Tamara Grujić, voditeljka televizijske emisije humanitarnog karaktera objašnjava kako se nosi sa izazovima roditeljstva, da li će ćerkin polazak u školu uticati na nju da promeni profesiju i napokon se stacionira u Beogradu, priča kako je podelila profesionalna i privatna zaduženja sa suprugom i koliko joj znači što su različitih karaktera
Emitovanje jedanaeste sezone projekta “S Tamarom u akciji”, koji je nekada nosio i naziv “Radna akcija”, autorka, producentkinja i voditeljka Tamara Grujić (44) otpočeće na TV Prva. Emisije koje će publika moći da pogleda od jeseni snimila je u enklavama na Kosovu i Metohiji, odakle nosi snažne utiske. Dobitnica priznanja “Kapetan Miša Anastasijević” za dobročinstvo, humanost i društvenu odgovornost život u koferima, na koji ju je profesionalno opredeljenje navelo, tvrdi da ne bi menjala ni za šta na svetu, a satisfakciju za to što je retko okružena prijateljima iz Beograda pronalazi u osmesima porodica kojima pomaže. Dobra strana medalje je i ta što na terenu nije sama. Suprug, producent Vuk Đoković, s kojim deli zaduženja i odgovornost po pitanju emsije, i ćerka Lenka stalno su uz nju. Iz porodice crpi dodatnu snagu da nastavi u istom smeru, još jače i bolje, bar još par godina dok joj naslednica ne krene u školu.
Zbog čega ste prekinuli petogodišnju saradnju sa Javnim servisom?
- Zbog strogog Zakona o oglašavanju u elektronskim medijima, koji se tamo primenjivao bez ustupka, što nas je u mnogo čemu ograničavalo. U tom pogledu uslovi na TV Prva su, kako za nas tako i za sponzore, mnogo bolji. Bilo je tokom godina mnogo punuda, ali smo odlučili da se vratimo tamo odakle je sve počelo 2011. godine. Od jeseni kreće 14 novih epizoda, što je ukupno 140 od početka emitovanja. Deset godina rada je iza nas i neverovatno je da nas obe televizije repriziraju s uspehom.
Miloš Nadaždin
Nove emisije snimali ste u enklavama na Kosmetu. Da li je to bio veliki izazov za vas i vašu ekipu?
- I profesionalni i emotivni. Pre pet godina nije moglo da se ode bez pratnje policije, sada je situacija znatno drugačija. Postoje određena pravila ponašanja, duple institucije, a uprkos tome, moja ekipa i ja smo imali punu slobodu kretanja. Bilo je malih problema oko prebacivanja materijala preko administrativnog prelaza, ali mnogo nam je pomoglo to što smo uspostavili divnu saradnju s vladikom raško-prizrenskim Teodosijem, koji nam je obezbedio skladište i prevoz robe. Prva smo TV ekipa koja je četiri meseca provela na Kosovu u kontinuitetu, obišli smo gotovo sva sela i sarađivali s velikim brojem kako Srba, tako i Albanaca. Osim da pomognemo porodicama, želeli smo da prikažemo kako objektivno sada izgleda život na mestu gde su nam koreni, svetinje, odakle je potekao car Uroš, gde su mošti Stefana Dečanskog. Moj sveobuhvatni zaključak je da dole vlada posebna energija, ne čudi što kažu da je to naša sveta zemlja. Puno je onih koji žele da rade, napreduju i pomognu. Veliki je broj humanitranih organzacija, što je dobro, ali je meni i mojoj ekipi u neku ruku otežalo kasting. Tokom leta ćemo prikupljati prijave za emisije koje će se snimati od septembra, te opet na jesen pakujemo kofere i bićemo na jugu Srbije do decembra.
Da li vam ikada dojade sva ta pakovanja i raspakivanja?
- Ne, ali čeznem za prijateljima i životom u Beogradu. Izgubila sam deo društvenog života, mogućnost da odem na rođendane ili slave. Kada god se dešava nešto dobro ili loše, mene uglavnom nema. Željna sam privatnosti koja nema veze s Vukom i Lenkom. Na svu sreću, gajim dugogodišnja prijateljstva, stečena u srednjoj školi i "Krsmancu".
Olakšavajuća okolnost je ta što suprug i vi radite zajedno. Čini se da bi u drugačijoj situaciji nešto moralo da trpi, posao ili brak.
