Dizajnerka Verica Rakočević otvorila nam je vrata svog doma u kome je konačno pronašla mir i priznala da je oduvek maštala o životu na selu, ali da su se uslovi za to stekli tek kada je upoznala supruga Veljka Kuzmančevića koji ima iste snove
Prostrana terasa prepuna raznolikog cveća s koje puca prelep pogled na zelene livade i poljoprivredna gazdinstva, najromantičniji je kutak doma modne kreatorke Verice Rakočević (69) i njenog supruga, kompozitora Veljka Kuzmančevića (34). Malo je reći da je dizajnerka oduševljena životom na selu i, kako kaže, tek sada živi idealnim životom koji je odavno priželjkivala. Najviše voli da se probudi uz zvuke svitaca na jutarnjem seoskom vazduhu, dok noći poklanja svom cveću i ostalim biljkama u bašti. Uz puno truda, svoje dvorište obogatila je lešnicima, šljivama i jabukama, ali posebno mesto zauzimaju vrbe, svaka sa imenom jednog člana porodice. Život na Avali toliko joj se dopao da priželjkuje veće imanje na kojem bi se bavila poljoprivredom, ali dok do toga ne dođe, namirnice nabavlja od svojih komšija. Verica i njen suprug u Beograd dolaze isključivo zbog posla i svako odsustvo iz seoskog doma stvara im nelagodu.
– Život van gradske sredine pruža mi osećaj slobode. Regenerišu me priroda i čist vazduh, kao i ljudi koji nisu opterećeni statusnim simbolima. Sve to doprinelo je da se vratim sebi – zadovoljnoj i srećnoj, kakva sam nekada bila. Nijedan izlazak u elitne restorane i noćne klubove ne može da mi zameni radost koju osetim tokom zalivanja bašte do dva sata posle ponoći. Uvek sam svoj idealan život zamišljala tako, samo su se uslovi za to pojavili tek kada sam srela Veljka koji je idealan partner za tako nešto – otkriva Verica i tvrdi kako kuću nisu tražili, nego je ona njih našla i privukla.
– Bilo je neverovatno, u jednom danu pojavili su se i idealna kuća i savršen auto kojim smo mogli da putujemo do grada. Baš ovakav kutak zamišljala sam u svojim snovima i on me je našao – priča dizajnerka i priznaje da je možda malo sebično s njene strane to što je ceo enterijer sama dizajnirala bez Veljkovog učešća.
– Naši ukusi se po tom pitanju mnogo razlikuju, tako da sam ja preuzela odgovornost i uredila naš dom prema svojim željama. Možda je to malo sebično, a možda smo se sreli kasno i s velikom razlikom u godinama da bih mogla nešto da menjam. Srećom, on ima razumevanja za takav moj stav – govori dizajnerka i nadovezuje se da su ona i suprug ipak podelili zaduženja oko kuće i u tom smislu ne mešaju se jedno drugom.
– Kada je reč o održavanju kuće, to prepuštam gospođi Slavki i kućepaziteljki Meri koja mi čuva dom kao da je njen. Dešavalo se da mi sredi i okreči kuću dok sam ja na putu, na čemu sam joj istinski zahvalna. Poslove oko dvorišta preuzela sam ja i, evo, ove godine posadila sam više od dvesta raznih cvetova. Negujem ih, a oni mi vraćaju svojim čarobnim mirisom. S druge strane, moj suprug zadužen je za svoj motor i garažu gde ja ne zalazim i za čiju higijenu se ne brinem – kroz šalu priča ona i dodaje da joj je neizmerno drago što je uz divnu kuću dobila i dobar komšiluk.
– Živim okružena ljudima čiji je sistem vrednosti, što bi moja baka rekla, daleko ispravniji od mnogih građana. Divni komšija Ljuba svaki dan mi donese surutku i mladi kozji sir, a Rajko prirodni med. Često se šalimo da me mnogi vole jer im je mojim dolaskom, kao u onom vicu o Cigi i doktoru, skočila cena nekretnina – otkriva ona.
Njihova porodična idila skrojena je za dvoje i kako oboje vole da kažu, oni su samotnjaci koji žive u začaranom carstvu koje se retko posećuje, međutim, kada god je to moguće, vole da ugoste svoje najbliže.
– Zbog prezauzetosti poslovnim obavezama, družimo se s decom i unucima samo vikendom. Sa Elenom i unucima uglavnom se viđam na njihovom imanju na Kosmaju. Milorad dođe kada mu posao to dozvoljava dok Milena, kada stigne iz Njujorka, najviše voli da prespava kod mene jer joj je Avala najbolji lek protiv džet-lega. Ipak, kada se desi da se okupimo kod nas, to bude prava fešta. Veljko tada priprema hranu i mogu da se pohvalim da je jedan od boljih kuvara koje sam upoznala – kaže Verica i objašnjava kako je neizmerno srećna što je uvedena direktna linija do Njujorka pa sada češće nego ranije može da posećuje najmlađu ćerku Milenu koja već godinama tamo živi i radi.
