Dom Zvonka Markovića mesto je u kom naš uspešni modni dizajner najradije stvara. Bez papira i olovke, daleko od opipljivih nacrta, njegova mašta rađa se najčešće u spavaćoj sobi.
Svestan da ono što vidi kada razgrne draperije ne zavisi od njega, došao je na ideju da bar ono što se nalazi sa unutašnje strane kreira sam. Prostor od devedeset pet kvadratnih metara ispunio je unikatnim komadima nameštaja od kojih je mnoge donosio sa raznih putovanja. Danas, Zvonko ima mnogo više predmeta nego što je potrebno da bi ispunio sve prostorije u domu, ali je našao način da se nijednog komada ne odrekne.
- Kad im je dosadno, žene odu kod frizera, a ja pošto nemam dovoljno kose koju bih farbao, napravim rotaciju nameštaja u stanu. Tepihe, kauč i fotelje iz jedne sobe prebacim u drugu ili jednostavno zamenim mesto slikamai zadovoljan sam. Onda, neke predmete odnesem u garažu, a one iz ostave vratim u stan i osetim se kao da sam u nekom drugom prostoru. Kada sam birao profesiju, dvoumio sam se između uređenja enterijera i mode, koja je pobedila. Ipak, ona prva ostala je moja velika ljubav u kojoj uživam i dan-danas. Jednostavno, volim da uživam u izradi i posmatranju svih tih istančanih detalja od kojih mnogi čuvaju istoriju. Fenomenalno su ih osmislili i potom i napravili neki stari majstori i to tako, da oni i danas, što i više godina kasnije, imaju istu funkcionalnost i atraktivnsot. U takve predmete spada i luster iz 18 veka, koji sam nabavio kod druga Ace Boškovića.To je zapravo svećnjak okačen o kanap pomoću kojeg se nekada spuštao sa plafona kako bi se sveće palile i gasile. Sada ima novu upotrebnu vrednost i novi život. Iako ponekad uživam u prigušenom osvetljenju pa lampe usmerim samo na slike, dogodi se da popalim sve lustere i da onda cela kuća šljašti – kaže vlasnik brojnih umetnina među kojima su radovi Miće Bajića, Vojislava Radovanovića, Damjana Kovačevića.
Zanimljivo je što se dom Zvonka Markovića, iako opremljen kao mali muzej antikviteta, skriva u svojoj suštoj suprotnosti, jednom novobeogradskom oblakoderu.
- Svaki prostor ima svoju energiju. Ima mnogo stanova sa tri puta većom kvadraturom, a nude isti komfor kao moj. Možda ću jednom, kada budem imao dovoljno novca i kada budem našao prostor koji me više inspiriše, promeniti mesto stanovanja, ali sada mi se ponekad čini da mi je i ovaj prostor preveliki. Dobar je najviše kad mi u posetu dođe sestra sa ćerkama, koje vole da borave ovde jer ih moj stan podseća na dvorac u kojem vole da se igraju - priča Zvonko koji, iako ne kuva tako često kao što je to nekada činio, voli da okupi goste.
Luka Šarac
- Mada sam i ranije imao gabaritan trpezarijski sto, zamenio sam ga još većim. Za ovim sada može da sedne šesnaest osoba. Kada sam ga nabavio, ambiciozno sam mislio da ću ćešće praviti ručkove, ali iako nije tako, volim da imam dovoljno mesta za sve koji me posećuju. Izneo sam biljke o kojima nisam stizao da vodim računa, ali se ne odričem tehnike sve pod devizom da muškarac koji nema pasiju prema tehnici, nije muškarac. Najviše koristim takozvani Home theatre jer obožavam da gledam filmove - završava on.
Komentari (0)