- Brak ne bi bio moguć. Bili bismo fizički, ali i na sve druge načine otuđeni. Znam da govore da muž i žena ne bi trebalo da rade zajedno jer tu najčešće dolazi do svađa, razmirica pa i razvoda, ali mi zasad odlično funkcionišemo. Naravno, u početku smo prošli kroz period prilagođavanja. Potrajalo je dok smo se uskladili u tempu i načinu rada, a krajnji rezultat bio je mnogo slađi jer je zajednički. Lepo je kada radite sa osobom koja zna zašto ste nervozni i s kojim problemima se suočavate.
Da li ta početna neslaganja imaju veze s tim što je on ležerniji tip, dok vi volite da vam je sve pod konac?
- Tako je. On je car na terenu, svima baca koske, dupli je Blizanac u horoskopu. Vrlo je društven i ima ležeran pristup poslu i životu, što me je u početku užasavalo, jer emisija mora unapred do detalja da bude isplanirana. U privatnim okolnostima taj moj red, rad i disciplina su manje izraženi. Zapravo, čudno smo podelili porodična zaduženja. Vule ne voli da vozi, kuva i vodi računa o biljkama u stanu, dok ja obožavam kada sam za volanom i spoljni sam momak koji tegli. Stalno sam nešto zabrinuta, dok on lagano prolazi kroz život. Mislim da je kod mene to stvar horoskopa. Rak sam, a Pluton mi je u desetom ili dvanaestom polju, ne sećam se kako beše. Tu sam na tatu. Veoma sam osetljiva, ali životno se lagano kalim. U prilog tome ide i to što imam idealnog partnera koji sa sobom nosi razdraganost. Shvatila sam da čovek ne treba slepo da se pridržava planova, niti da neuspehe doživljava fatalno, kao što sam ja nekada. Učim kako da se s promenama nosim s lakoćom i verovatno će tako biti dok sam živa.
Miloš Nadaždin
Budući da dobar deo godine provodite na terenu, bilo je logično da ćerku vodite sa sobom. Lenka u septembru puni dve godine i za sada je to izvodljivo, jeste li razmišljali šta će se dogoditi kada bude došlo vreme da krene u školu?
- Ugovor za emisiju potpisali smo na još tri godine i u tom periodu okončaćemo terenski rad. Nastavićemo da radimo kao TV producenti, dok nam je u planu širenje delatnosti. Bila nam je velika želja da napravimo emisiju o ekologiji i zaštiti životne sredine i taj plan smo sproveli u delo. Uporedo sa emisijom "S Tamarom u akciji" na TV Prva emitovaće se od septembra i projekat posvećen prirodi. Takođe, priželjkujem da napravimo kvalitetan program za najmlađe, a ono što je možda i najvažnije, nedavno smo osnovali Udruženje građana “Tamara Grujić za siguran krov nad glavom”. U cilju da i dalje pomažemo ljudima, već smo prikupili donacije i renovirali jednu osnovnu školu na Kosovu i Metohiji, dok u vidu imamo još dosta toga. Sve vodi ka tome da se s Lenkom u periodu njenog polaska u školu stacioniramo u Beogradu.
Strahujete li kako će se prilagoditi životu u gradu i deci svojih godina, budući da je za sada uglavnom okružena odraslim ljudima?
- Naravno da sam zabrinuta, ali ne zbog toga kako će se uklopiti jer pokazuje znake društvenosti i prilagodljivosti. Gotovo da ne mogu s njom da odem do prodavnice, jer na putu do kuće sa svima voli da se pomazi, podruži i popriča na samo njoj znanom jeziku. Svesna sam da je u velikoj meri tome doprinelo i to što su se u njeno vaspitanje uključile moja mama i sestra, što često vreme provodi sa osobljem hotela u kojima odsedamo kada radimo. Majstori je takođe mnogo vole, a ja nastojim da je spajam s vršnjacima kada god mi se za to ukaže prilika. Vedro je dete, budi se nasmejana, poput mene i supruga. Uz roditelje koji se pred njom ne svađaju i zadovoljni su svojim poslom i životom ona stiče jasne i čvrste temelje. Ono oko čega zapravo brinem jeste to što vreme u kom sam ja i u kom odrasta Lenka ne mogu da se porede. Sve se promenilo.
Komentari (0)