Blogerka Zorana Jovanović, koja je bila u centru medijske pažnje zbog vesti da je raskinula s dečkom, fudbalerom Danijelom Milićevićem, otrkiva malo poznate detalje o svom životu i svoje viđenje muško-ženskih odnosa
Pogled na “Instagram” profil Beograđanke Zorane Jovanović Zorannah (28) navodi na zaključak da je krajnje vreme da se na liste moćnih žena stavljaju najuspešnije blogerke. Kako drugačije definisati, osim kao ozbiljnu moć, činjenicu da sve što ona objavi na svom profilu, istog trenutka, može da vidi više od 900.000 ljudi. Kad smo je, neposredno posle slikanja modnog editorijala, pitali da li se oseća moćno, Zorana je rekla da nema takav utisak i da ne misli da je zbog toga bitnija od nekog drugog čoveka. Tvrdi da je Instagram njen posao, a privatni život nešto drugo. Ta striktna podela se čak vidi i po načinu na koji komunicira. Samo dvadesetak najbližih ljudi imaju njen broj telefona, a sa svima ostalima kontaktira mejlom. Kaže da joj je, otkad je njen broj postao strogo čuvana tajna, život postao mnogo opušteniji i lakši.
Dok je u foto-aparatu gledala fotografije koje je tek čekala obrada, pitali smo je kroz koliko filtera prolaze one koje postavlja na svoj profil i šta na sebi obavezno koriguje:
– Najvažnije mi je da sredim boje, pa zato svaka moja fotografija prođe kroz šest aplikacija. Bitno mi je da imam onu nijansu plave koju volim, da mi koža ne bude narandžasta, a kosa žuta. Samo zbog te plave menjam tri programa. Srećom, mršava sam pa sebe ne moram da sužavam, već se sve svodi na ujednačavanje boje kože.
Da li vi, uopšte, kupujete odeću?
– Kupujem i odeću i kozmetiku iako mnogo toga dobijam. Dešava se da mi iz jedne poznate radnje pošalju ogroman paket kozmetike i da ja, posle samo par dana, odem u nju i potrošim popriličnu sumu. Jednostavno, takva sam! Što se garderobe tiče, postoji dosta brendova s kojima ne radim a sviđaju mi se njihove stvari, pa kako da ih ne kupim?
Sudeći po broju poslovnih angažmana koje imate ovog leta, višemesečno stavljanje karijere u drugi plan nije vam napravilo štetu.
– Povukla sam se iz medija, ali nisam iz posla. Stalno sam kačila slike i snimala video-materijal, samo negde drugde. To nisam činila svakog dana, ali taj tempo promenila sam mnogo pre odlaska u Belgiju. Kad mi je mama umrla, više nisam želela da svoj život prikazujem na način na koji sam to dotle činila.
U novembru se mnogo pričalo o vašem poimanju muško-ženskih odnosa. Da li i sada mislite da žena treba da prati svog muškaraca i na kraj sveta, da zbog njega svoju karijeru stavi u drugi plan?
– To je moj stav! Ne mogu da kažem da sam tako naučena, jer takvu situaciju nisam imala u kući. Moja majka je radila i bila jača osoba od mog tate. Mislim da je upravo to bio razlog što se njihov brak raspao. Smatram da žena, ako želi i ima vremena, može da radi, ali ukoliko to na bilo koji način utiče na njenog dečka, muža, dete, porodicu, treba da karijeru stavi u drugi plan. Nije mi logično da muž sedi kod kuće i menja pelene, a ona radi. Muškarci kojima bi to odgovaralo, meni nisu privlačni. Kad ovako govorim o podeli uloga, uopšte ne mislim da je to žrtvovanje žene. Zabavnije mi je da budem s njim nego da sedim ovde i radim kao “luda nasta”, a da se viđamo jednom mesečno. Opet ću reći – takva sam! Nikada nikoga nisam osuđivala ako ima drugačije poglede. Uostalom, svaka moja drugarica ima drugačiji odnos sa svojim dečkom ili mužem. Međutim, drugi su sebi davali za pravo da osporavaju moj stav, a on se svodi na to da je muško samo po sebi jača figura i da on treba da bude praćen, a ne da prati.
