Pop pevačica Jovana Nikolić posle dužeg vremena objavila je novu pesmu sa ambicijom da se oproba i na inostranom tržištu, a nama je otkrila da ipak najviše uživa u karijeri mame petogodišnje Antonine i ulozi supruge producenta Marka Miškovića...
Atraktivna pevačica Jovana Nikolić (36) posle duže pauze vratila se na muzičku scenu. Singlom "Dobar si" koji je objavila pre nešto manje od dva meseca privukla je veliku pažnju publike, ali i svojih kolega koji su podržali ideju da nas naredne godine upravo ona predstavlja na takmičenju za pesmu "Evrovizije". Lepa Beograđanka koja već radi na novim pesmama zahvalila je svima i priznala da bi joj bila čast da u ime svoje zemlje prisustvuje jednoj takvoj manifestaciji. Dok se tako nešto ne dogodi, ona prednost daje svojoj porodici – suprugu, biznismenu i filmskom producentu Marku Miškoviću (37) i petogodišnjoj ćerki Antonini, koja je nedavno izjavila da priželjkuje brata ili sestru. Budući da smatra da su deca najveće bogatstvo i da je karijera mame najlepša na svetu, Jovana je sigurna da će joj tu želju ispuniti.
Nedavno ste otkrili da Antonina već sad pokazuje talenat za muziku. Hoćete li je podržati ukoliko u budućnosti bude poželela da krene vašim stopama?
– Naravno, to je moja roditeljska obaveza i dužnost.
Koje još talente primećujete kod nje?
– Nisam od onih roditelja koji misle da je njihovo dete neponovljivo i bogom dano. Ali što je pažljivije i s više ljubavi posmatram, to sam više u prilici da uočim mnoge njene talenate. Međutim, tako je sa svakim detetom. Moja Antonina talentovana je za crtanje, fotografiju, muziku, pokret, glumu, ali i da vam se uvuče pod kožu. Deca se razvijaju zahvaljujući ljubavi, a odgovornost je roditelja da im tu ljubav pruže i učine da dete stekne sigurnost i veru prvo u sebe, a onda i svoje talente.
Šta nikada ne biste voleli da vam zameri?
– Nedostatak vremena i razumevanja. Jednom sam negde pročitala da je najbolji poklon koji majka može darovati detetu to da mu za oca izabere čoveka koga voli.
Nedavno ste konstatovali da se prema braku odnosite kao da ste nedavno doputovali iz srednjeg veka. Na šta ste tačno mislili?
– Srednji vek ili ne, imam utisak da smo u današnje vreme previše okruženi instant tvorevinama. To se ne odnosi samo na brak već i na druge međuljudske odnose koji nastaju i nestaju preko noći. Ljudi poznanike nazivaju prijateljima, potpune strance cene jer su "viđeni" ili "dobronamerni", dok se prijateljstava iz detinjstva samo retki sećaju. Za mene su moja porodica i prijatelji mala remek-dela i njima pružam i zauzvrat tražim potpunu posvećenost, koja nije obaveza već zadovoljstvo. Nažalost, smatram da je takvo poimanje relikt prošlosti.
Mnogi kažu da je kompromis osnova svakog odnosa, pa i braka, dok drugi smatraju da je u pitanju uvijena forma trpljenja koja nikom ne godi? Kako vi gledate na to, da li ste tolerantni?
– Pristajem isključivo na kompromise sa samom sobom. Kompromis nije sinonim za ljubav, niti može biti osnov braka. Za mene je ljubav nešto beskonačno i bezuslovno, a sve ostalo ima drugi naziv. Zbog ljubavi spremna sam na sve.
Da li sa suprugom razmenjujete savete o garderobi? Kako reagujete kada mu se ne dopadne to što ste obukli?
– Razmenjujemo modne savete i, verujte mi, to nisu prijatni razgovori. Šalu na stranu, imamo drugačije poglede na modu, Marko nije pobornik smelih kombinacija. Za razliku od njega, ja volim da se poigravam i intrigiram i smatram da za pravu ženu ne postoji pogrešna kombinacija. Stav i ponašanje su ono što ženu čini vulgarnom, dok garderoba nema ništa s tim.
Izjavili ste da se u svakodnevnim prilikama oblačite komotno i opušteno. Koji komadi odeće su najčešći u vašem ormaru?
– Prijatnost se odnosi na to da se osećam dobro u svojoj koži kada sam zadovoljna odevnom kombinacijom. U mom ormaru ima raznih “krpica”, šešira i ostalih drangulija, a preovlađuje džins koji volim da kombinujem sa svim što mi padne pod ruku.
Poznato je da odabir odevnih kombinacija za nastupe prepuštate stilistima. Da li ih baš uvek poslušate?
– Uglavnom je odeća koju nosim na nastupima iz mog ormana, bilo da su je odbrali stilisti ili ne, pa verovatno zbog toga nikada ne dolazi do mimoilaženja, već takva saradnja predstavlja razmenu mišljenja. Šta god da mi obuku – po mom je ukusu.
Izjavili ste: "Ne jedem masno, pastu, tešku hranu, ali slatkiša ne mogu da se odreknem”. Kako onda uspevate da održite vitku liniju?
– Za moju liniju prevashodno je zaslužan metabolizam koji se posle trudnoće dosta ubrzao. Verovali ili ne, imam poteškoća da održim normalnu kilažu i mnogo lakše gubim kilograme nego što ih dobijam. Pojam lepe i fatalne žene za mene je zdrava i jedra, nikako mršava dama.
Koliko puta nedeljno trenirate?
– Trening mi prija, ali nisam fanatik. Ima perioda kada ne treniram po nekoliko meseci, kao i kada to radim četiri do pet puta nedeljno, a sve zavisi od toga koliko imam slobodnog vremena. Priznajem da nisam dovoljno disciplinovana i da, kada nisam u elementu, bez ikakve griže savesti menjam trening za bioskop uz kokice.
Ne krijete da stremite internacionalnoj karijeri, jeste li već napravili korake ka ostvarenju tog sna?
– Jesam, ali suviše male da bih o njima govorila. Nadam se da će u budućnosti biti povoda za to.
Već neko vreme vaše kolege sa estrade ali i brojne javne ličnosti iz različitih sfera ističu kako bi bio dobar potez da nas predstavljate na Evrosongu. Kakav vi stav imate prema tome?
– Prijaju mi reči podrške, tim pre što dolaze od priznatih izvođača i kompozitora, ali i drugih ljudi čiji rad veoma cenim. Ipak, treba biti realan i svestan da je za tako nešto potrebno mnogo više. Bila bi mi čast da predstavljam našu zemlju na jednom takvom muzičkom događaju.
