Samoubistvo sina Sande Rašković Ivić šokiralo je javnost
Čini se da ništa dugo i tako snažno nije potreslo politički svet kao samoubistvo sina Sande Rašković Ivić. Dvadesetčetvorogodišnji mladić, Jovan Ivić po izveštaju policije, ubio se skočivši kroz prozor s petog sprata. Telo momka pronašli su prolaznici. Oko vrata je imao obmotan USB kabl. Navodno, on je jedan kraj kabla pokušao da veže i za kvaku prozora i obesi se, ali je potom skočio. Čitav taj epilog, sasvim očekivano, političku funkcionerku je slomio, razorio joj nade i život učinio besmislenim. Verovalo se da se Sanda na političku scenu i na kraju krajeva i u javnost zbog toga dugo neće vratiti, a da, kada se to i bude dogodilo, neće biti ista. To da nije ista mogli smo da posvedočimo sinoć kada smo je videli na premijeri predstave "Godine vrana" u Narodnom pozorištu. Crnina, podočnjaci, ispijen pogled pokazatelji su da njenoj patnji nema kraja i da je ovaj izlet, odnosno izlazak u svet svega dva meseca od sinovljevog "odlaska" došao na nečiji nagovor ili da je naposletku shvatila da život mora da se nastavi dalje uprkos okolnostima.
Oproštajna poruka pa samoubistvo sina Sande Rašković Ivić
Da podsetimo, samoubistvo sina Sande Rašković Ivić usledilo je nakon što je mladić putem Facebooka poslao oproštajnu poruku, što je dodatno kao kamen na srce palo političkoj funkcionerki.
- Oprosti, majko i oče na svim paklovima, sestrice drage i mili sestrići, prijatelji kakve je čovek samo mogao zaželeti. Oprostite i hvala vam sve velike ljubavi moje, bio sam mračan u svojoj demonskoj prirodi često, a život ste mi učinili srećnim. Shvatio sam da su ljubav i politika jedine dve stvari oduvek koje su me pokretale Prva beše blaženstvo sa mukom, drugo trovačnica, ali ponukana ljubavi prema ovoj zemlji i svih potlačenih, ma svih ljudi ovog sveta. Lud jesam, ali ovo je pakao. Najgori osećaj što ništa stvarno nisam doprineo drugima. Ego beše jak. Oprosti, Gospode Isuse Hriste, što te izdah i napustih. I ne brinite se brižni, nije ovo oproštajno pred harakiri. Dosad mi je sudbina ukazala da nema te lake opcije i da mora svakako da se igra ova đavolja igra, najlepša i najoporija do kraja. Nema prečice, bato. Samo mi je dosta pretvaranja, nek zna ceo svet za lajsnu moju, pa nek sam deklarisano lud u zemlji ludaka. Vaskrsenja ne biva bez smrti, a smrti nema, ima seoba - napisano je nekoliko sati pre tragedije.
Komentari (0)