Povod za intervju sa harizmatičnim pevačem Milanom Stankovićem bila je objava njegovog novog singla Trans, a on nam je otkrio zašto se zbog snimanja spota zaputio čak u daleki Japan, kakav su utisak na njega ostavile tamošnje devojke i da li je nakon duge pauze u ljubavi neko osvojio njegovo srce...
Pevač Milan Stanković (31) proslavio se učešćem u takmičenju "Zvezde Granda" 2007. godine. Iako tada nije poneo titulu pobednika, ispostavilo se da se od drugih takmičara izdvojio svojim izvanrednim glasovnim sposobnostima, energičnim nastupima, ali i specifičnim stajlingom. Obožavaoci su s godinama bivali sve brojniji i davali mu vetar u leđa iako je imao profesionalne brodolome zbog odlaska iz "Grand" produkcije. Početak njegove karijere obeležila je i ljubav s koleginicom Radom Manojlović, koja je iz mnogo razloga doživela svoj krah. Zato Milan danas svoju intimu brižljivo čuva, a o partnerkama skoro i da ne govori. Javna pojavljivanja, po njegovom mišljenju, samo su kolateralna šteta bavljenja muzikom i nikako mu ne prijaju. U medijima se pojavljuje isključivo kada ima dobar profesionalni povod, a razlog ovog intervjua je singl "Trans", zarad čijeg spota se zaputio u daleki Japan.
Otkud odluka da se zbog ekranizovanja pesme "Trans" zaputite u Tokio?
– Tokijsku trilogiju osmislio sam u dogovoru sa svojim timom, jer čvrsto verujemo da je prevaziđeno snimati spotove u studiju sa crvenim svetlom. Osim toga, sve je izgubilo smisao zbog hiperprodukcije, a ja bez smisla ne mogu da postojim, stvaram i radim. Vodeći se tom idejom, odabrao sam Tokio, daleku i specifičnu destinaciju, gde sam ekranizovao još nekoliko numera. Jedva čekam da ih predstavim publici.
Da li je isključivo posao bio razlog vaše posete ili ste nameravali i da obiđete atrakcije i znamenitosti?
– Ovoga puta posetio sam Japan isključivo zbog posla i veoma mi je žao što nisam uspeo da uživam u njegovim lepotama. Poznat sam kao veliki hedonista i kao neko ko voli da posećuje i obilazi daleke metropole, a Tokio je moja davnašnja želja. Potpuno sam fanciniran tamošnjom kulturom i planiram da joj se u nekom narednom periodu potpuno posvetim.
Da li je istina da su Japanke neodoljive?
– Ima neke mistike u azijskoj lepoti. Devojke su veoma slične našima, ali stidljive i nekako uzdržane. Na takav spoj čovek ne može da ostane ravnodušan.
Ponovo pomerate granice kada je reč o muzici, produkciji i spotovima. Odakle crpete ideje?
– Ideje mi naviru same, najčešće u zoru, pošto mi je bioritam takav da često do sitnih jutarnjih sati ostajem budan. Način na koji radim mnogima je kontroverzan, ali to sam ja: veliki zbir svega što volim, želim, postojim i zbog čega patim.
Malo ko zna da ste vi i producent svojih numera.
– Godinu dana je prošlo otkako sam postao vlasnik izdavačke kuće "Mist enterprises", koja se bavi audio-vizuelnom produkcijom. Reč je novom cilju koji sam postavio kako bih sebe pobedio. Danas ona stoji iza svih mojih projekata, a planiram da se posvetim produkciji i pesama kolega.
Već četiri godine član ste žirija muzičkog takmičenja za decu "Pinkove zvezdice". Kakve utiske nosite iz poslednje sezone?
– "Zvezdice" su najpozitivniji projekat koji se emituje na domaćem programu. Čast mi je što sam deo toga jer beskrajno uživam u talentu i lepoti kojom naši klinci zrače. U ovoj sezoni ponovo imamo miljenika nacije, ali i makar troje finalista koje vidim kao novi talas u budućnost. Pred finale moj favorit bio je Ljuba, najmlađi anđeo i fenomen od deteta kojem sam prognozirao pobedu i veliku karijeru.
Da li je istina da vam je dolazak na vreme bio i ostao glavni problem tokom snimanja?
– Moram da budem iskren – istina je, ali samo zato što ostajem budan do četiri ujutru pa nikako ne mogu da se probudim na vreme. Često se šalim kada kažem da je zbog kasnih nastupa, moj bioritam podešen prema japanskoj vremenskoj zoni. Bez obzira na to, svoje zadatke revnosno obavljam, mada bi mi bilo daleko lakše da je radno vreme pomereno po mom ritmu.
Prilično vam je čudan ritam. Nalazite li u tom vremenskom neskladu vremena za svoje najmilije – majku i sestru?
