Pevačica Lena Kovačević (36) šali se da često uplaši stiliste s kojima treba da sarađuje, jer im u samom startu nabroji šta sve ni slučajno neće obući. Na vrhu tog spiska piše – ništa prekratko, ništa preterano dekoltovano, ništa providno. Kad se to pitanje reši, saradnja postaje vrlo prijatna. Tako je bilo i prilikom fotografisanja ovog editorijala, a za haljine u kojima je vidite rekla je da bi ih rado nosila čak i na koncertima, jer su vrlo udobne.
Privatno, i to tokom cele godine, najviše voli da nosi haljine, posle kojih sledi njena omiljena kombinacija – farmerke, zanimljiv, elegantniji top i, u zavisnosti od prilike, cipele s niskom štiklom, patike ili baletanke.
Na početku razgovora, lepa Beograđanka otkrila nam je svoje modne poglede, iz kojih proizilazi pomenuti spisak “neću obući”.
– Oduvek su moju pažnju privlačile žene čiji mozak, stav, držanje i stil fasciniraju, one koje nešto čuvaju samo za posebne trenutke, koje imaju tajnu. Još dok sam bila devojčica, formirala sam ideju kakva želim da budem kad odrastem. Danas mi nije lako da nađem odeću koja ide uz tu moju viziju, jer moda koja se plasira često ne ide uz moje viđenje žene. Zbog toga se stalno dovijam, kako bih nosila ženstvene stvari, ali bez odstupanja od te moje slike. To je kao preskakanje kozlića, pa ume da bude zamorno.
Koliko često, zbog atraktivnosti, nosite ono što nije baš najudobnije?
– Zaista retko, a ako se i desi da tako nešto obučem, to je zato što neki komadi odeće, koji dobro izgledaju na sceni ili se odlično “slikaju” nisu i najudobniji. Ako me očekuje kratak nastup, to mi nije problem, ali za koncerte biram udobne stvari, jer uopšte ne želim da u tim trenucima razmišljam o garderobi. Naravno, bitno je i da to nešto muzički ide uz mene. Da bih sve uklopila, moram da počnem sa organizacijom znatno ranije, tim pre što ne razmišljam samo o svojoj garderobi, već i šta će nositi momci s kojima nastupam. Sve su to moji dugogodišnji muzičari, pa se s njima stalno šalim da najviše volim “veselo” totalno crno, jer na sceni lepo izgleda, a njima dobro stoji, uz neki detalj koji će “razbiti” crnilo.
Da li večernje haljine kupujete ili sarađujete s kreatorima?
– Dobra večernja haljina, a naročito te koje su tako dizajnirane da su prikladne za scenu, stavljaju vas u ulogu, baš kao glumca kostim, stvarajući čaroliju. Zato i postoji scenska garderoba. Snažan utisak na mene su ostavile haljine koje sam nosila u Albertina holu u Beču, na dodeli BRIT nagrada u Londonu, prošle godine na Sarajevo film festivalu, kao i na koncertima u Americi. Kada sam nastupala na gala večeri organizovanoj povodom venčanja Novaka i Jelene Đoković na Svetom Stefanu, nosila sam, po mom mišljenju, jednu od najlepših haljina. Za sve te divne večeri namerno sam birala naše divne dizajnere. Smatram da je njihova promocija, na neki način, misija svih nas koji se pojavljujemo negde u svetu. Nema potrebe da pričam o fantastičnim reakcijama na te kreacije, jer se o njima pisalo i tamo gde sam bila.
Šta vam se najviše dopada od svega što je aktuelno ovog leta?
– Floral, boje, kontrasti, ženstvena, ali i damska moda. Imam utisak da se šik vratio posle dužeg perioda i postao mejnstrim. Kreacije su nežne, a na ženi ističu ono najlepše. Postoji mnogo fantastičnih komada kako skupih, tako i sasvim priuštivih brendova. U belo sam zaljubljena, bilo da je reč o noktima, bilo o haljini. Kao ljubitelj mora i vode uopšte, uvek se dobro osećam u “marin” stilu.
U kom periodu se definisao vaš stil?
