Nakon povratka sa Svetskog prvenstva u Japanu, naša najbolja odbojkašica otkrila nam je da joj je podrška supruga najdragocenija u životu i kako je sigurna da nijedan drugi muškarac ne bi bio tako tolerantan
Kada govorimo o sportistima koji su nas svojim bravurama na terenu učinili najponosnijim, na samom vrhu liste nalazi se ženska odbojkaška reprezentacija. Predvođene selektorom Zoranom Terzićem, naše zlatne devojke ove jeseni postale su svetske šampionke, što je bio odličan povod za intervju s kapitenkom Majom Ognjenović (34). Prepuna utisaka iz Japana, atraktivna sportistkinja otkrila nam je najznačajnije trenutke s takmičenja, ali i svoje životne stavove i planove koje ima sa suprugom Danilom Ikodinovićem (42).
Jesu li se u vama slegli utisci nakon Svetskog prvenstva?
M. O.: Bez obzira na mnogobrojne čestitke koje stižu sa svih strana, prvih nekoliko dana osećala sam se kao da smo osvojili neki potpuno nebitan turnir. Međutim, kako vreme odmiče, polako postajem svesna istorijskog uspeha naše reprezentacije.
Koji trenutak sa prvenstva biste izdvojili kao najznačajniji?
M. O. : To je definitvno bila utakmica protiv Holandije u polufinalu. S obzirom na to da smo od njihove ekipe bile poražene u fazi takmičenja, kada nam rezultat nije bio bitan, osećala sam veliki pritisak. To mi je bila možda i najteža utakmica u celoj karijeri. Ali kada smo pobedile, nekako sam osetila da je zlato naše iako je finale samo po sebi uvek napeto.
Prošle godine izostali ste iz reprezentacije, zbog čega ste doneli takvu odluku?
M. O. : Kada smo osvojili srebrnu medalju na Olimpijadi u Rio de Žaneiru, smatrala sam da je to vrhunac moje reprezentativne karijere. Savladao me je umor jer sam od 2004. deo srpskog tima, što podrazumeva da takoreći nemam odmor tokom cele godine, a da budem iskrena, ponestalo mi je i motiva. Reprezentacija je išla na Evropsko prvenstvo na kome sam učestvovala pet puta i osvojila sve tri medalje, tako da nije bilo izazova za mene. Iskreno sam rekla selektoru Zoranu Terziću kako stoje stvari, što je on razumeo, ali kada me je ove godine pozvao da se vratim jer je smatrao da je moj doprinos bitan, oberučke sam prihvatila ponudu zato što je čast igrati za svoju zemlju.
Već ste najavili da ćete učestvovati na Olimpijadi u Tokiju 2020. godine, da li je zlatna medalja na tom takmičenju jedini vaš nedosanjani san?
M. O. : Volela bih da osvojim tu medalju jer je to logičan sled nakon zlata na Evropskom i Svetskom prvenstvu. Međutim, ne mogu reći da mi je to neostvaren san jer sam igrala u finalu Olimpijade, a i naš sport je takav da se istinski najbolje ekipe takmiče na Svetskom prvenstvu. Propozicije za učešće na Olimpijadi su drugačije, pa je za mene upravo osvojena medalja u Japanu najznačajnija.
U trenutku kada ovaj intervju bude objavljen, vi ćete biti u Moskvi jer karijeru nastavljate u tamošnjem klubu Dinamo, radujete li se novom izazovu?
M. O. : Dinamo je klub s kojim pregovaram već četiri ili pet sezona, međutim, tek ove godine planovi su nam se poklopili. Odlazak u Rusiju odbojkašicama se preporučuje tek pred kraj karijere jer su ljudi u toj zemlji specifični i hladni, vremenski uslovi su katastrofalni, a mi smo konstantno u avionu jer je tamo normalno da let do mesta gde se igra utakmica traje devet sati. Biće to veliki izazov za mene, ali mislim da sam sada dovoljno spremna za tako nešto. Dinamova ekipa je sjajna, reč je o najtrofejnijem ruskom klubu, tako da mi imponuje što sam sada deo tog tima.
Da li prilikom donošenja profesionalnih odluka konsultujete supruga?
