Ivana Peters i Leontina Vukomanović: Naše ćerke se obožavaju

Koleginice i dobre prijateljice upoznale su se još tokom mladalačkih dana, kada su gotovo svakodnevno posećivale beogradske žurke, a danas se uvek viđaju u društvu svojih naslednica koje su postale najbolje drugarice

Na reviji održanoj prvog dana “Kids&Teen Fashion Selectiona” videli smo poznate ličnosti koje su pistom prošetale sa svojom decom. Iako su svi mališani bili neodoljivi, našu pažnju ovog puta okupirale su dve mame koje se druže više od dve decenije i njihove ćerke, Sara (12) i Lucija (8), koje su takođe dobre drugarice. Poznate mame su Ivana Peters (44) i Leontina Vukomanović (48). Na samom početku razgovora prisetile su se perioda kada je počelo da se stvara njihovo prijateljstvo.

Ivana Peters: Upoznao nas je Peđa Govedarica u vreme kad sam bila u “Tapu 011”, a druženje je počelo istog trenutka. Dok smo bile mlađe i ludovale po gradu, gotovo da se nismo razdvajale, a onda je usledilo formiranje porodica. Nove obaveze smanjile su intenzitet naših susreta, ali nikad nismo izgubile bliskost. Leontina je krstila Saru, pa smo povezane i kumstvom.

Leontina Vukomanović: U nekom trenutku krstila sam i Peđu Govedaricu, tako da smo svi povezani. Družimo se “samo” 24 godine.

Nek neko kaže da nema prijateljstava na estradi?

I. P. : Vrlo ih je malo, ali kad postoje, stvarno su iskrena. Sve ostalo je na nivou “moj ortak”.

L. V. : U vreme kada smo se upoznale nismo ni osećale da smo deo “estrade”. Izlazile smo na obična mesta, oblačile se u “domaćoj radinosti”, imale divan krug ljudi koji nas nisu gledali kao “čuda”, jednostavno – bile smo obične devojke. Možda zato između nas nikada nije moglo da bude interesa ili zavisti, a i naše porodice su nas vaspitavale u duhu koji takva osećanja ne poznaje.

Ivana je rekla da ste ludovale u provodima. Šta biste rekle kada bi Sara i Lucija, za nekoliko godina, činile isto što i vas dve tada?

I. P. : Najlepše je bilo vreme kad nismo imale baš nikakve brige, već smo se samo zabavljale. Kad se pomalo nostalgično setim tog perioda, poželim da danas izađemo, da se provedemo, da se ponašamo kao da smo “pale s Marsa” i da smo ponovo devojčice.

L. V. : Pamtim mnogo smeha, urnebesnih dogodovština, naivnosti, pevanja, čistote. Bila bih presrećna kada bi Lucija i Sara imale priliku da se zabavljaju na Ivanin i moj način. Apsolutno nismo imale “poroke”, živele smo zdravim životom bez alkohola, duvana i ostalih pošasti, ali takav se čovek valjda rodi ili je do naših porodica, koje su nas naučile da nam bude zabavno s nama samima.

I. P. : Sigurno je da bih Saru pustila u provode poput naših, jer nikad nismo imale problematična iskustva. Nadam se da će i ona odabrati prijatelje i drugare poput onih s kojima sam ja tada provodila vreme.

Praktično, Sara zna Luciju od kad se rodila, jer je tada imala četiri godine.

L.V. : Lucija još nije bila ni “sjaj u mom oku” kada sam nagovorila Ivanu da uradimo zajednički CD za decu, sa mojim horom “Čarolija”. Sara je bila u njenom naručju dok smo nas dve snimale spot i uzvikivale sad već čuveno “Hu-hu-nana”. Imala je dve i po godine i gledala nas u čudu. Četiri godine kasnije, Sara i Lucija imale su svoj prvi “prespavanjac” iliti “pidžama žurku”.

