Ove sezone publika će glumicu Jelisavetu Orašanin Teodosić gledati u čak tri velika televizijska projekta, a ona se nakon napornog radnog perioda ponovo pridružila suprugu u Los Anđelesu, gde će se poroditi početkom sledeće godine
Glumica Jelisaveta Orašanin Teodosić (29) iza sebe je ostavila radno leto i nedavno se ponovo pridružila suprugu u Los Anđelesu. Kada se pre godinu dana udala za našeg najboljeg košarkaša Miloša Teodosića (31), mnogi su mislili da će se mlada umetnica odreći svojih ambicija, međutim, ona je dokazala da odlično ume da uskladi sve životne uloge. Prethodnu sezonu provela je uz supruga u Americi, čitavo leto je naporno radila, a isti scenario očekuje je i naredne godine. Dok dane u Los Anđelesu voli da provodi u muzejima i galerijama, ali i u radoznalom istraživanju te metropole, njeno slobodno vreme u Beogradu rezervisano je za porodicu i prijatelje.
U iskrenom intervjuu za naš magazin ova popularna Dorćolka otkrila nam je da je brak promenio njen život, ali je ostala ista osoba te da se ne priprema za ulogu majke jer smatra da će sve potrebno znanje sticati u hodu.
Da li vam je prijalo da nakon najdužeg odmora u životu tri i po meseca intenzivno radite?
– Veoma mi je prijalo. Volim glumu, ona za mene nije samo posao nego i izvor radosti i zadovoljstva. Ma koliko napora uloga zahtevala, nikada me ne umori. Zato sam bila presrećna što sam, samo dan posle povratka iz Amerike, počela da snimam.
Publika će ove jeseni imati priliku da vas vidi u tri velika televizijska projekta, koliko je bilo naporno raditi "na tri fronta"?
– Ne mogu da kažem da nije bilo naporno, ali kao što rekoh, mene gluma ne iscrpljuje, naprotiv – svaka nova uloga me obnavlja i obogaćuje. Radeći na raznim frontovima, odmarala sam se tako što sam se pripremala za sledeći dan snimanja. Sada, kad sam završila rad na sva tri projekta, mogu da kažem kako sam srećna što sam u njima učestvovala.
U seriji "Urgentni centar" već vas gledamo kao stažistkinju Megi Mandić. Koliko je mlada doktorka koja se bori za pravdu karakterno slična vama?
– Megi je stažista iz drugog krila bolnice koje je zatvoreno te je zbog toga prebačena u Urgentni centar. Ne ustručava se da kaže šta misli i spremna je da svim srcem brani svoje stavove. Privatno sam pravdoljubiva osoba, vrlo otvorena i spremna da se borim za istinu kako u svom interesu, tako i za račun drugih ljudi, pa mi nije bilo teško da odigram tu karakternu crtu Megi, ali s druge strane, ona i ja imamo dosta različitosti. Kakvih, videćete u seriji.
Publika će ove jeseni imati priliku da vidi i treću sezonu sada već omiljene serije "Ubice mog oca", možete li nam bar malo otkriti u kom pravcu će se odvijati radnja i šta će se dešavati s Tijanom koja je u prvoj sezoni bila jedan od najintrigantnijih ženskih likova?
– Mogu samo da vam kažem kako će Tijanin povratak doneti prilične obrte u priči, budući da ona zna mnogo više nego što bi se na prvi pogled reklo i da tajnim informacijama koje ima ume vrlo vešto da barata.
"Žigosani u reketu" je nova serija u produkciji Dragana Bjelogrlića u kojoj takođe igrate, kakav je lik koji tumačite i kakva su vaša iskustva nakon prve saradnje sa Bjelom?
– U “Žigosanima” igram mladu, strastvenu, temperamentnu i uspešnu pozorišnu glumicu koja žudi da zaigra na filmu i vođena tom opsesijom, dospeva u košarkaško okruženje u kome se upliće u složene emotivne veze i postaje epicentar zapleta priče. Biće, dakle, zanimljivo i uzbudljivo. Što se saradnje sa Draganom Bjelogrlićem tiče, budući da on nije reditelj, nego idejni tvorac i producent serije, nisam imala prilike da neposredno radim s njim. Inače, veoma cenim njegov glumački i rediteljski rad i verujem da će i ova serija dostići popularnost “Montevidea” i “Senki nad Balkanom”.
Da li vam nedostaje rad u pozorištu?
–To je moja prva glumačka ljubav i poseban profesionalni doživljaj i izazov. Ne odričem se svoje matične kuće Beogradskog dramskog pozorišta. I dalje sam tamo zaposlena, samo mi staž miruje, dok opet ne budem u prilici da pod nogama osetim “daske”.
Dok ste bili u Beogradu, igrali ste u predstavi "Hotel 88" koja polako, ali sigurno postaje kultni komad, jeste li ponosni na taj projekat koji ste osmislili s još troje kolega?
– Mnogo se radujemo svakom igranju te predstave. Velika radost je igrati s Tamarom Krcunović, Vladimirom Aleksićem, Andrijom Kuzmanovićem i Anđelom Jovanović. Imali smo jubilarno 50. izvođenje dok sam bila u Beogradu i ponosni smo na tu predstavu. “Hotel 88” spaja savremeni ambijentalni teatar i tradicionalne situacije iz komedija. Priča prati dva para, Viktora i Anu, kao i Sandru i Marka, koji dolaze u luksuzni hotel na moru kako bi tu proveli savršen medeni mesec. Sve bi to bilo romantično da Ana i Marko nisu prethodno bili u vrlo burnom braku. Tokom jedne jedine noći u “Hotelu 88”, životi ovo četvoro ljudi doživljavaju strasne, ali i urnebesne promene. Publika je izuzetno lepo prihvatila ovaj komad, čini mi se ne samo zbog duhovite i poučne priče nego i zbog toga što se izvodi u hotelu, pa je ambijent takav da se gotovo briše granica između izvođača i gledalaca.
