O svom velikom danu Suzana i Saša Popović nisu često pričali, međutim, jednom prilikom Suzana je za domaće medije otkrila kako je spontano počela njihova ljubavna priča. Put kojim su išli bio je dug, ali dostižan, od prvog susreta, pa do vereničkog prstena, svega par puta poljubili su se u obraz, šaljivo ističe ona. Međutim danas imaju jedan od najčvršćih brakova na domaćoj javnoj sceni.
- Ja sam 1996. pevala kod Zlate i Peje na svadbi, kao radna pevačica, a Saša je došao kao gost. Bogami, još tada je bacio oko na mene! Ali Sale, kao čuveni zavodnik i popularan među ženama, nije to toliko pokazivao, nego sam ja to čula od nekih drugih ljudi. Uspostavili smo kontakt. Rekao mi je: 'Ajde, čućemo se, javićeš se valjda nekad.' Međutim, ja sam tada puno radila, nisam više ni razmišljala o tome, pogotovo ne u pravcu da nešto može da bude među nama - otpočela je svoju priču za "Glamur specijal" Suzana i dodala:
- Snimala sam spot u Zemunu kad je režiserka pozvala Sašu da dođe kod nje u studio, njih dvoje su prijatelji. On je brzo stigao, oduševio se mojim izgledom. Dogovorili smo se da izađemo i tako smo prvo postali najbolji prijatelji. Ne znam ni kako se desilo to da smo se zaljubili jedno u drugo jer u početku nije bilo ni najmanjeg gesta koji bi ukazao na to - iskrena je bila ona i otkrila da je njihovo venčanje bilo zaista prelepo.
- Moj vozač nije mogao da me odveze do Jagodine na nastup, pa sam zamolila Sašu da me odbaci. Kad smo stigli tamo, on mi je rekao: 'Ajde da te poljubim. Ti si moja devojka, žena.' Bila sam šokirana! To je bio poljubac u obraz. Onda mi je on ubrzo rekao da treba da pređem da živim kod njega. Ali uopšte nismo pričali o tome kuda to vodi, da li ćemo sklopiti brak. Jednog dana on je meni rekao: 'Sule, ajde spremi se danas, vodim te na jedno mesto.' Otišli smo u Novi Sad, u zlataru kod njegovog druga, gde sam izabrala verenički prsten, koji i danas čuvam. Venčanje je bilo prelepo, bilo je dosta naših prijatelja, kolega - sa osmehom priča ona.
Tog dana nosila je raskošnu belu venčanicu, a lice prekriveno velom skrivalo je malu tremu, ali neizmernu sreću.
Komentari (0)