Sportista Veljko Ražnatović kaže da je u boks ušao da tu i ostane, otkriva šta o takvim planovima misli njegova majka Ceca, da li je već vreme za ženidbu s verenicom Bogdanom Rodić i prinovu, ali i zbog čega mu teško padaju predrasude o njemu...
Predrasude često znaju da pronađu svoj put i do najotvorenijih umova ukoliko se dovoljno uporno ponavljaju. Daleko teži put, međutim, stoji pred njihovim žrtvama, koje su uglavnom pred komplikovanim zadatkom da ih iskorene. Na svojoj koži to je u više navrata osetio Veljko Ražnatović (21), koga bismo sve donedavno potpisali kao sina folk dive Svetlane Cece i njenog pokojnog supruga Željka Ražnatovića Arkana, ali on se ne boji izazova. Odlučio je da svima dokaže da mu to nije jedino „životno zanimanje“, iako će neki možda misliti da je odabrao pomalo ekstremne mere da bi to pokazao. Veljko je hrabro zakoračio u bokserski ring i odlučan je da upravo iz takvog okruženja pokaže koliko vredi. Već je pobedio u tri profesionalna duela u kojima se borio i poručuje da je to tek početak. Priznajemo, sa blagom dozom predrasude i sami stižemo na Veljkov trening, ali ispostaviće se da nas dočekuje pravi profesionalac kome nije svejedno što dolazimo par minuta nakon dogovorenog termina. Verovatno treba zahvaliti dvema osobama što nekadašnji glavni zavodnik Beograda sada potpuno fokusirano gleda u budućnost i ponosno u ogledalu vidi zreliju verziju sebe. Tu je njegov trener Jovan Rakonjac, koji svog pulena konstantno drži na oku, a zatim i Veljkova verenica Bogdana Rodić, s kojom sportista ima velike planove i koja je uspela da u njemu probudi istinsku ljubav. Ražnatović još nekoliko puta snažno zamahuje u vreću u sali za vežbanje, a potom je spreman da razgovara o svemu što ga ovih dana tišti.
Premda niste to sami tražili, javnosti ste poznati od svog rođenja. U kojoj meri ste zadovoljni slikom koja je o vama izgrađena do danas?
– Velika većina naslova u novinama koje o meni možete pročitati nije u skladu sa istinom i zaista mi nije lepo kada vidim čega tu sve ima. Znate, muškarci smo, normalno je da svako u nekom životnom razdoblju načini poneku glupost, naročito ako ste mlad čovek pa stasavate, ali ja kao da sam izabran da u medijima budem loš primer za sve i svašta. Stalno sam na meti, a mnogo toga što se o meni misli nema nikakve veze s tim kakav sam ja zapravo čovek i kako sam vaspitan. Iz svoje kuće nosim kvalitetnu podlogu, ma šta ljudi mislili.
Dolazite ovde na trening dva puta dnevno, a kada sve to završite, čeka vas i runda trčanja. Nije loše za nekoga ko je, kako sami kažete, žrtva predrasuda i u glavama mnogih ljudi i dalje „mamin sin“.
– Možda me je taj stereotip i naterao na jedan ovako zahtevan sport gde nema ni mame ni tate, ni babe ni dede, već sam ulazim u ring i u tim konopcima se borim za život protiv drugog čoveka. U borbi „jedan na jedan“ možete jedino sami sebi da pomognete.
Šta vas je privuklo boksu?
– Smatram da je to sport u kojem pokazujete svoju čast, privlači me slava koja ostaje nakon dobijenog meča. Ništa ne može da nadmaši osećaj kada dvorana odjekuje vašim imenom jer ste savladali protivnika. Boks je test, tu ispitujete svoje granice, pomerate ih svakog dana. Pruža mi priliku da postanem najbolja i najjača verzija sebe, uz njega postajem pravi ratnik, pravi tigar. Ovaj sport je inače potekao od mačevanja, a ja sam stalno kukao što ne živim u tom viteškom vremenu jer se vodim upravo takvim kodeksima.
Kako je došlo do toga da uđete u ring?
– Isprva mi nije bilo dozvoljeno da se takmičim. Četiri godine kukao sam i molio, međutim, niko u porodici nije hteo ni da čuje za to. Kada sam, potom, već malo stao na svoje noge, jedini uslov bio je da završim studije koje sam započeo u Banjoj Luci. Sada imam punu podršku svih, mada mama i dalje malo gleda kroz prste kada treba da imam meč.
Kako se Ceca nosi s vašim izborom?
– Skroz je normalno da se ona zbog toga brine, mislim da tako i treba da bude. Ona i dalje iznalazi mnoge ideje o tome čime bih drugo mogao da se bavim u životu i predlaže razne alternative, ali nikada ti njeni napori neće uroditi plodom. Mislim da je ona toga sada već svesna. Vidi da se ne odmaram, da sam konstantno „u mašini“, ali i da nikada nisam bio srećniji. Ako se nastavi ovaj niz mojih pobeda, valjda će i ona s vremenom steći više poverenja u mene.
Ipak, moramo da primetimo tu masnicu koju imate ispod oka, a sigurno je primetila i ona.
– Te stvari su neminovne. Znate, mi se ovde ne pipkamo, već se muški, propisno izudaramo i sve su to okolnosti ovog poziva koji sam izabrao. Ne bojim se povreda, ali i ja se tu dosta pitam. Svaki dan s treninga izađem potpuno siguran u svoju pripremu, a znam da taj preko puta mene nije radio to isto.
