Pevačica Jelena Karleuša i fudbaler Duško Tošić organizovali su spektakularnu zabavu svojim ćerkama Atini i Niki, koje su proslavile 10, odnosno 9. rođendan a u ekskluzivnom zajedničkom intervjuu otkrivaju kako se nose s novim porodičnim izazovima...
Savršena porodična fotografija. Dok zauzimaju svoje pozicije kako bi ovekovečili svečani trenutak, pevačica Jelena Karleuša (40), njen suprug, fudbaler Duško Tošić (33), zajedno sa ćerkama Atinom i Nikom, vode računa o svakom pokretu. Međutim, iako su sati i dani priprema utrošeni na šminku, garderobu, kao i ekskluzivno mesto održavanja proslave rođendana malih princeza, restoran „Topčiderac“ u Beogradu, najveća lepota ovog portreta nije se pojavila onda kada su njegovi akteri izgovorili „ptičica“. Savršenstvo se ogledalo u onome što nisu uvežbavali, a to je ljubav. Ona je, naprosto, sve vreme bila tu. Atina je tog dana napunila deset godina i zakoračila u drugu životnu deceniju, koja će joj sasvim sigurno doneti brojne izazove. S druge strane, Nika je napunila tačno devet i još malo će se zadržati u prvoj deceniji svoje životne pustolovine, gde se još uvek komotno oseća. Njihovi roditelji ponosni su dok posmatraju odrastanje svojih devojčica, a trude se da ugrabe što više vremena da u njemu uživaju, uprkos zahtevnim karijerama. Mada sada igra u dalekoj Kini, u fudbalskom klubu Guangdžou, što je njihovu porodicu stavilo na najveći ispit do sada, Duško ne želi da dozvoli da to poremeti harmoniju njihove četvorke, dok je na Jeleni težak zadatak da pored sopstvenih poslovnih obaveza uspešno balansira na ovoj dugačkoj relaciji. Za savršenu porodicu, ipak, nema prepreka sve dok postoji samo jedan faktor – ljubav.
Jelena, pravite li od života spektakl namerno ili, naprosto, ne umete drugačije?
– Takva sam po prirodi. Ne zadovoljavam se običnim. Od svega sam u stanju da napravim momenat za pamćenje. Smatram da je život previše kratak da bismo ga proveli na običan način. Tako i mojoj deci od rođenja pravim uspomene koje će oplemeniti njihov život.
Da li su Atina i Nika sklone da ovakve zabave upoređuju s prošlogodišnjim te da li ih je u tom smislu sve teže impresionirati?
– O da! Ali zato je mama dovoljno maštovita, tako da svake godine uglas kažu da im je ovo bio najbolji rođendan i najlepši dan u životu. Moja uloga je da ulepšavam život mojoj deci.
Pored luksuza u kojem obitavaju, mislite li da je skromnost vrlina koju bi devojčice trebalo da poseduju i da li je to teško da se nauči kada imaju sve?
– Treba biti realan u ovom odgovoru. Kao mala, bila sam veoma skromna jer nismo imali mnogo. Kad se desi da imamo, majka me je učila da ne budem ni sebična ali ni neko ko ne uživa u tome što ima. Novac je tu da upotpuni život na razne načine i da se koristi da bi se lepše živelo. Ne može kupiti sreću ni ljubav, ali može da olakša mnogo toga. Svako ko kaže da bi u bogatstvu živeo skromno, ne govori istinu. S druge strane, deca koja imaju sve obično se okreću sitnicama kao Atina i Nika. Njima je veće uživanje da se isprljaju, popnu na drvo i donesu neku životinju sa ulice nego da im kupim još nešto novo. Apsurd života i toga kad imaš novac jeste da ti to ne predstavlja svrhu i smisao svega. Prema tome, moja deca su skromna i lepo vaspitana, nesebična i srećna. To je jedino bitno.
Prošle godine pričali smo o vašem životu na relaciji Istanbul–Beograd, a sada funkcionišete na znatno dužoj razdaljini. Koje izazove primećujete u životu između Hongkonga i Srbije?