– Tokom srednje škole najviše sam nosila crno i belo. Tek kasnije, na fakultetu, počela sam da dodajem boje. Danas sam daleko spremnija da probam stvari koje mi na prvi pogled ne deluju kao nešto što bih nosila. Volim jednostavnost s nekim obrtom. Ne dopadaju mi se stvari koje nemaju neki poseban detalj. Budući da imam malu decu, moram da vodim računa da to što mi se svidi bude i udobno.
Da li je život u Amsterdamu i Americi uticao na vaše odevanje?
– Naše žene često su daleko doteranije od onih koje sam sretala ili ih srećem u inostranstvu, a to primećuju i stranci koji dolaze kod nas. Obe priče imaju svoje dobre i loše strane. Dopala mi se opuštenost i jednostavnost Holanđanki, kombinovanje patika i haljina, nošenje štikli dok voze bicikl, pa i smernost u oblačenju, kao i ozbiljnost.
Postoje li stare fotografije, koje kad pogledate pomislite – zar je moguće da sam nekad ovo nosila?
– Naravno da postoje. Umela sam da pravim kardinalne greške, ali učila sam iz njih. Dešava se i da pogledam nešto što sam obukla u skorije vreme, pa da se zapitam da li je baš sto posto bilo za tu priliku. Imam decu i mnogo obaveza, a volim da sama biram šta ću nositi, osim kad moram da imam stilistu, ali i tome se radujem. Nemam dovoljno vremena za biranje garderobe i dobro je što je tako. Moda jeste zabavna, oslobađajuća, ali danas kad svi nose sve i potpisuju sve, preti da pređe u neviđenu taštinu. Ja sam, ipak, muzičar i tu je moj apsolutni fokus.
Da li se emotivno vezujete za stvari?
– Da, nažalost. Zar to nije toliko površno i tužno za nas ljude? Međutim, vezujemo se za uspomene i osećaje koje nose ti predmeti. Čuvam neke komade odeće iz vremena kad sam išla u srednju školu, ali i stvari dragih ljudi, koji više nisu ovde.
U kojim gradovima danas najviše kupujete?
– Italija je za mene broj jedan, počevši od opera, muzike uopšte, mode, stila, dizajna, ali i hrane. Zahvaljujući tome i našli smo se među sladoledima i kolačima. Italijanski autleti su moja dugogodišnja strast.
Kad ste već pomenuli slatkiše, moram da vas pitam kako uspevate da im odolite kad ste svakodnevno u svojoj poslastičarnici?
– Teško, ali baš zato imamo laganije opcije, kao i proizvode bez mleka i šećera, na koje sam veoma ponosna. Mislim da se ceo slatki svet kreće u pravcu spajanja zdravog i lakog sa zaista ukusnim.
Da li, čak i kad vam se nešto mnogo dopadne, umete da kažete “ovo ne vredi koliko košta”?
– Daleko više nego ranije. Kad krenem u kupovinu, uvek stignem do garderobe za decu. Najviše me raduje kad kupujem za njih. Postoje stvari za koje odmah vidim da idu uz sve što imam i da ću iz nositi sa zadovoljstvom, pa se lakše odlučujem za kupovinu. Danas mnogo više nego ranije znam šta mi stoji bolje ili lošije i šta je vredno investiranja, a šta ne.
Šta, kad je moda u pitanju, ne možete da razumete?
– Ne volim stvari koje pojeftinjuju čoveka, sramote ga, one koje banalizuju ženu, ponižavaju je… Nažalost, moda često nosi i takvu viziju žene, a loše je što se tako stvaraju uzori i u svetu mode.
Kad idete na put, da li nosite “pola ormara” ili umete da se racionalno spakujete?
– Umem brzo da se spakujem, ali to nikad nije malo stvari. Kad me očekukuju koncerti, uzimam jedan mali kofer koji volim. U tom slučaju lakše se organizujem, a za veća putovanja pravim spisak stvari i spremam se dva dana pred polazak, posebno otkad imamo klince.
Trinestog jula imali ste koncert u okviru “Belefa”. Kakvi su vam dalji planovi?
– Čast mi je što sam imala priliku da budem među fantastičnim imenima ovogodišnjeg “Belefa”. Nastavljamo s letnjim aktivnostima u Srbiji i regionu, a čeka nas i verzija pesme “Cafe” na francuskom, u saradnji s jednim sjajnim francuskim muzičarem.