– Naravno, pa ne radim sve sam. Imam asistentkinju koja mi dosta pomaže, tako da uspevam veoma lepo da organizujem svoje slobodno vreme. Osim toga, moja majka prestala je da radi, tako da je viđam daleko više nego ranije. Često smo na vezi, a volim i da je posetim u Obrenovcu i uživam u njenim šnenoklama i kohu.
Izjavili ste da je majka Milena vaša najveća podrška i savetodavac. Postoji li neki savet koji vam je na početku karijere dala, a koji primenjujete i danas?
– Kako da ne, uvek me je savetovala da naučim da me ne dotiču nebitne stvari i loši ljudi. Da ono što radim treba da razumeju isljučivo oni kojima se obraćam jer sam zbog njih tu gde jesam.
Imate mlađu sestru Nastasiju. Kako provodite vreme?
– Nastasija je najdivnija i najduhovitija osoba koju poznajem. Plemenita je, humana i bavi se medicinom. Uvek me brzo oraspoloži svojim imitacijama. Vreme provodimo igrajući igrice na "playstationu" i još uvek se ponašamo kao deca.
Osim majke i sestre, postoji li još neka žena u vašem životu? Jeste li zaljubljeni?
– Trenutno nemam vremena za ljubav. Potpuno sam fokusiran na nove poslovne projekte. Sada sam sam i lepo mi je ovako.
U prethodnom intervjuu za magazin "Story" priznali ste da najbolje stvarate kada ste tužni i patite. Budući da je "Trans" odlična pesma, kako to da tumačimo?
– Kada sam nesrećno zaljubljen, stvaram isključivo balade, dok je "Trans" brza pesma. Inspiraciju ne tražim samo u vezama, ona je svuda oko mene.
Je l' tačno da ste zamolili devojke da vam se više ne udvaraju?
– Ispostavilo se kao najlepše i najuspešnije kada moram da se potrudim da dobijem ono sto želim. Otuda ta moja molba, ali to je samo predlog, ne uzimajte zdravo za gotovo sve što kažem.
Ima li taj vaš stav imalo veze sa činjenicom da, iako se insistira na jednakosti između polova, ipak mora da se zna ko je ko?
– To je nešto što nam je podsvesno i evolucijski svima usađeno. Uostalom, žene vole kada se muškarci za njih bore.
Jeste li hrabri u ljubavi?
– Ne postoje definicije i pravila ponašanja u vezama, svaka reakcija je stvar trenutka i spoja dvoje ljudi. Danas se rečenica: "Volim te" izgovara olako i često gubi svoju težinu i smisao. Zato biram kome ću to reći. Verujem u ljubav, ali ne i u ono: "Dok nas smrt ne rastavi". Bilo bi lepo da me život demantuje.
Izjavili ste da biste do 40. godine voleli da postanete otac. Držite li se još tog stava?
– Ne opterećujem se time i to prepuštam sudbini. Ipak, kada god da se desi, biće radost i blagoslov i potpuno mi je nevažno da li ću postati roditelj dečaka ili devojčice. Jedno je sigurno, za takav korak neophodna je zrelost, jer to je velika odgovornost prema novom životu.
Kakav biste otac želeli da budete?
– Ne znam, ali voleo bih da mom detetu ne nedostaju otac i sigurnost, za razliku od mene. Oduvek me je impresioniralo koliki uticaj na formiranje ličnosti i budućnost deteta ima porodica.
U kom smislu je na vas uticalo odsustvo oca?
– Uticalo je na moje samopouzdanje i zrelost koju još uvek čekam. Potrebno je da postoji neko ko će vam reći da stanete ili pak da vas ohrabri i kaže vam koliko ste jaki i spremni za život. Ipak, ko zna, možda bez tog deteta u sebi i ne bih bio ovo što danas jesam, zato neću da se žalim.
Na estradi ima dosta sujete, te ste i sami izjavili da vam ta osobina nije strana. Da li ste uvek iskeni prema sebi čak i kada vam se istina ne dopada?
– Ne bih rekao da sam sujetan, tog virusa se klonim. Istina je da sam vrlo samokritičan i to znaju svi u mojoj okolini.
Gde odlazite kada poželite da budete dečko iz kraja, neopterećen blicevima?
– U svoj stan kraj šume, u mirnom kraju Beograda. Tada postajem potpuno neupadljiv i nesređen. Odlučio sam da, osim kada imam ozbiljne projekte poput ovog, u potpunosti isključim svoj alter ego, jer ne uživam u slavi. Volim ono što kreiram i srećan sam što je to ovako masovno prihvaćeno.
Kajete li se zbog nečega u životu?
– Kajem se jer sam iz naivne želje da dam najbolje od sebe postao slavan. Ta takozvana popularnost, pored lažnog sjaja, znači da ste javno dobro, često manipulisani i pogrešno shvaćeni.
