Supruga najboljeg svetskog tenisera kaže da, pored podrške koju pruža svom partneru i roditeljske uloge, uspeva da hrabro korača ka sopstvenim ciljevima i objašnjava kako je postigla duhovni mir...
„Ovo je moj muž“ – prošlo je kroz glavu Jeleni Đoković (32) dok je u porodičnom domu u Monte Karlu gledala kako njen suprug Novak (31) podiže petnaesti grend slem trofej u karijeri u Australiji krajem prošlog meseca. Osećaj ponosa u takvim momentima još uvek drži simpatičnu Beograđanku iako se tokom svih ovih godina navikla da su najveći uspesi praktično u teniserovom „opisu posla“.
Međutim, ne obraćaju svi dovoljno pažnje na trenutke koji možda i održavaju njihov skladni brak – one u kojima Novak pomisli „ovo je moja žena“.
Pored toga što je Noletu najveća podrška, Jelena hrabro korača stazom sopstvenog uspeha, a njega je utoliko teže prepoznati kada je sva pažnja usmerena na one koje postiže vaš slavni partner. Predsednica humanitarne fondacije koja nosi naziv po najboljem svetskom teniseru vešto balansira ulogama poslovne žene, požrtvovane supruge i posvećene majke dvoje dece, Stefana (4) i jednoipogodišnje Tare. Zašto je važan Novakov trenutak pratila iz dnevne sobe, a ne uživo, zapitali su se mnogi, a Jelena daje odgovor.
– Često me pitaju zašto ne idem na sve njegove mečeve i ne gledam sve njegove igre. Jednostavan odgovor je – svrha. Ja imam svoju svrhu i ponekad, kada nisam na tribinama, mnogo sam doslednija toj svojoj svrsi. Svi moramo da podnesemo neke žrtve tokom puta, ali sve čini podnošljivijim kada znaš da to radiš za dobrobit porodice – otkriva Jelena.
Ostatak teksta pročitajte u najnovijem broju magazina STORY koji je u prodaji do 19. februara...