M. O. : Odluke o izboru kluba uvek sam donosila sama i nisam dozvoljavala čak ni roditeljima da mi se mešaju u to iako je moj otac sportski radnik. Ovog puta sam pričala dosta sa Danilom, jer će moj odlazak promeniti i naš način funkcionisanja pošto ću biti dalje nego kada sam igrala prethodnu sezonu u Turskoj. On je već igrao u Rusiji i ne podnosi tu zemlju, ali nam je prioritet bio da meni s profesionalne strane bude dobro. Mogla sam da idem u Italiju za dvostruko manji ugovor i da budemo blizu, ali nije poenta u tome.
Imate li potpuno razumevanje supruga kada je reč o vašoj karijeri?
M. O. : Niko me bolje ne razume od njega jer je i sam prolazio kroz iste situacije u vreme kada je bio profesionalni sportista. Beskrajno sam mu zahvalna na podršci koju mi pruža i na tome što u našem braku on podnosi najveću žrtvu. To nije uobičajena situacija pošto se nekako od žena očekuje da prave veće ustupke. Verujem da bi većini muškaraca u njegovoj situaciji bio povređen ego ili ponos, međutim, kako vreme prolazi, Danilo je sve tolerantniji. Svakako, kada prestanem profesionalno da se bavim sportom, ja ću biti ta koja će se njemu više prilagođavati.
Koliko se vaš odnos promenio otkako ste u braku?
M. O. : Suštinski se ništa nije promenilo, osim što je meni simpatičnije to što me on sada predstavlja kao ženu, a ja njega kao muža. I dalje živimo na različitim adresama i funkcionišemo potpuno isto kao kada smo se zabavljali. Odluka o sklapanju braka kod nas se desila spontano, a čak sam mislila da do toga neće doći. Danilo je imao dva braka iza sebe, a ja sam jednom u životu mislila da ću se udati i kad se to tad nije desilo, verovala sam da se nikad neće ni desiti. Ali, eto, život me je demantovao.
U kom trenutku ste shvatili da je Danilo čovek s kojim želite da provedete život?
M. O. : Relativno brzo nakon što smo počeli da se zabavljamo, čak smo i kroz šalu pričali na tu temu, međutim, nisam očekivala da će on nakon dva razvoda imati potrebu da se obaveže na takav način.
Koliko se u ovih šest godina vaša ljubav menjala?
M. O. : Mnogo smo se menjali, ali mislim da je presudnu ulogu imalo to što smo se sreli u nekim lepim godinama kada smo oboje bili zreli i spremni na ustupke. Prilagođavali smo se jedno drugom i moram priznati da je Danilo bio uporniji u insistiranju da o svemu razgovaramo. Iako smo sličnog senzibiliteta, ja sam bila dosta zatvorena, ali on je uspeo da me žargonski rečeno "otvori". Poslednje dve godine počeli smo zaista da funkcionišemo kao jedno jer smo postali toliko slični da je to zapanjujuće.
U kom pogledu ste se najviše promenili vi, a u kome on?
M. O. : Nisu to bile neke drastične promene, ali recimo, ja sam bila veliki formalista dok je Danilo sve samo ne to, tako da smo se korigovali da bismo se uskladili. S druge strane, on je bio dosta temperamentniji i burnije je reagovao, što sada nije slučaj.
Razmišljate li o tome da uskoro napustite sport kako biste se ostvarili kao majka?
M. O. : Tek pre nekoliko godina počela sam da uživam na terenu dok je sve pre toga bilo neko dokazivanje koje me nije činilo ovako srećnom. Pošto me i zdravlje služi, sigurno ću igrati ovu i narednu sezonu, a posle ćemo videti. Danilo ponekad kaže da ću ako nastavim ovako, igrati do 50. godine, ali jedva čekam trenutak kada ću se ostvariti kao majka. Zanimljivo je da moj suprug ima još veću želju za tim iako je otac dve ćerke.
Od početka veze s Danilom vaša veza funkcioniše na daljinu, mislite li da će početak zajedničkog života biti još jedan ispit za vaš odnos?
M. O. : Oboje jedva čekamo taj trenutak i sigurna sam da se tada ništa krucijalno neće promeniti u našem odnosu. Nekoliko puta do sada proveli smo po dva-tri meseca u kontinuitetu, tako da ne vidim da će nam konstantan zajednički boravak biti problem. Sigurna sam da će i tada naš život biti dinamičan i da ćemo često putovati jer smo takve osobe.