Iza sebe već imate tri profesionalna nastupa, a nedavna pobeda u Jagodini i dalje se prepričava.
– Već drugi put sam nokautom završio meč, i to oba puta u drugoj rundi. Ovaj poslednji nokaut bio je stvarno ozbiljan i voleo bih da nastavim niz tih jezivih udaraca svojim protivnicima.
Zbog čega moraju da budu jezivi?
– Znate kako, od svake pobede mi ionako oduzimaju, pa ako ne stavim tačku na priču, ljubomorni ljudi, koji nisu imali jednu registrovanu rundu u životu, stalno će nešto prigovarati. Govore da su moji mečevi namešteni ili smatraju da mogu bolje da uradim neke stvari. Boli me kada moji Srbi, a ja uvek sa srpskom zastavom izlazim u ring, govore kako nameštam mečeve. U životu se nisam bilo koga uplašio, a kamoli protivnika, dok radim ono za šta živim. Mene može da uplaši jedino ako se razboli neko od mojih voljenih, ali neke druge stvari teško.
Kada napišu da je duel dobio Cecin sin, da li i to za vas na neki način umanjuje ostvarenu pobedu?
– Ja jesam Cecin sin i od toga ne mogu niti želim da pobegnem. Ali takođe sam i Željkov sin i Anastasijin brat. Moja majka jeste najveća zvezda u ovom regionu, ali valjda će doći dan kada ću svojim rezultatima zaslužiti da me zovu imenom i prezimenom, kao što bi svaki čovek voleo. Ipak, to ne znači da mi smeta kada naglašavaju što sam Cecin sin. Ona je moja majka i volim je najviše na svetu, izuzetno sam ponosan na nju, na sve što je ostvarila, sve što je u životu izgurala i na svako delo koje je načinila. Naučio sam da živim s bremenom koje nosite kada ste dete poznate ličnosti.
Možda ste naučili da se nosite s majčinom popularnošću, ali kako čovek nauči da se bori s toliko predrasuda?
– To me je samo nateralo da još jače „grizem”. Sve loše komentare koje sam o sebi čuo ili pročitao koristio sam kao gorivo da nastavim dalje, da preguram teške momente. Govorio sam često sebi da sam previše daleko dogurao da bih sebi dozvolio da stanem. Naprotiv, onda shvatim da je tek došlo moje vreme i da sam konačno stigao do onoga gde sam sve vreme želeo da budem.
Koliko god da vašoj mami nije pravo što se bavite boksom, mora da je ponosna na uspehe koje postižete. Takođe, sigurni smo da bi i vaš otac Željko bio neizmerno srećan. Mislite li nekad o tome?
– Iskreno, mislim da bi on najviše voleo da sam ja neki diplomata, magistar ili tako nešto. Smatrao bi da mi je pametnije da završim tri fakulteta, ali takođe ne sumnjam da bi bio krajne ponosan na mene, jer koji otac ne bi bio, a mene tek čekaju veliki trijumfi.
Pomenuli ste da se boksom bavite zbog časti, da li vam je ona usađena kao vrlina pri vaspitanju?
– Naravno, čast i obraz čine muškarca. Mojoj majci je samo bilo važno da ne postanem siledžija ili kabadahija, što su mnogo puta pokušavali da naprave od mene. Govorila mi je da nikada ne dam na sebe, ali da ne diram druge. Boks vas uči istim tim stvarima.
Kao sin poznate pevačice, istrpeli ste predrasude o kojima smo pričali, ali kroz to je morala da prođe i vaša sestra Anastasija, koja je sada i sama u estradnim vodama. Mislite li da joj je bilo lakše ili teže nego vama?
– Svaki komentar koji sam do sada o njoj i njenoj pesmi pročitao bio je pozitivan, dok o meni ima mešanih mišljenja. Ja sam gore prošao od nje, ali tako je čitav naš život, ja sam muško, na to sam navikao i nemam nikakav problem s tim. A ako neko nju dira, zna da pored sebe ima brata ludaka koji će je uvek zaštititi. Ona je moje srce, divna sestra.
Možda je još jedna predrasuda, ali od žestokog momka koji nokautira svoje protivnike niko nije očekivao da će biti toliko romantičan na „Instagramu“.
– Vidim da svi imaju neki problem s tim, ali ja volim svoju verenicu i pokazivaću to gde god stignem i kako god stignem jer tako se u svojoj duši osećam.
Da li je zakazana svadba?
– Još uvek nije, ali razmišljamo o tome.
Kada ste se borili u ringu, Bogdana je bila vaša amajlija?
– Da, ona uvek poljubi obe moje rukavice, to je sada već postao neki naš ritual.
Ko se više plaši pred vaš meč, majka ili verenica?
– Majka je majka, Bogdana se ne plaši toliko. Samo mi namigne i poželi sreću.
Brinuće se uskoro i ona, ako je istina da već želite i bebu.
– Istina je, ali polako. Izjavio sam to jednom u euforiji, ali nisam zbog toga zažalio. To je normalna stvar i pravi put kojim svako treba da krene. Mislim da bi svi trebalo da pravimo što više dece i da nas ima više. Želim da i ovim putem uputim ljudima poruku da se vole i rade na potomstvu.
