Suze majke koje paraju srce! Sanda Rašković Ivić prvi put o samoubistvu sina: Mislila sam da više ni ja ne treba da živim

Neutešna Sanda Rašković Ivić u januaru ove godine izgubila je sina Jovana koji je najmlađi od njeno troje dece, a gostujući u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" koja se emituje na televiziji Blic, nije mogla da sakrije suze i bol koji nosi u duši. Sa širokim auditorijumom ona je podelila ovaj najbolniji trenutak te govorila o svojim mislima i osećanjima.

- Kada je moj Jovan, moj sin, umro, ja sam imala stav da ja više ne treba da živim, da je moja svetlost ugašena i da ja nemam šta više da radim na ovom svetu u ovom gradu niti bilo gde drugo. Onda sam se setila moje None (bake) i setila sam se koliko je ona volela mene i koliko mi se posvećivala, a ja imam troje unuka, dečaka, treći se rodio pre tri meseca i prosto sam došla do emotivnog zaključka, ne racionalnog, da ja na to nemam pravo. Da nemam pravo na to da se okrećem od živih kojima sam potrebna, koji očekuju moju ljubav od kojih ja dobijam ljubav – sa setom u glasu ispričala je Sanda Rašković Ivić i dodala:

Pročitajte: Više ne izgleda ovako, bol ju je slomio! Sanda Rašković Ivić prvi put u javnosti posle samoubistva sina (FOTO)

Ata Images

- Razgovarala sam sa mojom ćerkom, ona je razumela moju muku, ali ja sam u sebi negde obradila, prelomila da bez obzira na to da meni Jovana niko i ništa ne može zameniti što će to ostati jedna otvorena rana koja ne može da zaraste ali ima jedna latinska poslovica koja se meni uvek dopadala, "novi život iz rana", tako da ja samo treba da pogledam ono što imam i da se okrenem onima koji su mi tu. Onima koje volim i onima koji vole mene, onima kojima sam potrebna. Da izaberem život, nešto što me moja Nona i moj tata i moja majka, nešto što su me naučili da volim i cenim.

Pročitajte: Jeziv prizor u centru grada, neopisiva tragedija - Sin Sande Rašković Ivić pronađen mrtav

Facebook

- Bol gubitka deteta je nešto što je neuporedivo i sa gubitkom supruga i sa gubitkom roditelja, oca i majke, bake i dede. Sve to boli ali je bol za gubitkom deteta strašan. Zaista neuporediv. Ne bih mogla da kažem da me taj bol ojačava, ali sećanja i ono lepo a bilo ga je svakodnevno, bilo ga je mnogo... I ta svetlost, ja sam i na nadgrobnom spomeniku mom sinu napisala da je on osvetlio naše živote. I zahvalila mu što je bio tu... I ta zahvalnost na ljubavi koju je nesebično davao i voleo otvoreno i široko kao dete i ta svetlost koju je uneo u naše živote i ta radost, to je ono što ojačava - ispričala je neutešna Sanda Rašković Ivić te dodala da svakoga dana plače, kao i da suze ne krije čak ni pred unucima.

- Plačem svaki dan, više puta dnevno. Ja se nekada zaplačem čak i pred mojim unucima, a onda krenem na nekakvu šalu, tako da oni vide da su i suze kao i smeh deo života. To tako mora – zaključuje psihijatar, političarka i profesor.