Đorđe David: Plačem kad OSTANEM SAM!

Roker Đorđe David postao je otac u pedesetoj godini i otkriva nam da se od tog trenutka u njemu nešto prelomilo, iako se ljubavi prema rok muzici nikada nije odrekao, a govori i o žrtvi koju je njegova dugogodišnja partnerka Ana morala da istrpi...

Razne stvari uspevale su da poremete životni tok popularnog rokera Đorđa Davida (54), ali to ga je izgradilo u novu ličnost, drugačiju od one na koju su navikli svi, pa i on sam, ali ljubav prema muzičkom žanru kojem pripada ostala je postojana. Štaviše, rok u njegovoj duši danas udara jače nego ikad, pevač nastupa svuda po regionu sa svojim bendom „Death Saw“ koji traje gotovo deset godina, priprema novi album i, kako kaže, trudi se da ovom žanru vrati mesto koje je u našoj zemlji nekada imao. Pa ipak, to je odlučio da uradi nesvakidašnjim putem za jednog okorelog rokera – učešćem u emisiji „Zvezde Granda“ koju je, zbog visoke gledanosti, prepoznao kao zgodnu platformu za promociju nekog drugog pravca u odnosu na ono što je danas postao mejnstrim. Pored famoznog žiriranja koje ga je vratilo u fokus medijske pažnje, Đorđe i dalje radi na svojoj glumačkoj karijeri, igrajući u predstavi „Sex bomb“ gde su mu partnerke Kristina Radenković i Marija Veljković, a posebno se raduje što kraju privodi svoj diplomski rad kojim će postati školovani glumac, što mu je već dugo velika želja. Međutim, po mnogim drugim stvarima on je ipak novi čovek. Drugačiji imidž, nov životni stil i porodica danas ga čine onim što nije mogao ni da zamisli pre samo pet ili šest godina. Najradikalnija životna promena ogleda se u njegovoj četvorogodišnjoj ćerci Staši koju je dobio s nevenčanom suprugom Anom, s kojom je dvanaest godina u ljubavi. Đorđe je primer da nikada nije kasno da čovek promeni prioritete i postane nova verzija sebe, te nam otkriva svoja načela koja je spoznao u životu nakon pedesete.

Kladim se da pre desetak godina sebe niste videli kao kratko podšišanog tatu koji sedi u žiriju „Zvezda Granda“, koji deo te rečenice vam je najluđi?

– Što sam stariji sve sam luđi, tako da sve to zajedno. Što se tiče frizure, ošišao sam se još 2014, pre nego je došla moja ćerka Staša. Primetio sam da me svi zovu Čipi i kada sam mu to jednom rekao, on je odgovorio da njega svi zovu Đorđe David. A zatim sam išao ulicom i neko me je dozivao „Boro“, misleći da sam frontmen „Riblje čorbe“. Tu sam već shvatio da nešto mora da se menja i odlučio da promenim imidž. To je bio pravi potez. Bio sam dosadan i počeo sam da ličim na indijansku babu.

Da li ste vi sada takozvani pripitomljeni roker, onaj koji se skrasio?

– Ne, naprotiv, evo sada ću uraditi novu tetovažu. Svaki novi album mog benda prilika je da se uradi nova. Možda je to primitivno, ali to je jače od mene i ne ponosim se time. Nisam postao pitomiji, ali sam svestan činjenice da najstariji član našeg benda, posle mene, ima dovoljno godina da mu budem otac. Ako želim da trčim s mladim konjima, moram da im se prilagodim. U teretani već prevrću očima kad me vide jer ne izlazim odatle, dobro pazim šta jedem, ne pušim, ne pijem alkohol i to bez izuzetka. Međutim, još jedna važna stvar jeste to što izbegavam energetske vampire. Ljudi, verujte mi, to je najzdravije za psihičko zdravlje.

Kako se snalazite s takvim promenama kada neke stare prijatelje menjate novim?

– Naučio sam da ne sudim knjizi prema koricama. Ispostavilo se da su se ljudi prema kojima sam imao najveće predrasude pokazali kao fantastični i pravi prijatelji koje sada imam, dok su oni za koje sam nekada mislio da su mi dobri ispali najveći ološ. To me je najviše bolelo zbog onih kojima sam davao sebe 150 odsto. Prošao sam kroz teške životne momente i osetio sam promene tokom kojih sam shvatio ko je ko. Pre pet godina izgubio sam majku, ove godine sahranio sam rođenu sestru, ali s druge strane, dobio sam ćerku, moju lavicu Stašu. Sve te promene zatekle su me nespremnog i morao sam nekako da se snađem i prilagodim novoj realnosti.