Kada se na njega naljutite, da li počnete da mu prigovarate: Zbog tebe sam bila spremna da odem na kraj sveta, a ti mi tako vraćaš?
– Mislim da to radi svaka žena, ali daleko od toga da mu prebacujem zbog mojih izbora.
Da li ste toliko požrtvovani i u prijateljskim odnosima?
– Mnogo volim svoje prijatelje, ali ih nikad neću staviti ispred dečka, muža, oca moje dece, šta god mi on bio u datom momentu. Uvek sam tu za njih, kad im zatrebam, ali on je prioritet. Tako je bilo i dok sam bila vrlo mlada. Meni je već tada to izgledalo nekako normalno.
U kojoj meri promenite sebe kad ste u vezi?
– Ako sedim kod kuće i nekome kuvam ručak, to radim zato što mi takav život prija. Nisam bila u prilici da radim nešto što baš ne volim. Uostalom, mislim da se i ne pronađeš sa osobom koja je toliko različita od tebe da bi očekivala da joj učiniš ono što ti je mrsko. Kompromis je neophodan u bilo kom odnosu.
Verujete li da suprotnosti mogu da se toliko privlače da dugo ostanu zajedno?
– Mislim da ljudi s vremenom usvoje navike onih s kojima žive ili provode velik deo dana, pa počnu da misle i rade isto. Kad nekoga voliš, a toliko ste zajedno, ono što on misli postane i tebi blisko i obrnuto.
Smešno je praviti poređenje, ali nedavno ste ispričali da se nešto slično desilo i s vašim pomerancem Lolom.
– Svaki pas liči na svog gazdu, prvo fizički. Kad bih se pretvorila u psa, ja bih se ponašala kao Lola, pa ne mogu da budem ljuta na nju što je toliko razmažena.
Kažete da ste razmaženi, a takve devojke nemaju običaj da svog muškarca stavljaju na pijedestal, već očekuju da to on uradi za njih.
– Konformista sam, želim da budem u centru pažnje, volim da budem najbitnija osoba u nečijem životu, bez obzira na to u kakvim smo relacijama. To su situacije u kojima sam razmažena.
Nedavno ste bili na svadbi Filipa Živojinovića, s kojim se dugo družite. Da li takve prilike u vama probude želju da se brzo udate?
– Mislim da svakome brak dođe u pravom momentu. Filip i Aleksandra pronašli su se i savršeno uklopili, pa je brak bio logičan sled događaja. Celu Filipovu porodicu mnogo volim, a ne mogu da ne pomenem i koliko su dobri domaćini i organizatori.
Kada ste objavili fotografiju nastalu u njihovoj kuhinji, tokom pravljenja sarmi, mnogi su vas proglasili “budućom Bobinom snajom”.
– Nije malo onih kojima je nepojmljivo da ljudi mogu da se druže. Uvek su mi muškarci više odgovarali kao prijatelji od žena. Eto, i tu muškarcima dajem primat.
Postoji li neki poseban razlog što sve više vremena provodite u Beogradu?
– U stvari, počela sam da malo više kačim “insta storyje”, pa se stiče takav utisak. Kao i ranije, par dana sam ovde, pa onda negde drugde. Uskoro me čeka nekoliko destinacija, koje neću da otkrivam.
Da li zbog tempa života stignete da zastanete i analizirate prethodi period?
– Ne živim toliko brzo koliko se ljudima čini. U poslednje vreme znatno sam usporila tempo svog života i to mi prija. Ovog leta putovaću malo više poslovno, ali pojavile su se destinacije koje nisam želela da odbijem. Prethodnih godinu dana odbijala sam skoro sve, jer mi se nigde nije išlo. Kao što rekoh, veliki sam konformista. Ne želim da zbog posla budem pod stresom. Čim počne da se nazire, ja odustajem. Kada ti se u životu desi ono što se meni desilo, shvatiš da je stres glavni okidač za sve bolesti. Neću da sebe dovodim u situaciju da se nerviram zbog stvari, poput kašnjenja na reviju na “Fashion Weeku” ili nešto slično. Kad su odlasci na nedelje mode prestali da me raduju – nisam više išla, jer ko bi voleo da svakog dana sedam sati provede u taksiju, u panici da neće stići na sve revije.
