Čim se pomene venčanje, odmah pomislim da ću u tom trenutku morati da odrastem, a to mi se baš i ne sviđa. Imam utisak da bi se uživanje u, uslovno rečeno, dečjoj igri tog dana završilo i zato me taj čin na neki način plaši...
Manekenka Sofija Milošević (28) i fudbaler Torina Adem Ljajić (26) zajedno su već tri godine. Sofija nam je ispričala da je to bila ljubav na prvi pogled, te da je posle samo dve nedelje zabavljanja odlučila da napusti Ameriku, gde je živela prethodnih osam godina, i da dođe kod njega u Italiju. Danas smatra da je to bio pravi potez, jer da tada nije ljubav stavila ispred posla, pitanje je da li bi njihova veza uspela. Jedno je “ljubav na daljinu”, a drugo zajednički život, tokom kog su se polako upoznavali i zbližavali. Kad se priseća tih dana, Sofija se razneži:
– Bila sam ludo zaljubljena! S Ademom mi se desila ljubav na prvi pogled, a i inače se vodim emocijama. Jesam karijerista do neke granice, ali mi je neuporedivo važnije da budem srećna.
I vi i druge devojke ili supruge sportista govorili ste više puta da takve veze nisu baš jednostavne. Šta vam najteže pada?
– Razdvojenost, koja je u našem slučaju još češća, jer i ja mnogo putujem. Međutim, upravo to je najveći test za ljubav.
Story: Kada je, tokom vaše veze, to testiranje bilo najintenzivnije?
– Tokom druge godine zabavljanja, kad sam se vratila poslu. U Ameriku ne mogu da odem na tri dana, tako da smo morali da se navikavamo na razdvojenost. Pitala sam se kako ćemo funkcionisati, jer do tada smo stalno bili zajedno. Međutim, ispostavilo se da je sve u redu, jer on vrlo racionalno posmatra moj posao, što mi mnogo znači. S druge strane, uvek sam nastojala da nikad ne budemo razdvojeni duže od mesec dana.
Često pominjete da Adem ima divan karakter. Na šta prvenstveno mislite?
– Vrlo smo različiti – ja sam ekstrovertna, volim da upoznajem nove ljude, a on je zatvoren i znatno mirniji od mene. Zajedno smo u odličnoj ravnoteži, a ne smem ni da pomislim kako bi izgledalo da je i on kao ja. Verovatno bi to bio “sudar titana”. Adem ne voli da živi burno, pa ga ja doživljavam kao pravu mirnu luku.
Da li je to razlog zašto se zajedno ne pojavljujete u medijima?
– Adem je vrlo skroman, a sebe ne doživljava kao poznatu ličnost, već kao nekoga ko mnogo voli da igra fudbal. Izuzetno je posvećen svom poslu, ali sve što uz to ide, a pre svega mislim na publicitet, uopšte ga ne privlači. Poštujem njegovu želju da ne bude prisutan u medijima na taj način. Često se šalim da je u dvadeset prvom veku skromnost mana, ali je divno kad sretnete nekoga ko je zaista takav.
Spadate li u žene koje od partnera očekuju da im se stalno divi?
– Adem mi ne deli komplimente. Pre će me pohvaliti drugima kad nisam tu, nego direktno, dok ja ne propuštam priliku da mu kažem nešto lepo. Doduše, takva sam prema svima, ali ne iz kurtoazije, već zato što želim da ljudima izmamim osmeh i usrećim ih, bar u meri u kojoj je to u mojoj moći.
Zbog čega jedno drugo najviše “smarate”?
– Uvek su to sitnice, a većina proizilazi iz toga što i on i ja umemo da budemo neodgovorni. Oboje ne trpimo pritisak, niti bismo prihvatili da budemo s nekim ko nas opterećuje. Dali smo jedno drugom ogromnu slobodu, što mi mnogo znači.
Činjenica je da bi većina muškaraca svakog dana, čim objavite fotografiju na “Instagramu”, dobila nalet ljubomore.
– Uvek kažem da je pre tri godine znao s kime počinje da se zabavlja. Izabrao je manekenku, a uz moj posao idu takve fotografije. Nekad ume da prokomentariše, ali uglavnom ne reaguje. Mislim da je to jedan od bitnih faktora za trajnost naše veze. Da je probao da mi postavlja pravila, sigurno ne bih mogla da izdržim, jer sam rođeni buntovnik. Uzgred, Adem nema “Instagram” profil. Postoji neka fan stranica, pa novine prenose kako je on nešto napisao, ali činjenica je da nije prisutan na društvenim mrežama. Na neki čudan način to mi je veoma seksi. Odbija me kad vidim muškarca koji se previše eksponira na “Instagramu”, a ne radi posao koji to iziskuje.
Koje biste Ademove osobine voleli da imate?
– Nervčik sam, a volela bih da se poput njega potresam samo zbog važnih stvari.
Proteklih meseci bili ste na nekoliko svadbi poznatih ličnosti i svaki put ste govorili – neću hvatati bidermajer.
– Svi mi pominju udaju, a ja sam potpuno iskrena kad kažem da mislim da za tako nešto nisam dovoljno zrela. Brak doživljavam veoma ozbiljno i želim da, kad u njega uđem, to bude za ceo život. Jasno mi je da niko ne može znati da li će baš tako i biti, tim pre što smo svedoci tolikih propalih brakova. Međutim, hoću da na dan svoje svadbe budem uverena da ćemo zauvek biti zajedno. Želim da u pravom trenutku budem i supruga i majka, ali to nije onda kad drugi misle, već kad ja budem osetila. Kod mene su vrlo izražene i racionalna i, nazovimo je, dečja strana ličnosti. Čim se pomene venčanje, odmah pomislim da ću u tom trenutku morati da odrastem, a to mi se baš i ne sviđa. Imam utisak da bi se uživanje u, uslovno rečeno, dečjoj igri tog dana završilo i zato me taj čin na neki način plaši.
