Autor emisije “Vesti” na istoimenoj televiziji obeležio je u krugu porodice jubilarni 50. rođendan, tom prilikom otkrio nam je da će prethodnu godinu pamtiti kao najtežu i najstresniju u životu, da sada neostvarenih želja nema, kao i da je za njegov mladoliki izgled dobrim delom zaslužna supruga Mirjana.
Lagodan, miran život, skladan brak, zdrava deca i posao na televiziji o kakvom je oduvek maštao stavke su koje novinara Srđana Predojevića čine ispunjenim i srećnim čovekom. Tvrdi da mu ne treba više od onoga što danas ima, te da bi bio neskroman i bezobrazan ukoliko bi tražio još. Neostvarenih želja nema, stoga kada je 18. jula, na dan obeležavanja svog 50. rođendana, trebalo da poželi želju, zaželeo je samo da sve ostane kako je sada. Autor, urednik i voditelj informativne emisije “Vesti”, na istoimenoj televiziji, jubilarni rođendan dočekao je u zagrljaju supruge, pravnice Mirjane, sina Stefana (12) i ćerke Sofije (10) zahvaljujući kojima tvrdi da je, uz par bora na licu i sedih vlasi u kosi, i dalje ostao mlad duhom.
- Kako je protekla proslava rođendana?
SRĐAN PREDOJEVIĆ : Super, slavili smo jedan sat, taman toliko koliko je bilo potrebno da se pojede roštilj u restoranu u blizini našeg stana (smeh). Došli smo zatim kući na po jedno parče moje omiljene torte s plazmom koju su mi Mirjana i Sofija pripremile, a popodne smo legli da se odmorimo, što je u mojim godinama neophodno. Šalu na stranu, ali klasične proslave za prijatelje nije bilo, na prvom mestu zbog kovid mera, kojih se porodično svi pridržavamo, a tu je i odgovornost prema drugima. Zašto nekoga obavezivati da u doba korone bude okružen ljudima i stvarati mu osećaj nelagodnosti. Izričito sam supruzi i deci zabranio da mi ne prave žurke iznenađenja, tako da je taj dan protekao kao i svaki drugi.
- Da li ste od najbližih na poklon dobili još nešto osim torte?
S. P. : Naravno da jesam, baš su se potrudili. Sofija i Stefan su mi u svom maniru napravili poklon i stavili mi ga pokraj kreveta kako bi me ujutru iznenadili. Njihovi crteži sa srcima i porukama poput “Tata, volimo te najviše” su mi dragoceni.
- Ko vam je pored članova porodice prvi uputio čestitku? Da li se bivša saradnica i prijateljica Jovana Joksimović setila da vas pozove?
S.P. : Nije. Oko ponoći, standardno kao i svake godine, počele su da mi stižu poruke dragih ljudi. Zahvalio sam im i ponosno poručio da sam sada većinski vlasnik svog života. To je možda šala, ali primetio sam da je s godinama sve više onako kako ti hoćeš, a ne kako drugi žele.
- Ostvarenje kojih snova su vam poželeli oni koji vas najbolje poznaju i znaju čemu stremite?
S. P. : Nećete mi verovati, ali zaista ne postoji ništa novo što bih u ovom momentu poželeo. Porodičan sam čovek, zdravi smo svi, imamo krov nad glavom, supruga i ja radimo ono što nas ispunjava, šta mi više treba. Samo nek ostane ovako. Šta bih ja radio s milionom u banci, još jednim stanom ili dva. Najverovatnije bih poželeo još jedan, čime bih ušao u krug materijalnog nezadovoljstva u kojem se nalaze mnogi ljudi danas. Ne treba previše tražiti od Boga. Skoro me je neko pitao da li sam srećan čovek i jedino što sam u tom trenutku mogao da mu kažem jeste da zaista jesam, kao i da ništa tokom prethodnih godina ne bih menjao. Istina je da sam morao da prođem polovinu životnog veka da bih dobio svoju prvu samostalnu autorsku emisiju, ali to me je samo naučilo strpljenju i potvrdilo ono što učim i svoju decu, da se rad i odgovornost prema sebi i drugima uvek isplati.
Ceo intervju pročitajte u novom broju magazina "Story" koji je u prodaji od 28. jula
Komentari (0)