S obzirom na to da iza sebe ostavljate možda najaktivniji poslovni period, radujete li se ovogodišnjem odmoru malo više nego prethodnih godina?
– Što ste više radili i što ste zadovoljniji tim radom, to vam i odmor više prija, zar ne? Osim što volim da radim, volim i da uživam u aktivnom odmoru, a bogami i u dokolici.
Po povratku sa odmora putujete u Los Anđeles, kako vam se dopada život u tom gradu i imate li već osećaj da je tamo vaš drugi dom?
– Prijaju mi promene, volim da putujem i srećem se s drugačijim ljudima i kulturama, pa sam dosadašnji boravak u Los Anđelesu iskoristila da obiđem mnogobrojne muzeje i galerije, ali i da upoznam mentalitet i način života stanovnika tog po svemu šarolikog velegrada.
Nedavno ste obeležili prvu godišnjicu braka, koliko se vaš život promenio od kada ste prošlog leta izgovorili sudbonosno "da"?
– Brak može da utiče na to da promenite način života, neke navike, okruženje, ali naša suština uvek ostaje ista.
Jeste li spremni za ulogu majke? Kako vidite sebe kao roditelja?
– Tu nema pripremljenog scenarija, takva uloga uči se i savladava u hodu.
U moru dešavanja koja vas očekuju ove godine jeste i vaš 30. rođendan, hoće li jubilej biti povod za podvlačenje izvesne crte? Jeste li ponosni na ono što ste ostvarili u dosadašnjem životu?
– Više sam okrenuta onome što dolazi nego onome što je prošlo. Valja se povremeno osvrnuti, ali za podvlačenje crte još je rano.
Dopada li vam se način života u SAD i da li biste sebe mogli da zamislite u budućnosti u toj zemlji ili je izvesno da ćete se po završetku karijere vašeg supruga vratiti u Srbiju?
– Još je rano za donošenje tako krupnih odluka. Treba dosta vremena da prođe da biste procenili odgovara li vam određeni način života, sredina i da li biste se tu “usidrili”. U svakom slučaju, to treba da bude zajednička odluka.
Poznati ste kao osoba koja voli da posećuje noćne klubove, jeste li tokom boravka u Beogradu obišli neka od svojih omiljenih mesta?
– Jesam. Bila sam na nekoliko žurki koje je organizovao moj kolega Viktor Savić i divno sam se provela. Takođe, iskoristim svaku priliku da odem do “Radionice” gde se može čuti odličan elektronski zvuk, a leto je rezervisano i za moj omiljeni klub “Barutanu”. Predivno je đuskati na otvorenom prostoru ispod zidina Kalemegdana. Imam svoju ustaljenu “ekipicu” za žurke. Lako se i rado okupimo da đuskamo zajedno.
Kakav je noćni život u Los Anđelesu? Volite li da posećujete tamošnje klubove?
– U Americi su najpopularnije rep i r'n'b muzika, a za nas koji više volimo tvrđi elektronski zvuk postoje festivali kao što je “Burning man” koji bih veoma rado posetila. Postoji nekoliko klubova u Los Anđelesu gde se može čuti i elektronska muzika kao sto su “Sound” i “1720”, koji veoma često ugosti di-džejeve kao što su Martinez brothers, Black Coffee, Nina Kravic, Paul Kalkbrenner... Ipak je u Beogradu najbolja atmosfera na žurkama.
Poslednje dve i po godine ne odvajate se od vašeg psa Ljubice, koliko vam je ljubimac ulepšao život?
– To možete objasniti samo onima koji imaju kućne ljubimce, jer to je posebna vrsta povezanosti i svojevrsno obogaćenje života. Čućete razne teorije o ljubavi prema životinjama, od toga da je ona zamena za ljubav prema ljudima, do toga da “ko voli životinje, voli i ljude”. Ima raznih ljudi i motiva zbog kojih oni drže kućne ljubimce, ali ono što sigurno znam jeste da ćete po ljubimcu lako saznati kakav mu je gazda.
Za umetnike važi da večito ostaju deca, spadate li vi u tu grupu?
– U najlepšem smislu te reči – da. U potrebi da se igram, u radoznalosti, u iskrenosti. Ali, koliko god da voli i živi svoju umetnost, svaki umetnik mora se naoružati i za realni život i ne sme dozvoliti da zbog umetnosti trpi njegova okolina. Moramo, dakle, biti odgovorna deca.
Jeste li trenutno u životnoj fazi kada su vam se sve kockice posložile baš kako treba ili i dalje postoji pokoji kamenčić koji vas žulja?
– U ovom trenutku ništa me u životu ne žulja i ne dozvoljavam da me žulja. Verovatno će u budućnosti, tuđom voljom ili mojom nepažnjom, upasti neki kamenčić u cipelu, ali to je život. Kad se to dogodi, misliću o tome zašto je upao i kako da ga se rešim.
Kakvi su vaši planovi za budućnost? Da li se u Beograd vraćate tek narednog leta ili ćemo imati priliku da vas vidimo i ranije?
– To još uvek ne znam. Svakako će mi i sledeće leto biti radno.
