija je zdrav i prav dočekati neke godine. Mladi ljudi su svesni da je život pred njima, moja generacija zna da je najbolji deo života iza nje, ali da i dalje ima lepih stvari kojima treba da se radujemo.
Recimo, mnogo volim da putujem, ali sam svesna da za neke destinacije, na primer Nepal, treba da imaš znatno manje godina nego ja sada.
Himalaji su bili jedna od stavki na mojoj listi želja, ali sam ih propustila. Takav poduhvat bi za mene bio suviše naporan, ali zašto ne bih išla u Argentinu, na Nijagarine vodopade, u Kolorado Springs... Za to mi ostaje još desetak godina. Taman da se ne zamaram previše i da ne moram da na put nosim nitroglicerin (smeh).
Kad sam pomenula da starenje teže pada lepim ženama, mislila sam na činjenicu da njima, kad je atraktivnost na vrhuncu, ljudi na svakom koraku čine usluge. Kad dođu godine, takav tretman, ipak, nestane.
- Pre možemo da kažemo da ljudi hoće da učine poznatoj osobi, a ja sam medijski još aktivna. Lep je osećaj da te, u jednoj kući, znaju tri generacije. S druge strane, nekima nije milo kad vide da si živ, zdrav, dobro izgledaš i „boli te uvo“” za njihovo mišljenje. Mislim na ljude na društvenim mrežama, za koje je najbolje rešenje “delete”. Zašto me pratiš ako misliš da sam baba i babuskera. Baba ću, jednog dana, biti svojim unucima, a babuskera neću biti nikada.
Uskoro ćete postati penzionerka.
- Nadam se da ću do Nove godine dobiti rešenje. Svi mi kroz čije je ruke prošlo dosta novca po pravilu smo uplaćivali minimalne doprinose, pa će i penzija biti minimalna, ali bože moj. Sada, na pragu penzije, volela bih da naučim da igram bridž.
U kojoj meri ste tipična horoskopska Škorpija?
– Možda se neke osobine potiru zato što sam dupla Škorpija (smeh). Nisam zlopamtilo, a još manje osvetoljubiva, nisam sebična ni „laktaroš“, ambiciozna sam, vredna, kažem ono što mislim. Verujem da su to karakterne osobine jedne pozitivne Škorpije.
Kako ćete proslaviti tih dvadeset godina plus 47 iskustva?
- Krsna slava mi je Sveti Aranđel. Dok je mama bila živa, zajedno sa njom, ćerkama, njenom sestrom i najbližom familijom obeležile bismo taj dan. Sada smo ostale samo Teodora, Natalija i ja. Uvek ujutru odemo u crkvu da osveštamo kolač i žito i napravimo lep ručak. Ne zovem nikoga, a ko dođe, dobrodošao je. Dan posle toga mi je rođendan, a plan je da izvedem desetak bliskih osoba na ručak. Sledećeg dana idem u Atinu. Verujem da će mi muž prirediti neko lepo iznenađenje.
- Pustim njega, jer znam da ima istančan ukus, a budući da ni on nije sebičan, to uvek izađe na nešto dobro (smeh). Simica je veoma vredan čovek, a mada je od mene stariji skoro sedam godina, i sada ima bezbroj obaveza.
Komentari (0)