I. P. : Leontina će možda reći da je ona, ali sigurna sam da sam ja prva Luciju nazvala Lulu. Krenulo je s mojim pitanjima “da li je Lulu zaspala”, a onda su i ona i njen bivši suprug Filip Pat počeli da je tako zovu.

Njima dvema ne smeta razlika od četiri godine da bi se družile?

L. V. : Lulu i dalje obožava Saru i druženje s njom, a čini mi se da je i Sara bliska s Lucijom. Valjda će brzo obe “pregrmeti” pubertete.

I. P. : Lucija je vrlo prodorna i inteligentna, a Sara je, sve dok se nije približila tinejdžerskim godinama, mnogo volela da pazi mlađu decu i da se s njima igra. Dugo se ljutila na mene što joj nisam rodila brata ili sestru. Međutim, s tatine strane ima dve sestre od tetke, a moj brat ima dečaka i devojčicu, tako da ima s kim da se druži.

Prošle godine u ovo vreme pisalo se o Sarinom bendu. Da li se nešto dešava po tom pitanju?

I. P. : Bend je sve bolji, jer oni stasavaju. Sada bubnjar ima osam godina, basista trinaest, klavijaturista četrnaest, a gitarista petnaest. Bubnjar je mali, ali je “ubitačan”, a Sara i njena drugarica Ema pevaju. Svake nedelje imaju probe, a spremaju se za nastup koji bi trajao pola sata, eventualno četrdest pet minuta. Njihov pristup muzici vrlo je ozbiljan.

Ivana, da li ste u tom bendu “samo mama” ili ste i savetnik?

I. P. : Počela sam da radim s njima, a onda se priključio bubnjarov tata, koji je producent ateljea “Trag”. Prenosim im sva svoja iskustva, od znanja o aranžmanima do pristupa obradama pesama.

Kad ste rekli da imaju dve pevačice, podsetili ste me na “Tap 011”. Šta joj savetujete u pogledu odnosa s drugom pevačicom u bendu?

I. P. : Objašnjavam sve faze kroz koje smo prošle da ne bi ponavljala moje i Gocine greške, a da bi usvojile ono što je bilo dobro. Ceo bend je čak išao na Zlatibor da bismo se bolje upoznali. Iznajmili smo kuću i živeli kao na ekskurziji.

Postoji li šansa da i Lucija zapeva?

L. V. : Lucija voli da peva i već nekoliko puta bila je solista, ali nemam utisak da će joj to biti zanimljivo u budućnosti, više je sportski tip.

Šta vas dve nameravate da radite tokom sledećih nekoliko meseci?

I. P. : Završila sam jednu novu pesmu, a spremam još jedno iznenađenje za sledeću godinu. Grupa “Negativ” će 2019. proslaviti dvadeset godina postojanja, doduše s pauzom, što znači da ćemo morati da to obeležimo. Svako od nas ima i svoj posao i niz drugih obaveza, ali smo se uželeli jedni drugih. Na probama, čim smo uključili pojačala i mikrofone, osetili smo da je to to.

L. V. : Redovno nastupam sa “Čarolijom” širom Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Nekad sam sama sa dečicom na sceni, ali češće sam sa Ivanom, Tijanom Dapčević i Minjom Subotom. Trenutno pripremamo novogodišnji repertoar, jer nastupamo 28. decembra u Tivtu, 29. u Inđiji, pa na Zlatiboru, dok smo 1. januara, kao i uvek, u Ulici otvorenog srca u Beogradu.

Svojevremeno je u najavi bila vaša muzička saradnja, koja je trebalo da se odvija pod nazivom “Diva’s Duo”?

I. P. : Kao “Diva’s Duo” imale smo nekoliko koncerata, a onda su nas drugi poslovi odvukli od te zamisli, ali u svakom trenutku mogle bismo da okupimo nekoliko muzičara i zapevamo na “tri, četiri, sad”.

L. V. : To je bio projekat obrada naših hitova u džez maniru, sa džez klavirskim triom. Posle su svi želeli da budu kao nas dve i onda više nije bilo interesantno.