Atraktivna voditeljka Nikolina Pišek tvrdi da je konačno počela da se oseća kao Beograđanka, kako je uspela da izgradi svoju malu oazu sreće koju ništa ne može da naruši te da je ne uzmemiravaju maliciozne poruke koje dobija na društvenim mrežama
Posle kraće poslovne pauze, jedna od najlepših voditeljki regiona Nikolina Pišek (41) vratila se na male ekrane. Ovog puta reč je o angažmanu na “Happy” televiziji na kojoj će s kolegom Ivanom Bauerom voditi kviz “Soba sreće”. U novi projekat atraktivna brineta krenula je s mnogo entuzijazma jer je pred njom izazov s kakvim se još nije susretala, a odlazak na posao za nju ima dodatnu draž zbog toga što će ponovo nekoliko puta nedeljno imati priliku da se dotera i izgleda ženstveno. Poslednje mesece, kako sama kaže, posvetila je porodici, a pre svega trogodišnjoj ćerki Uni Sofiji te je u skladu s tim birala i udobne odevne komade koji je ne sputavaju.
Kada ste pre godinu i po dana svojevoljno odlučili da napustite posao na televiziji, rekli ste da sebe trenutno ne vidite ni u jednom TV projektu, zbog čega ste sada odlučili da prihvatite da budete deo kviza “Soba sreće”?
– Prvo zato što je to televizijska forma koju nisam do sada radila, a drugo zato što nije u vezi sa šou-biz scenom. Takve vrste emisija više me ne privlače, jer em sam ih mnogo radila, em su prestale da budu zabava a postale zadiranje i analiziranje tuđe intime. Ne vidim sebe u takvim projektima i ne bih volela da ih radim, ako baš ne moram. “Soba sreće” je druga vrsta zabave koja mi se dopada.
Jeste li se u međuvremenu zaželeli televizije?
– Prija mi što sam se vratila na male ekrane jer radim projekat koji mi se dopada. Da sam se prihvatila posla preko svoje volje, ne bi bilo tako. Nije da mi se tokom karijere nije događalo da radim emisije u kojima se ne osećam dobro jer nisam imala mogućnost izbora. Sada to nije slučaj i zato se radujem svakom snimajućem danu.
Imate li sada više vremena da se posvetite sebi i svom poslu, s obzirom na to da vaša starija ćerka Hana Leonarda studira u Londonu dok je mlađa krenula u vrtić?
– Uni Sofiji veoma se dopada vreme koje provodi u vrtiću, tako da sam postala rasterećenija. Takođe, ona sada već ima tri godine, mogu da komuniciram s njom i da na zabavan način provodimo vreme. I ja sam njoj postala zanimljivija jer više nisam samo njen servis za hranjenje i presvlačenje.
Da li je novi posao zahtevao da reorganizujete svoj život?
– Osoba sam koja bolje funkcioniše kada ima više obaveza, tako da sam se lako privikla na novonastalu situaciju. Uostalom, moj posao nije naporan jer nedeljno podrazumeva dva ili tri snimajuća dana, pa i dalje imam i previše vremena za sve ostalo.
Provodite li više vremena u Beogradu ili i dalje ne možete bez Zagreba?
– Nije da ne mogu bez Zagreba, ali tamo imam porodicu i prijatelje koje volim da vidim pa zato odlazim u Hrvatsku. U Beogradu se, takođe, osećam dobro jer i ovde imam porodicu i prijatelje. Već se osećam Beograđankom iako to formalno-pravno nisam jer još nisam postala deo biračkog tela, ali po svemu ostalom jesam.
Imate li vi i vaš suprug Vidoje Ristović više vremena za sebe kako vaše dete raste?
– Ne baš. Prilično smo posvećeni roditelji, a naša ćerka je nemilosrdna sa svojim terminima za spavanje jer pre pola dva ne odlazi u krevet. Nemamo lufta poput drugih roditelja koji uspavaju decu u devet uveče, a onda imaju vreme za sebe. Međutim, nama je vrlo zabavno sa našom Unom.
Devojčice danas često već od ranog detinjstva biraju same šta će nositi, kakva je vaša ćerka po tom pitanju?
– Ona ne bira šta će nositi baš svaki dan, ali je sve više uključena u to. Voli odeću roze boje koja ima print s likovima njenih omiljenih crtanih junaka. Kada sama bira šta će da obuče, uglavnom izgleda kao hodajući cirkus, ali joj ne uskraćujem to zadovoljstvo jer znam koliko je čini srećnom. Reagujem samo kada izabere nešto što nije u skladu s trenutnim vremenskim uslovima. Uostalom, na taj način se kod deteta razvija sloboda izbora, ali i prihvatanje posledica.
