Muzička zvezda nedavno je zakazala koncerte u Beogradu i Novom Sadu na kojima će se publici predstaviti na nešto drugačiji način, a nama je u iskrenom razgovoru otkrila da li se ikada kockala u ljubavi, kako reaguje kada neko izigra njeno poverenje i da li je spremna za ulogu majke...
Mnogi je smatraju avanturistom, talentovanom, odlučnom i odvažnom osobom, njena porodica je naziva sebičnom i samoživom, dok ona za sebe tvrdi da je posesivna, zahtevna, razmažena, ali pre svega darežljiva. Po mišljenju onih koji vole da čuju dobru pesmu, emociju i energiju u glasu, pevačici Mariji Šerifović (34) pripada epitet ikone domaće muzike dok je sve ostalo manje važno. Njene pesme bude najdivnija osećanja u ljudima, rastavljaju ali i sastavljaju slomljena srca, pa nije čudo što za kratko vreme postaju veliki hitovi. Za njene koncerte uvek se traži karta više, a prošlogodišnji spektakl koji je održala u “Štark areni” još se prepričava.
Budući da joj veliki nastupi idu od ruke, za mart je zakazala čak dva koncerta, a tom prilikom, publika će moći da čuje nešto drugačije od nje. Reč je o potpuno novom konceptu i repertoaru koji se neće sastojati samo iz njenih numera već iz svih onih pesama koje ova rođena Kragujevčanka privatno voli. Mada je do nastupa ostalo nešto više od mesec dana, Šerifovićeva ističe da su pripreme već privedene kraju, te da je nestrpljiva da 8. marta u beogradskom “Sava centru”, a potom i 17. u novosadskom “Spensu” sa svojom publikom otvori jednu potpuno novu priču, odnosno okrene "drugu stranu ploče", kako glasi slogan koncerta.
STORY : Da li je promena repertoara uticala na to da se nakon prošlogodišnjeg koncerta u "Štark areni" odlučite da nastupite u salama koje mogu da prime manje ljudi?
M. Š. Da, upravo je to razlog. Pristupamo jednoj potpuno drugačijoj formi nastupa koji zahteva intimnije sale. Reč je o mojoj dugogodišnjoj želji koju ću podeliti sa onima koji vole moju interpretaciju, o kakvom god muzičkom pravcu da je reč.
STORY : U poslednje vreme vrlo su popularne plesne koreografije na sceni, vatrometi, spuštanje s najvišeg dela hale, kao i sve ono što koncert može učiniti spektakularnijim. Da li ćete se i vi prikloniti tom trendu?
M. Š. Gde ćete veći spektakl od mog pevanja? Šalu na stranu, sigurna sam da publika od mene očekuje isključivo emociju i interpretaciju. Sve ostalo bilo bi realizovano na silu i to ne bih bila ja. Važno je reći da su moji koncerti na izuzetno visokom prodkucijskom nivou, a to što ne “gutam vatru” na sceni ne znači da se moj tim i ja ne trudimo da publika dobije savršen ugođaj.
STORY : Nedavno ste nastupili na "MAC"-u, prvoj regionalnoj muzičkoj ceremoniji dodele muzičkih nagrada. Kakve utiske nosite?
M. Š. : Zahvalna sam publici na nagradama, to je zapravo jedini razlog zašto sam uopšte i pristala da budem deo te priče. Samo ljubav prema publici koja je tolike godine uz mene može me naterati da se lepo obučem i izađem među ljude.
STORY : Iz sezone u sezonu deo ste muzičkog takmičenja “Zvezde Granda”, ali pre početka aktuelne sezone izjavili ste da ozbiljno razmišljate da se povučete.
M. Š. : Istina je da sam tokom protekle godine mislila da je krajnje vreme da krenem dalje, međutim obradovao me je nov koncept. Sada, kada svako od nas ima svoje kandidate i kada radimo s njima, takmičenje dobija pravi smisao.
STORY : Kako se odnosite prema onima koji su vas odbarali za mentora? Imate li svog favorita?