– Moj osećaj da mi ćerka nedostaje nije ništa u odnosu na njenu sreću i zadovoljstvo tamošnjim životom. Hvala Bogu, postoji Viber, ali trudim se da je posećujem nekoliko puta godišnje. Nedavno joj je bio rođendan i znala sam da će joj biti drago da ga provede sa mnom te sam joj bila u gostima. Volim Njujork prvenstveno zbog nje, ali i zbog kulture koju nudi, kao i fantastičnog šopinga kojem se zajedno prepustimo svaki put – kaže ona i dodaje da Milena obožava da dođe u Srbiju, prvenstveno zbog svojih sestre, brata, sestrića ali i zbog drugarica iz detinjstva.
– Postala joj je praksa da direktno sa aerodroma dođe kod mene kako bi se oporavila od leta, ali i da bismo se nas dve izgrlile i ispričale. Raduje me što svaki put provodi sve više vremena na Avali – priča dizajnerka koja svoje najmilije uvek čvrsto drži uz sebe i objašnjava koliko joj je teško palo kada je saznala za smrt svoga brata od tetke, glumca Dragana Mićalovića, oca dramske umetnice Slobode Mićalović.
– Tako iznenadan odlazak strašno je pogodio njegovu porodicu i sve nas koji smo ga voleli i bili njegova familija. Najgore u svemu jeste to što tek kada se desi takva tragedija shvatite da živimo u doba u kom ima malo vremena za druženje s najmilijima. Zajedno smo provodili letnje raspuste kod dede u Nišu i ti trenuci podsećaće me na činjenicu da je on uvek u mom srcu – navodi ona i priznaje da ju je upravo spoznaja života navela da se vrati sebi.
– Prestala sam da se bavim trivijalnim stvarima koje su mi bile nametnute kao model po kome se živi, u čemu nikako nisam uživala. Odbacila sam potrebu da stvari isteram na čistac po cenu da me posle toga boli glava. Postala sam tolerantnija, opuštenija i smirenija. Jednostavno, našla sam svoj mir – iskrena je modna kreatorka kojoj skupocene stvari i elitno društvo ne znače apsolutno ništa, dok najviše uživa u malim stvarima koje svakodnevno ona i muž jedno drugom priređuju.
– Život s nekim ko u sebi, u svakom trenutku, nosi radost velika je privilegija.Veljkova maštovitost i originalnost u iskazivanju pažnje toliko je lepa i neizmerna da bi svakoj ženi prijala. Od jutarnjeg izbora pesama koje mi pušta preko toga da me stalno zasmejava do svakodnevnih poruka koje dobijam od njega u kakvoj god da je gužvi. Veoma je pažljiv i uvek se trudi da mi ugodi. Naime, njegov posao je takav da ne mora svakog dana u osam da bude na radnom mestu, a pošto ja moram, iako mu to ne tražim, ustaje svako jutro kad i ja i odvozi me, jer ne želi da idem autobusom ili taksijem. Naravno, to sve u meni budi želju da mu svojim znacima ljubavi pokažem da, i pored prevelike zauzetosti i brige o deci i unucima, u svakom trenutku zna da je on moja svetlost – emotivno priča Verica i otkriva da se njih dvoje uskoro spremaju za nesvakidašnje letovanje.
– Prošlogodišnjim izborom destinacije Veljko me je oduševio pa smo, po uzoru na to, rešili da i ove godine krstarimo Grčkom. Putovaćemo kamperom, a nosimo i motor sa sobom. Obići ćemo i Svetu Goru, tačnije Veljko će to učiniti, dok ću ga ja sačekati tamo gde je ženama dozvoljeno. Nakon toga planiram da ostatak letovanja provedem sa Milenom u Meksiku, dok će se Veljko, pretpostavljam, družiti sa svojom igračkom motorom – šaljivim tonom govori umetnica koju nakon odmora, od septembra očekuju nove radne pobede.
– Za 16. septembar spremam humanitarnu uličnu reviju, kao što sam to radila i prethodne dve godine. Tom prilikom, zahvaljujući donatorima, opremićemo deo Instituta za majku i dete. Ovom akcijom uspeli smo do sada da im obezbedimo posteljinu, ležajeve, ali i televizore, što me neizmerno raduje – ponosno ističe ona i dodaje da se kroz svoj rad uvek trudila da ostane dosledna sebi i pomogne drugim ljudima, dok ne podleže uticajima nikakvih sponzora koje će stajati iza nje i gurati je ka vrhu.
– Predrasuda je da sam u poslu imala materijalnu i sistemsku podršku, ali na sreću, ne robujem tome i uživam u životu koji sam sama kreirala.