Jeste li i sami tokom odrastanja prolazili kroz “lude modne faze”?
– Kao i svi drugi. Jedno vreme bila sam poklonik pank muzike pa sam se u skladu s tim i oblačila. Taj stil mi je i dalje zanimljiv pa volim da involviram u svoje stajlinge poneki takozvani rokerski komad i dan-danas. Imala sam i fensi fazu. Mislim da sam poprilično preterivala u želji da izgledam što ženstvenije i da istaknem svoj seksepil. Međutim, svi mi tokom mladosti imamo želju da pripadamo nekoj grupi ljudi s kojom se družimo i poistovećujemo se sa njihovim kodovima. To se dešava svuda u svetu, svejedno na kom geografskom području rastete. Danas, smatram da sam dovoljno osvešćena kao osoba da se dobro osećam kao individualac, pa ne moram da podilazim ničijem ukusu niti da histerično pratim modne trendove.
Ipak, nosite titulu modne ikone, šta ćete najčešće odevati ovog leta?
– Uvek su mi favoriti udobni odevni komadi koji me ne sputavaju, a po istom kriterijumu biram i obuću. Sve to nosim na neki svoj način i u relativno ženstvenom maniru. Srećom, modni trendovi kreću se u istom smeru, pa sam pošteđena situacija da okolini izgledam čudno.
U kojim prilikama volite da se doterate i istaknete svoj seksepil?
– Sada mi tu priliku pruža rad na televiziji, a moram priznati da mi je to u poslednje vreme pomalo nedostajalo jer smo retko izlazili uveče te nisam imala razloga da se doterujem.
Utičete li vi i vaš suprug jedno drugom na način odevanja?
– Ja na njegov ne utičem, a Vidoje je po tom pitanju isključiv. Voli da nosi kežual garderobu koja je praktična i ne sputava ga i to sebi može da dozvoli jer ne radi posao u kome je obavezno nositi odela i kravate. U suštini, i ja se oblačim na sličan način, samo u ženskoj varijanti, tako da se i po tom pitanju dosta dobro uklapamo. On na mene vrlo retko utiče. Ponekad kaže kada mu se neki komad odeće koji nosim ne sviđa, ali ne pokušava da me spreči da ga obučem.
Iako niste previše aktivni na "Instagramu", vaše objave uvek izazivaju pažnju. Uglavnom dobijate komplimente, ali ima i malicioznih komentara na račun vaših estetskih korekcija. Da li vas to uznemirava?
– Nisam preterano aktivna na društvenim mrežama jer sam svesna da ljudi tamo uglavnom lažiraju svoje živote te nemam potrebu da gledam slike nečije projektovane stvarnosti. Takođe, dovoljno dugo sam deo javnog života da znam da oni koji ostavljaju komentare najčešće imaju potrebu da budu maliciozni, mada ne znam zašto. Kada ste javna ličnost, svako sebi daje za pravo da komentariše sve u vezi s vašim životom i čini im se da sve znaju o vama iako vas ne poznaju. Nisam samo ja na udaru već su mnogi mete takvih napada. Mene to ne uzbuđuje, a nekad me čak i zabavlja. Važno mi je kako se ja osećam i kako me vide i doživljavaju meni bitni ljudi. Negativne komentare ne doživljavam lično i nikada ih ne brišem, osim ako nisu uvredljivi jer ne želim da bilo ko na mom profilu vređa druge ljude.
Odajete utisak zadovoljne osobe koja je pronašla svoj mir. Šta je vaš recept za sreću?
– Na ovo pitanje ne mogu drugačije da odgovorim osim da iznesem niz floskula koje svi tako dobro znamo, ali ih se tako retko pridržavamo. Po meni, najbitnije je to što imam svoj uzak krug ljudi koji čine članovi porodice i bliski prijatelji i ne dozvoljavam da me spoljni uticaji nerviraju. Na život gledam kao na kolekciju lepih momenata provedenih sa onima koje volim, a ne na kolekciju materijalnih dobara koje posedujem. Smatram da je ključ u tome da se okrenemo bližnjima umesto što hrlimo za što većom zaradom i kupovinom stvari koje nam suštinski i nisu potrebne.
Da li je stvaranje porodice doprinelo vašem miru?
– Porodica je doprinela mojoj stabilnosti, ali ne mogu reći da je to recept za sreću. Ako imate disfunkcionalnu porodicu, ona vam neće doneti mir. Treba pronaći mir u sebi.
