Glumica Marija Vicković nedavno je skrenula veliku pažnju javnosti ulogom u predstavi “Pogledi”, a nama je otkrila kako ona vidi muško-ženske odnose u današnjem svetu, zbog čega ne mašta o venčanju i želi li da se ostvari kao majka...
U timu s koleginicama Katarinom Radivojević i Ninom Seničar, glumica Marija Vicković (37) ovog proleća predstavila je publici predstavu “Pogledi” koja je skrenula veliku pažnju javnosti. Ove tri jake devojke odlučile su da progovore o muškom nasilju nad ženama, ali i o manipulaciji jačeg nad slabijim u poslovnom okruženju. Poznata umetnica poreklom iz Podgorice imala je poseban izazov jer je zamenila muški lik u ovom psihološkom trileru, što je kod ženskog dela publike naišlo na veliko oduševljenje dok su muškarci bili prilično zbunjeni. Dok se priprema za nova izvođenja “Pogleda” koja su zakazana u “Event centru Karbon” krajem meseca, Mariju posebno raduje što će krajem avgusta isti komad igrati i pred njujorškom publikom na “Of Brodveju”. To će biti njen prvi odlazak u “Veliku jabuku”, u kojoj se svojevremeno školovala, ali je odlučila da odustane od života u tom gradu i vrati se u Srbiju.
Predstava “Pogledi” privukla je veliku pažnju javnosti, jeste li s jasnom namerom izabrale tako intrigantnu temu?
– Znale smo od početka da će taj komad intrigirati javnost. Dve glumice emigrantkinje ušle su u najuži krug za glavnu ulogu na kastingu, a pritom su najbolje prijateljice i u monogamnoj su vezi. S druge strane, muškarac je svesno izbačen iz podele i ja sam ga zamenila, što u predstavi vrlo jasno naglašavamo. Dok se one bore za ulogu, njima reditelj, koga ja menjam, svesno manipuliše, a na kraju se ispostavi da je sve to bio samo njegov eksperiment jer je želeo da otkrije da li će u njima preovladati ženske slabosti ili ženska solidarnost. Dakle, predstava je angažovana jer govori o nasilju muškaraca nad ženama, ali i o manipulaciji jačeg nad slabijem, što je skoro svako doživeo na poslu. Zanimljivo je da je ženska publika bila oduševljena zbog podele dok su muškarci bili zbunjeni činjenicom da je ovog puta nešto urađeno bez njih.
Da li vam je veći umetnički izazov kada radite angažovane projekte poput ovog?
– Već šesnaest godina radim u Narodnom pozorištu, a trenutno igram i u predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta, međutim, veoma mi je drago što su me Katarina Radivojević i Nina Seničar pozvale da budem deo komada koji je postavila naša ad hok grupa i koji se ne igra u pozorišnom prostoru. To su potpuno različite okolnosti jer smo morale same da brinemo o kostimu, frizuri, šminki dok u pozorištu stručnjaci rade te stvari. Sada je posao bio teži, samim tim i primamljiviji, a predstava mi je draga i zato što je angažovana i korespondira sa ovim trenutkom. Moram da priznam da mi rad na takvim komadima sve više prija.
U avgustu ćete “Poglede” izvoditi i pred njujorškom publikom, verujete li da ćete i tamo biti podjednako interesantne?
– Veoma sam uzbuđena jer ćemo igrati u prestižnom pozorištu “La MaMa”, a kakva će publika doći – ne znam. Odlučile smo da igramo na srpskom, uz titl, tako da će sigurno biti mnogo naših ljudi, ali i dosta stranaca. Sigurno da će reakcije biti drugačije nego kod nas, tim pre što je tamo ova tema još aktuelnija zbog slučaja holivudskog producenta Harvija Vajnstajna.
Pre deset godina živeli ste u Njujorku, kako sa ove distance gledate na taj period?
– Otišla sam da bih pohađala Li Strazberg školu glume jer sam želela da vidim kako izgleda njihovo obrazovanje, ali i sam život u Njujorku. Bilo mi je lepo, međutim osećala sam nostalgiju za životom koji sam ostavila ovde, tako da sam rešila da se vratim. U to vreme već sam dosta radila u pozorištu pa nisam bila spremna da tamo vegetiram i čekam prilike. Igrom slučaja, otkako sam se vratila nisam nijednom posetila Njujork iako sam mnogo putovala poslednjih deset godina. Sada sam vrlo uzbuđena što ponovo idem u najbolji grad na planeti.
Razmišljate li nekada o tome kako bi vaš život izgledao da ste doneli drugačiju odluku?
– Otkako smo bukirali datume za izvođenje predstave u Njujorku, stalno razmišljam o tome i prvi utisak mi je da ne mogu da poverujem da je prošlo deset godina. Sigurna sam da bih sada živela potpuno drugačijim životom da sam ostala, a kako bi sve to izgledalo, ne mogu da znam.
Da li biste sada bili spremni da odete da živite u Njujorku?
– Jedino kada bih se zaljubila pa da zbog toga odem. Sama se ne bih odlučila na takav korak.
Razmišljate li o braku i zasnivanju porodice?
– Verujem u odnos dvoje ljudi koji proističe iz poštovanja i prijateljstva dok u brak ne verujem. Za mene je brak precenjen pa samim tim nikada nisam ni maštala o tome.
Maštate li o tome da se ostvarite kao majka?
– Maštam i mnogo bih volela da mi se to desi.
Kakvi su po vama današnji muškarci?
– Uglavnom su prepadnuti od današnjih žena. Kad god izađem, viđam ili samo ženska ili samo muška društva. Nekako smo se podelili i izgubili strpljenje jedni za druge. Sve je brzo i ljudi imaju utisak da, ako se nešto ne desi tog trenutka, neće se nikada ni dogoditi. Otkako su žene postale samostalnije, muškarci su se povukli, što je možda i logično. Danas se mnoge žene ponašaju kao muškarci, a poenta je naći balans između samostalnosti i ženstvenosti.
Pokušavate li i sami da nađete taj balans?
– Ne pokušavam jer mislim da to dolazi samo od sebe. Ženstvenost ili imate ili nemate. Možda i može da se nauči, ali će sigurno u jednom trenutku isplivati prava priroda. Predivno je kada je žena i samostalna i ženstvena. Ne volim da vidim žene koje svoju samostalnost izražavaju bahatošću, jer tu osobinu ne volim ni kod muškaraca.
Već godinama idete na časove kundalini joge, da li vam to pomaže u pronalaženju balansa?
– Mnogo volim kundalini jogu jer mi pomaže da pronađem balans unutar sebe, a to je neophodno da biste mentalno bili zdravi. Ljudi imaju predrasude o jogi i meditaciji, ali ja kroz to čistim svoj um od svega što mi se dešava. Nekada nam se rešenja mnogih problema nalaze nadohvat ruke, ali ih ne vidimo jer smo zarobljeni u svojim mislima. Zato je meni mentalna higijena bitna isto koliko i fizička.
Polako se pozorišna sezona privodi kraju, kako ćete provesti ovo leto?
– Pre dve godine završila sam kurs ronjenja na Visu i tada sam zavolela taj sport. Imala sam već pedeset zarona i postala sam ozbiljan ronilac. Ronila sam duž hrvatske i grčke obale, a trenutno biram kuda ću otputovati ovog leta.