Kako ste se izborili s tim teškim gubicima?

– Koliko god neko ne verovao u to, težak sam emotivac. Raspadao sam se. Moja Ana ili ljudi iz benda najbolje znaju kako sam takve stvari podnosio. Međutim, ja plačem kada ostanem sam. Ne zaslužuje svako da vidi moju suzu.

Novu životnu snagu pronašli ste u ćerki, međutim, mislite li sada da ste prekasno postali otac?

– Ne, mislim da je to došlo u pravo vreme. Mi muškarci smo nezreliji i, verujte mi, slabiji pol, dok su žene jače. Bilo mi je čudno što ljudi za nešto što je bilo u stomaku devet meseci i što mi je isprva bilo ružno, govore „vidi što je slatka“. Zapanjeno sam posmatrao tu smesu mesa koja mi je isprva bila ružna, ali samo do trenutka kada me je svojom ručicom uhvatila za donju vilicu. Onda se desila neobjašnjiva hemija, neka struja. Kao da me je neko šutnuo svom snagom u potiljak i promenio moj svet. To je nešto što nikada ranije u životu nisam osetio ni prema čemu. Naravno, svaki put kada stanem na binu, pred publiku, osećam se kao na sedmom nebu, to osećanje imam i svaki put kada sam pored moje Ane, ali ovo što sam doživeo sa Stašom ne može da se poredi. Od tog trenutka, radujem joj se bukvalno svaki put kada treba da je vidim. Svejedno da li je to pet ili šest puta dnevno ili, nažalost, samo jednom nedeljno kada sam na putu. Staša sada raste i sve više razume svet oko sebe. Čekam da stigne do trenutka kada ću je voditi svuda sa sobom. Verujte da će mi redovan zahtev za svaki od mojih nastupa biti da se njoj obezbedi smeštaj na tim putovanjima.

Šta ste otkrili o sebi kad ste postali otac?

– Kao tata takođe sam lud. Ne mogu reći da sam strog, već sam vrlo nezainteresovan za neke njene gluposti, poput udaranja nogom u patos ili bacanja po samoposluzi. U tim trenucima gledam je vrlo čudno, ona ukapira da od toga što radi nema ništa i da kod mene neće izazvati ono što izaziva kod Ane. Ona je, s druge strane, mrtva za svaku njenu suzu. Sve u svemu, Staša nije normalno dete, jer je pokupila sve najbolje i sve najgore od svojih roditelja i vidim da ćemo imati jednog ozbiljnog ludaka u kući, u najpozitivnijem smislu.

Šta ste prepoznali u Ani što vas je osvojilo?

– Samo ću vam reći da ja ovako lud sigurno nisam mogao da pronađem normalnu osobu. Ana je najveći rob u ovoj našoj priči. Samim tim što je uvek uz mene, čak i u grobu ću joj ostati dužnik. Ona je veliki heroj i moja prva sedmica na lotou, od dve koje sam nameravao da dobijem. Naša veza se promenila od kada smo dobili ćerku i drugačije su nam postavljeni prioriteti. Sada se sve vrti oko Staše, a dosta je vezana i za njen posao, tako da ja čekam da dođem na red kada je u pitanju njeno vreme. Ipak, moja ljubav prema njoj toliko je velika da sve to razumem.

Prijatelji i saradnici opisuju vas kao vrlo temperamentnu osobu, što valjda i ide sa vašim poslom. Uspevate li da kontrolišete svoju narav kada je potrebno?

– Nije moja narav toliko problematična, čak sam često umeo da u nekoj ružnoj situaciji pojedem samog sebe kako bih sačuvao nekog ko je bio pored mene u datom trenutku. Vidim da ako s budalom uđem u priču, neko će morati da padne i ne ustane više nikada. Ono što me dovodi do ludila jesu nepoštovanje, bezobrazluk i glupost. Takođe, nasilje nad ženama i decom je nešto zbog čega bih ja uveo smrtnu kaznu bez razmišljanja. Ne daj bože da mi neko dira dete, ne bih čekao ni sud ni policiju. Tako sam vaspitan i porodica je za mene sve. Možete da me opsujete i da mi kažete šta hoćete, ali niko ne sme da se usudi da mi pipne ćerku. Često sam umeo da izletim iz auta ili uskočim ako vidim da neko na ulici maltretira ženu i u tim situacijama bih se potukao. Ne zanima me koja je pozadina iza toga, ali ništa nije dobar razlog da dignete ruku na ženu. Kada muškarac to učini, za mene postaje najveće đubre i slabić na svetu. Takvi ljudi su ili glupi ili sirovine ili nemoćni, ili sve to odjednom.