M. Š. : Mislila sam da ću biti mnogo stroža, ali budući da sam odabrala vrhunske pevače, ne moram mnogo da ih korigujem i "mučim". Na moju sreću, svi su odgovorni i prema poslu se odnose s mnogo entuzijazma. Imam favorita i mogu da kažem da sam sigurna da je ove godine pobednik u mojoj grupi.
STORY : Početkom februara očekuje vas turneja po Americi, gde već neko vreme odlazite kada vam je potrebno da se odmorite i “napunite baterije”. Jeste li nestrpljivi da odete u obećanu zemlju?
M. Š. : Pošto ću nastupati svake druge večeri, neću imati vremena za odmor i uživanje, ali sama činjenica da sam u Americi koju obožavam učiniće me srećnom.
STORY : Jedan od gradova na vašoj turi je i Las Vegas. Hoćete li posetiti neki od popularnih kazina?
M. Š. : Uvek gubim u igrama na sreću pa zato izbegavam kockanje. Shvatila sam da bi bilo bahaćenje pored svega što mi je Bog dao da tražim sreću i u kocki. Stvarno bi bilo previše.
STORY : Jeste li se ikada kockali u ljubavi?
M. Š. : Možda u mladosti, ali više nemam nerava ni za kakve igrice. Što sam starija, želim samo konkretne stvari. Volim da znam na čemu sam u bilo kom odnosu koji gradim, pa i u ljubavnom.
STORY : Kada sam vas tokom poslednjeg razgovora pitala da li ste zaljubljeni, vaš odgovor bio je negativan. Da li se nešto u međuvremenu promenilo?
M. Š. : I dalje sam sama i uživam u tome. Poslednjih nekoliko godina posvećena sam poslu više nego ikada i trenutno je moj fokus na karijeri. Radim vredno kako bih u starosti mogla da se odmaram. Šalu na stranu, verujem da će uskoro i ljubav doći na red.
STORY : Može li čovek bez ljubavi?
M. Š. : Ne može, ali ljubav se ne dobija samo od partnera. Oko mene su majka, prijatelji, moj pas i publika, tako da imam sasvim dovoljno ljubavi koju u jednakoj meri i dobijam i pružam.
STORY : S kakvim emocijama se sećate prve, a s kakvim svoje poslednje ljubavi?
M. Š. : Obe su bile burne i iscrpljujuće.
STORY : Vaši najbliži smatraju vas sebičnom i samoživom. Šta mislite da je razlog za takvo mišljenje?
M. Š. : Verovatno to misle zato što zahtevam mnogo pažnje i kao horoskopska Škorpija ne želim da je delim ni sa kim. Takva sam, ali verujem da su se oni već navikli. U suštini nisam toliko loša kao što samu sebe umem ponekad da predstavim.
STORY : Koji opisi bi vam, po vašem mišljenju, najviše odgovarali?
M. Š. : Zahtevna, ponekad naporna, razmažena i darežljiva.
STORY : Kakav odnos imate prema svojim, a kakav prema tuđim greškama?
M. Š. : Moram da priznam kako bih volela da sam tip osobe koja više prašta. Nažalost, to mi ne ide od ruke. Od ljudi koji su mi bliski tražim samo lojalnost i da me ne izigraju. Dovoljno je da se to jednom ne ispoštuje i prekidam odnos.
STORY : Gde pronalazite spas kada ste izigrani, tužni i usamljeni?
M. Š. : U putovanjima, u odlasku u Los Anđeles, kao i igranju sa psom Hakom.
STORY : Spomenuli ste da biste voleli da se ostvarite u ulozi majke. Koliko je ta vaša želja ozbiljna?
M. Š. : Sve ozbiljnije razmišljam o tome, jer smatram da je reč o najvećem životnom trijumfu. Moram da vam priznam da se pri samoj pomisli na to vrlo radujem.
STORY : Često se mlade osobe koje nemaju patnera opredeljuju da usvoje dete. Kakav je vaš stav o tome?
M. Š. : To je najuzvišeniji čin koji jedan čovek može da uradi. Divim se ljudima koji su spremni na tako nešto, ali čini mi se da ja još nisam.
