Marka oči odaju da je njen sin! Ovo je porodica Mire Furlan koju je godinama krila u Americi, a JEDAN DETALJ će vas posebno zaboleti (FOTO)

Mala je uteha onima koji još uvek nisu i koji nikada neće sasvim prežaliti odlazak velike glumačke dive Mire Furlan, ali to što pred čitaoce stiže njena autobiografija ipak će mnogima olakšati da ponovo osete njeno prisustvo. Prošle sedmice obeleženo je tačno godinu dana otkako nas je napustila usled komplikacija nastalih od zaražavanja virusom Zapadnog Nila u 65. godini života i to je bila dobra prilika da se najavi da pred srpske čitaoce stiže njena životna ispovest, napisana na čak 640 stranica. Nazvana je “Voli me više od svega na svijetu” i pre svega je posvećena njenom suprugu Goranu Gajiću, poznatom reditelju, i sinu Marku. Mira svakako nije mogla da zna za svoj preran kraj kada je došla na odluku da napiše svoju životnu priču, ali kao da joj je sudbina to došapnula. Mira je u svojoj velikoj ispovesti otkrila svaki lep i bolan detalj svog turbulentnog života, pa se čini da gotovo nijednu tajnu nije odnela sa sobom, što je njenu dušu sigurno rasteretilo.

– Život najveće filmske i pozorišne dive naših prostora Mire Furlan bio je više od života, prepun uzbuđenja, veličanstvenih uspeha, padova, ljubavi i izdaja. U autobiografskoj knjizi dovršenoj pred preranu smrt, Mira Furlan pripoveda, literarno moćno, svoj život i živote svojih bližnjih – od sudbine majke Branke, oca Ivana i bake Ljube, do supruga Gorana i sina Marka, kojem je knjiga i posvećena – stoji u najavi za izdanje Mirine autobiografije koja je pred Novu godinu već objavljena u Hrvatskoj. Zato su već sada dostupni brojni detalji i odlomci iz ove knjige, a javnost je posebno ostala zatečena nekim velikim otkrićima.

Pročitajte: Potresno pismo Mire Furlan sinu Marku - Da li ti treba taj teški prtljag koji tvoja majka vuče sa sobom celi život

Story press Profimedia

Deo koji je verovatno najšokantniji tiče se njenog iskustva kao žrtve silovanja i prava je šteta što nije bila prisutna da prošle godine podrži pokret protiv nasilnika koji se raširio regionom.

– Kad sam imala šesnaest, hodala sam niz jednu zagrebačku ulicu usred dana. Dve velike ruke iznenada su provirile kroz vrata, zgrabile me sa zaprepašćujućom snagom, na koju nikad ranije nisam naišla, te me povukle u mračnu zgradu. Nevidljiva osoba čvrsto me je držala u mračnom prolazu. Dva tipa razgovarala su o tome šta će uraditi sledeće, spominjući prazan stan na spratu. Snaga stiska bila je za mene potpuno novo iskustvo. Jasno sam shvatila da beg nije moguć. Tada sam se isključila i izdigla se iznad scene, posmatrajući je ravnodušno. Tipovi su postajali nervozni. Nisu mogli da shvate zašto se ne borim i ne vrištim. "Pogledaj je", rekao je jedan. "Čudna je." "Previše je čudna", rekao je drugi. "Pustimo je, uopšte nije zabavna". I tako su me oslobodili – opisala je svoje prvo iskustvo zlostavljanja, a zatim se osvrnula i na sam čin silovanja.

– To što sam bila "čudna", nije mi pomoglo puno godina posle, dok sam ćaskala i pila u nečijem stanu nakon predstave. Iznenada sam završila sama s čovekom kog sam jedva poznavala, čovekom iz drugoga grada, vrlo poznatom javnom ličnošću. Gde su svi ostali? Gde su nestali? Zgrabio me je snagom koja je bila zastrašujuća. Pričepio me je kolenom dok mi je obe ruke držao nad glavom. Osećala sam se potpuno bespomoćno. Rukom mi je pokrio usta da ne vrištim. Snošaj je bio gotov za nekoliko sekundi. Možda je upravo njegova brzina bila to što me spasilo od prestravljenosti zbog napada. Moj um nije to mogao da sledi. Sve je bilo gotovo pre nego što sam uopšte mogla shvatiti šta se desilo. Bila sam zapanjena i bez teksta. On je nestao sledeće sekunde. Ja sam pak trčala zagrebačkim ulicama celim putem do kuće, više šokirana drskošću nego duboko pogođena nasiljem. Načas sam pomislila da odem u policiju, ali sam odlučila da neću. Znala sam da bi policajci jedan drugom značajno namigivali misleći: "Drolja. Dobila je što je zaslužila" – piše u Mirinoj ispovesti.

Pročitajte: Godisnjica bola - Mira Furlan je bila simbol dobrote

Marina Lukić

Na 640 stranica, sasvim sigurno, našlo se i mnogo drugih tema. Mira je pisala o ratu u bivšoj Jugoslaviji i istakla da se našla u procepu između dve zaraćene strane, od kojih nijednoj nije bila naklonjena. Pobegavši sa porodicom u Ameriku u potrazi za boljim životom, mnogo godina kasnije shvatiće da se od zla ne beži tako lako.

– Amerika je postala drugačija zemlja, zlokobno slična mestu koje smo nekada napustili s užasom i u očaju. Više nema sumnje da su sile koje su nas isterale iz naših domova izvojevale globalnu pobedu. Već smo se jednom borili s tim silama. Sada smo umorni. Iscrpljeni ponavljanjem. Uz to, prilično neobično, ova knjiga postaje drugačija knjiga. To više nije knjiga sećanja na daleko mesto i daleko vreme. Ona postaje nešto puno drugačije: molba Americi i svetu – poručila je Mira u svojoj knjizi koja je uskoro dostupna našoj publici.