Popularna pevačica Ana Štajdohar otkriva koje je bojazni imala pri gajenju mališana, kao i probleme koje je doživela nakon prve trudnoće i naglašava da bez podrške supruga ne bi mogla da ih prevaziđe
Nakon što je pre samo osam meseci rodila sina Lava, pevačica Ana Štajdohar (38) odlučila je da se laganim koracima i tek ponekim nastupom vrati na estradnu scenu. Razlog prekida porodiljskog bolovanja opravdava velikom ljubavlju prema muzici i svojoj publici, ali ipak priznaje da joj u tim momentima trogodišnja ćerka Nia i sinčić mnogo nedostaju. I mada je još uvek reč o samo nekoliko nastupa mesečno, ona bi volela da ne propušta ni sekund u odrastanju svojih mališana, kao i u njihovim svakodnevnim dogodovštinama i nestašlucima. U razgovoru s nama prisetila se neizmerne sreće koju su ona i njen suprug, saksofonista Nikola Demonja (33), osetili po njihovom rođenju, ali i onih manje prijatnih stvari kroz koje je morala da prođe nekoliko dana nakon porođaja.
– Nia se rodila prevremeno, tako da je bilo neophodno da određeni period provede u inkubatoru. To je potrajalo dve nedelje i priznajem da sam veoma teško prolazila kroz sve to. U jednom momentu pomešale su se razne emocije, ali prevladale su strepnja i tuga što ne mogu da je držim u naručju – otkriva Ana i dodaje da to nije bio jedini problem koji ju je tada snašao.
– Kontakt s bebom pomaže proizvodnju mleka, a pošto u prvo vreme nisam mogla da budem s njom, morala sam izuzetno mnogo da se pomučim i pokrenem taj mehanizam u svom telu. Bilo je izuzetno bolno i naporno, ali nisam želela da odustanem od dojenja. U prvim danima bila sam srećna kad uspem tek pokoju kap da odnesem mojoj bebici na odeljenje neonatologije – priseća se ona i nadovezuje se da bi joj sve bilo daleko lakše da su bolnički uslovi bili bolji.
– Nakon što sam napustila porodilište, dolazila sam nekoliko puta dnevno da je obilazim i tom prilikom nahranim. Za sve majke sa istim problemom u kom sam ja bila odvojena je mala, prilično žalosna prostorija, koja je po mom mišljenju veoma degradirajuća za jedno ljudsko biće. Ali sećam se da smo, sve mame, u sličnoj muci, sa manje-više istom tugom u očima, sedele jedna do druge, pokušavajući da se adekvatno smestimo. U takvim uslovima čovek se oseti pomalo kao životinja, ali nekako uspete to da progutate. Samo gledate da vaša bebica što pre dobije na težini i da konačno odete svom domu. Veoma brzo zaboravite i sramotu i sve postporođajne muke i samo čekate da vam donesu bebu, da je uzmete u ruke i pružite joj ljubav koja joj neizmerno treba – kaže Ana čiji su problemi, nakon što je svoju ćerku Niu dovela kući, tek usledili.
– Tek sada, kad imam drugo dete, koje se rodilo u pravom terminu, mogu da vidim razliku i konstatujem koliko je sve daleko lakše. S Niom je hranjenje trajalo po dva sata, bila je slabašna i nije mogla sama da sisa te sam morala stalno da je budim i dajem joj svoje mleko na flašicu. Sve, samo da bi napredovala. Dojenje je prvih nekoliko nedelja strašno bolelo, toliko da su mi suze išle na oči. Nakon jednog lekarskog pregleda na koji sam otišla jer sam bila na korak do mastitisa, izašla sam iz ordinacije i doslovce ridala na glas. To je bilo toliko strašno da su se ljudi okretali i gledali me. Ali sve mi se skupilo. Bolno “razbijanje” okamenjenih grudi dovelo me je do nervnog sloma – iskreno o svojim postporođajnim tegobama priča pevačica, ali ističe da ukoliko žena ima volju i želju da prirodnim putem hrani svoje dete, ništa je u tome ne može sprečiti.
– Imala sam jaku volju i onako uplašena zbog prevremenog rođenja deteta, želela sam da pružim svoj maksimum, što sam i učinila – objašnjava ona i dodaje da se posle nekoliko meseci sve sredilo i tada je osetila pravu čar materinstva.
– Dojenje nakon izvesnog vremena postane najprisniji čin između mame i bebe. To vam je kao neka supermoć, jer ništa lakše i brže ne uteši bebu od njene mame – kroz smeh govori Ana koja je s drugim detetom, sinom Lavom, mnogo lakše prošla kroz sve to.
– Sada sam daleko opuštenija. Jedem normalno, ne paničim, ne dramim i sve ide svojim tokom. Savremenu ženu najviše brine višak kilograma koji ostane posle porođaja, ali sve se veoma brzo reguliše bez bilo kakvih dijeta, važan je unos kvalitetne hrane i dosta tečnosti. Nakon drugog porođaja imala sam dosta suvišnih kilograma, ali oni su spontano nestali. Smatram da treba dopustiti prirodi da obavi svoje i ne treba žuriti – svojim primerom savetuje buduće mame umetnica i kaže da je veoma bitno da žene imaju podršku partnera.
– Bez Nikoline pomoći ne bih ništa uspela. Ne razumem očeve koji se ne bave svojom decom. Istina je da roditeljstvo u vašem životu apsolutno sve promeni, ali ono što izgubiš ne može da se uporedi s blagom koje dobiješ – objašnjava pevačica i dodaje da je normalno da u početku postoji period prilagođavanja između partnera, koje prate nesuglasice, svađe i nervoze, ali ako su ljudi normalni, sve se izniveliše.
– Nikola i ja umeli smo često da se posvađamo oko neke gluposti dok je iz nas progovarao umor, a ne objektivni problemi u odnosu. Nije lako, ali to sve prođe i ništa ne može da nam nadomesti osećaj da smo stvorili dva anđela – otkriva ona i nadovezuje se na kampanju za dojenje u javnosti.
– Nimalo se ne ustručavam da dojim u javnosti, najvažnija mi je potreba mog deteta. To je toliko prirodno i normalno da su oni koji imaju neki problem s tim, u najmanju ruku, čudni – zaključuje lepa Beograđanka.
